Кућа Добрих Вести

Login

Емир Сабах и хуманитаризам

Оцените овај чланак
(1 Глас)

oficalpictureНаставак трећег дела:

Србији је Управни одбор KFAED одобрио кредит од 25 милиона евра за изградњу главне железниччке станице "Прокоп" у Београду. Те 2012. је Србија, уз Украјину, била једина европска држава којој је руководство KFAED доделило финансијска средства.

 

Амбасадор Државе Кувајт у Србији Јусуф Ахмад Абдулсамад је навео пример железничке станице Прокоп као онај „који кувајтска страна сматра веома успешим и прецизно изведеним“. „Чуо сам од званичника Кувајтског фонда који је дао кредит од 25 милиона долара за пројекат, да је Србија међу земљама које су на најбољи начин спровеле подухвате које је фонд финансирао. Ради се на студији за другу фазу истог пројекта,“ навео је амбасадор.

 

Још 1980. је Кувајт био прва држава која је пружила материјалну подршку југословенском Програму економске стабилизације, што је имало позитиван утицај и на финансијске институције других земаља. Почетком 2000-их је Кувајт био активан учесник током веома важних преговора Србије и Црне Горе (СЦГ) са Париским клубом, у коме је заливска држава један већих поверилаца. Тада су, према информацији из Привредне коморе Србије (ПКС), власти Кувајта пружиле пуну подршку СЦГ за отпис дела дуга у складу са тзв. "напуљским условима", а када је реч о сопственом потраживању, определиле су се за тзв. "руску формулу", тј. да ово питање буде билатерално регулисано.

 

Кувајтски фонд и земље у развоју

 

                                                       picture2

Кувајтски фонд негира верску пристрасност и подржава зајмове у несврстаним земљама као што су Ангола и Зимбабве. Даље, пројекте који се подносе Фонду обично бира влада земље која тражи зајам, а не Држава Кувајт.

 

У том светлу се улога KFAED у већем делу земаља у развоју упоређује са оном Светске банке и Маршаловим планом који је водио реконструкцији Европе после Другог светског рата и, такође, допринео расту азијских “тигар” економија. То је потенцијал да се помогне земљама да изађу из неразвијености и да у 21. веку буде смањен број сиромашних држава.

 

Развој инфраструктуре и даље је приоритет за земље опустошене ратом. Но потребе оних земаље у развоју које су изградиле неопходну инфраструктуру су се промениле у смеру образовања, здравствене заштите, планирања породице и техничког оспособљавања. Кувајтски фонд сада даје зајмове и пројектима чија је корист више социјална него економска.

 

При томе KFAED не поставља услове за демократизацију и проблематичне програме структурног прилагођавања који су често везани за зајмове Светске банке. Друга разлика у односу на западне развојне агенције јесте да Кувајтски фонд пружа невезане зајмове, код којих се земље примаоци подстичу да одаберу међународне добављаче који нуде најконкурентније понуде што може бити од користи и за земље које нису непосредни примаоци кредита. Кредитирање KFAED не захтева од примаоца да купује робу или услуге из Кувајта.

 

Супротно томе, земље чланице Комитета за помоћ развоју (DAC), међународног тела које делује у окриљу OECD често везују помоћ за набавке у земљи донатору, што је добро за пословање у Европи, али повећава трошкове за земљу примаоца. KFAED, међутим, у избегавању условљавања и „везивања“ помоћи следи исламске принципе доброчинства, чак и исламско финансирање утемељено у уверењу да помоћ треба нудити без „скривених планова “.

 

Кувајт, као и друге државе из Савета земаља Залива, фаворизује суверенитет држава прималаца и стога пружа билатерална средства директно државама, а не посредством невладиних организација или међународних агенција. Већина пројеката које земље Залива финансирају из државне помоћи немају нужно политички значај. Усмерени су на инфраструктуру, економско развој, образовање и хуманитарну помоћ. Потоња се креће од донација хране, воде и лекова до пружања хитне помоћи и других возила, посредством техничке помоћи.

 

Традиционални донатори, с друге стране, често фаворизују финансирање организација цивилног друштва за изградњу капацитета. Такође стандарди којих се држе земља донатори из OECD и DAC су критиковани због повременог користољубивог условљавања, као и уцењивања крхких држава.

 

Будућност кувајтске хуманитарне и помоћи за развој

 

                                                        picture3

Кувајт ће, према аналитичарима, и даље бити глобални чинилац у хуманитарном деловању. Држава је спремна поштује правила која су утврдили САД и DAC, а, такође, подржава регионалне и глобалне напоре за очување мира и развој.

 

Но, пад цене нафте (за приближно 60 одсто) изазвао је тензије у Кувајту док влада развија нове планове за смањење зависности земље од извоза „црног злата“. Непопуларне политике имале су за циљ смањење годишњег буџета и образаца потрошње у Кувајту. Осим непосредних економских изазова Кувајта и бирократских промена, регионалне тензије покренуле су питање политичке стабилности у региону Залива.

 

Аналитичари су уверени да ће Кувајтски фонд бити и у будућности доминантан глобални играч. Организација више не зависи од финансирања кувајтске владе и од 1982. се самофинансира из властитих активности и инвестиција.

 

Но, друге кувајтске хуманитарне и развојне организације су почеле да смањују донације. Укупна помоћ коју је KRCS понудио између 1992. и 2014. достигла је 85,63 милиона динара. Укупан износ помоћи који је IICO ставио на располагање од 2010-2013 достигао је 17,4 милиона КД.

 

Укупна помоћ иностранству на коју је Закат кућа била спремна између 1990. и 2014. године израчуната је на 227,8 милиона КД и дата је земљама које пате од природних катастрофа и ванредних криза. Отприлике 20-30 одсто годишњег буџета Закат куће троши се на пројекте ван Кувајта. Већином зекат иде онима којима је то нужно код куће.

 

Донације које су потребне за неке од горе наведених полувладиних организација да би обављале свој посао вероватно ће и даље постајати мање издашне како регионална економска и политичка неизвесност буде трајала.

 

Збогом, Емире човечанства

 

                                                   picture4

 

На почетку 40-тодневне жалости за преминулим емиром Шеиком Сабахом Ал Ахмадом Ал Џаберуом Ал Сабахом кувајтски парламент је изгласао новог суверена, досадашњег престолонаследника Шеика Навафа Ал Ахмеда Ал Сабаха. Очекивања су да 83-годишњи емир Наваф неће одступити од политике свој полубрата Шеика Џабера, нарочито у односима са спољним светом.

 

За то време дуж улица престонице Кувајт Града, уз заставе на пола копља, упадљиви су натписи: „Збогом, Емире човечанства“.Емиров рад на развијању хуманитаризма није само променио животе стотина хиљада људи широм света, већ му је донео и поштовање глобалних државника, прошлих и садашњих.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 16 новембар 2020 14:54
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија