Кућа Добрих Вести

Login

Сви хришћани васељене заједно славе Ускрс

Оцените овај чланак
(3 гласова)

VaskrsenjeGospodnje5555Све хришћанске цркве ове године заједно славе највећи хришћански празник – Васкрсење Господа Исуса Христа и молитвено прате све догађаје страдања Господњег чије је учење пре више од два миленијума дало нови смисао човечанству.

 

Лето Господње 2017. молитвено је објединило хришћанску васељену која, следећи традицију својих цркава – источног и западног обреда, слави празник над празницима – победу живота над смрћу у којој је смисао хришћанског веровања.

 

„Ако Христос не васкрсе – узалуд је вера наша и молитва наша“, рекао је свети апостол Павле, учитељ народа и проповедник Васкрсења Христовог.

 

Ускрс се слави још од времена првих Христових апостола а време празновања највећег хришћанског празника одређује се према природном календару и неовисно од званичних календара – Јулијанског према коме своје богослужбено време рачуна један број   православних цркава и Грегоријанског календара којег поштује већина хришћанских цркава.

 

На првом Васељенском сабору одлучено је да се Васкрс слави свуда истог дана и то прве недеље после пролећне равнодневнице и прве недеље после пуног месеца и после јеврејске Пасхе.

 

Сви православни хришћани се до данас држе ове одлуке сабора па се Васкрс не слави никада истовремено са јеврејском Пасхом.

 

Све православне цркве, па чак и оне које су прешле на рефомисани и тачнији Грегоријански календар, истовремено славе Васкрс наглашавајући тако своје јединство и припадност православном хришћанском учењу.

 

Ове, 2017. године, васкршње празнично време није се поклопило са лунарним календаром Пасхе па су се и све православне хришћанске цркве придружиле заједничком слављу највећег хришћанског празника.

 

Празновању Васкрса претходи седмонедељни пост, најдужи у хришћанској вери, а цркве славе све догађаје који претходе слављу над слављима.

 

Последње седмице пред Васкрс славе се чуда Христова и његове божанске моћи – Васкрсење Лазарево или Лазарева субота, последње чудо Христово пред страдање, смрт и Васкрсење. Овај празик у православљу се везује за Врбицу која је дечји празник јер је,према предању, Исус, на путу за Свету земљу рекао – пустите децу мени јер је таквих Царство небеско.

 

Исус је у је Јеусалим ушао у недељу на Цвети – кротак на магарету, како је записано, а народ је, машући палмовим гранама у знак добродошлице узвикивао – Осана сину Давидову!

 

Следи Велика недеља или Недеља страдања, уз строги пост за вернике, која се завршава Великим петком када је на Голготи распет и умро Исус Христос.

 

У храмове се испред олтара износи плаштаница на посебно украшено место које представља Христов гроб. Свештеници претходно са црвеном плаштаницом обилазе око цркве што симболично представља Христову сахрану.

 

Велики петак је дан највеће хришћанске жалости као и Велика субота а у православљу је обичај да се у те дане целива плаштаница.

 

У дане жалости не звоне звона а прва звона оглашавају се у поноћ између суботе и недеље чиме се објављује радост Васкрсења.

 

Од прве васкршње литургије православни верници се размењују поздраве – „Христос васкрсе“ и „Ваистину васкрсе“.

 

Општехришћански обичај је да се о Ускрсу јаја боје црвеном бојом или другим бојама у знак радости.

 

Прво црвено јаје, према предању, поклонила је Марија Магдалена римском цару Тиберију и упутила му поздрав – Христос васкрсе!

 

Догађај Васкрсења слика се на православним иконама које се на празник износе пред олтаре храмова. Најчешћа је представа са архангелом Гаврилом који седи на празном гробу васкрслог Христа и женама мироносицама које су у недељу дошле да помажу гроб.

 

Најпознатија васкршња представа је фреска у српском средњевековном манастиру Милешеви са архангелом Гаврилом који показује на празан Христов гроб у коме је само плаштаница. Према јеванђељу по Луки он каже уплашеним женама - „Што тражите живога међу мртвима“? „Није овде, него устаде...“

 

Ова фреска задужбине краља Владислава Немањића проглашена је на изложби у Њујорку за слику претходног миленијума.

 

Васкршња посланица Српске православне цркве

 

Патријарх Српске православне цркве Иринеј упутио је верницима традиционалну Васкршњу посланицу у којој позива вернике да остану следбеници своје вере и део свете Литургије која се служи као спомен „смрти и Васкрсења Христовог“.

 

„Будимо деца Васкрсења! Живимо Васкрсењем Христовим и не дозволимо да нас „ишта одвоји од љубави Његове“, каже се у празничној поруци патријарха и архијереја СПЦ.

 

Патријарх подсећа на речи светог Серафима Саровског - „Христос васкрсе, радости моја“ и светог владике Николаја „морамо својим животом целивати Распеће Христово, не ради обичаја већ као своје сопствено, и ране Његове као своје ране“.

 

Са тугом и болом у срцу морамо рећи да данашњи свет не иде путем васкрсења већ више путем смрти и безнађа. Када то кажемо, имамо на уму податак да и у Србији сваке године умире по један велики град због смртности много веће него што је рађање, упозорава патријарх Иринеј.

                                           

irinej3434     

Чедоморство је свагда и свугде, па и у нашем народу, смртни грех који вапије небу. Престанимо убијати своју сопствену децу у утроби! И она имају право на живот и на васкрсење... Нека радосни плач новорођене деце надјача беспомоћне крике смрти! Нека Србија – и сав свет – поново постане велика Колевка! Вратимо се вери у живот, вратимо се Васкрсењу!

 

„Драга браћо и сестре, света Православна Црква је наша духовна Мајка. Она брине о својој деци без обзира на то где она живе и распиње се са својим синовима и кћерима да би сви заједно достигли у Васкрсење. Радујмо се са радоснима и тугујмо са онима који тугују, носећи бремена једни других, јер ћемо тако испунити закон Христов.“

 

Данашњи свет је увелико прихватио другу философију, философију широког пута који води у пропаст, наже се у васкршњој посланици.

 

„Хришћанске врлине покушавају се заменити привидним хуманизмом и лажном духовношћу Далеког Истока. Све лажне религије и парарелигије, философије и лажне философије, идеологије и модерне митологије и саме робују смрти и људска бића осуђују на смрт уколико верују да је човек „биће за смрт“, а не биће за живот вечни, поготову пак уколико подстичу људе на убиства и самоубиства...

 

Живимо у времену када се зло покушава прогласити добром, а добро злом... Омладини се уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји, непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета. Велика је одговорност Цркве, али и свих просветних институција ове земље, јер треба помоћи омладини да пронађе пут аутентичног живота и васкрсења.“

 

„Очински позивамо све оне који су се из неког разлога одвојили од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве да се врате у њено окриље. Страшан је грех раскола и јереси. По светим Оцима, ни мученичка крв га не може опрати. Опростимо једни другима ради Васкрсења и поново постанимо браћа у светој Цркви, јединој Лађи спасења!“

 

Васкршњим поздравом поздрављамо сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и молимо се да Васкрсли Господ свима дарује радост Васкрсења. Посебно поздрављамо наш народ на распетом Косову и Метохији, неодвојивом делу Србије, чије светиње су чувари не само српскога Православља него и хришћанства у Европи. Косово је било и остаће наше јер Бог није у сили него у правди и моћан је да нам врати оно што нам се на силу покушава одузети.

 

Нека са овим празником Васкрса васкрсне и Србија, и васцели српски род, како су говорили наши народни песници. Дај Боже да људи који воде и чувају државу буду надахнути духом Васкрсења и духом вере у победу добра над злом! Нека Васкрсли Господ, Победитељ смрти и Животодавац, дарује свако добро Своме Народу, што ће рећи свему роду хришћанском и православном, и свим људима добре воље, да би сви заједно предокусили радост будућег века, радост васкрсења и вечнога живота!

 

Христос васкрсе!

 

Ускршња порука београдског надбискупа 

 

Београдски надбискуп Станислав Хочевар поручио је у Васкршњој посланици да модерни свет, упркос стремљењима ка материјним вредностим, ипак вапије за новом снагом младости и непрестаном обновом!

 

Дух времена у којем данас живимо на трагичан начин подржава , како је рекао, „трагично сужени поглед на живот“ па тешко можемо да чујемо „нежни глас своје душе, своје савести“.

 

„Нападна моћ толиких реклама још више нас усмерава да идемо једносмерним путем ... да уживамо у најбољој храни, најбољем пићу... зато се у нама буди нестварна жеља да дуже живимо... али не прихватамо праву и аутентичну младост, ни децу у породици и друштву, ни снагу и захтевност духовног живота...“

 

Према његовим речима, завладао је дух површности, неодговорности и безперспективности који нас удаљава од правих путева и аутентичних личности.

                                                           hocevar666666

 

 

„Има само једна личност у читавој васељени ... која једина може све и свакога да обнови и врати му праву младост! То је из гроба васкрсли Исус Христ! Он је – Син Божји који је постсвши човек на своја плећа добровољно положио сав отпад човечанства и својом нас смрћу ослободио свих терета греха“, казао је београдски надбискуп.

 

Својим светим тајнама, како је рекао Хочевар, Он преображава све који му се у вери поверењу приближе.

 

„Браћо и сестре, није нам потребно ни помињати да данашнје човечанство уздише за овом и оваквом младошћу! Наш стари континент – Европа, управо ових дана признаје да без Христовог Васкрса нема ни њене младости, ни њеног јединства. Наш континент се превише предао  духу времена па зато доживљава старост, егоистично напуштање древне лађе спаса и нарцисоидно утапање у води самодовољности“.

 

„ Са Христом у младости или без Христа у нихилизам“, поручио је надбискуп београдски упозоривши на невидљиве замке које нас удаљују од суштине живота.

 

„Нека по Њему у вама никне нова духовна младост, па тако и жар, нада, спремност да волимо до краја...“

 

Београдски надбискуп Римокатоличке цркве завршава своју празничну поруку уз благослов и поздравом – Христос васкрсе – ваистину васкрсе“.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено недеља, 16 април 2017 00:07
Gordana Zankovic

ГОРДАНА ЗАНКОВИЋ - Рођена, живи и ради у Београду као новинар и преводилац.
Четрдесет година радног стажа провела је у обе професије, a у новинарству највећи део бавећи се питањима религије, претежно догађајима везаним за цркве и верске заједнице у Србији.

,,Кућа добрих вести" је права прилика да искуство које сам стекла у сусрету са умним људима и посебно људима од вере, филозофома, теолозима и другим који верују да је добро једино право опредељење, пренесем онима који тај пут следе и желе то да чују!

Као књижевни преводилац објавила је више превода са француског, италијанског и енглеског језика. Судски је тумач за француски језик.

Завршила је Девету београдску гимназију и Филолошки факултет, одсек за романистику.
Мајка је две предивне ћерке Милице и Невене!

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија