Лукићеви светитељи и сцене из Јеванђеља, изложени у галерији Центра за културу и образовање „Божидарац 1947“, рађени су неформално, неуобичајеном техником за сликање православних икона, али и уз благослов епископа шумадијског Српске православне цркве Јована.
Овај сликар који је знање иконописања стекао у Грчкој, а друге сликарске вештине у Француској и Немачкој, представио је београдској публици познате сцене са зидова српских манастира, међу којима је, такође у техници на песку, Распеће из Милутинове цркве у Студеници, сцена Преображења Господњег и, на посебном месту, лик блаженопочившег патријарха српског Павла.

Ту је Гостољубље Аврамово, икона светог Георгија, Богородица са Христом, али и слике рађене по мотивима познатих српских сликара, паје Јовановића, Уроша Предића...
Користећи и позлате, Лукић ставља акценат на најпознатије представе светаца и јеванђелске сцене које красе православне храмове и домове.
Одабиром ове јединствене технике на песку указао је на могућност новог неформалног приступа у сликању православних икона.
Лукић живи и ради у Крагујевцу, а излагао је широм Србије.
Са посебним задовољством, за Кућу добрих вести, истиче велику изложбу која је у јануару 2013. одржана у Руском дому у Београду.
Неки његови радови налазе се у цркви у Крагујевцу, а једна је у манастиру Светог Василија Острошког.
Извор: Кућа добрих вести

БЕОГРАД - Ликови светаца Миомира Лукића, рађени акрилним бојама на пешчаној подлози, пријатно су изненађење за поштоваоце православне иконографине који од сликара оваквог усмерења очекују искрен приступ.
