Нема сумње да су АИ системи постигли скоро па невероватан напредак, па већ знају како се играју игре, „пишу“ текстови, креирају лоше слике и видео садржаји.
То је многе мотивисало да почну озбиљније да размишљају о АИ генералној интелигенцији (АГИ), о дану када ће машине постати паметније од човека.
АИ алати су данас дакле све напреднији, па смо можда стварно ближи АГИ (Artificial general intelligence) концепту. У питању је вештачка интелигенција која је способна да уради све што и човек, вероватно и више. Компанија OpenAI је средином 2024. представила свој план када је развој АГИ у питању.
Док једни верују да је АГИ могућ, други пак тврде да због ограничења у машинском учењу системе који могу да се такмиче с људском интелигенцијом нећемо добити ускоро. Скептици верују да нећемо дочекати машине које мисле као људи, и додају да то и није тако лоше, будући да нико не би могао да предвиди у којем би смеру почеле да делују једном кад достигну самосталност у размишљању.
Прочитајте и: Apple АИ и наслов BBC о Луиги Манђоне-у
Из OpenAI се не слажу у потпуности, па су још прошле године објавили класификациони систем који ће запосленима помоћи да боље разумеју и прате АИ напредак. Експерти истичу да се у документу описује и хипотетичка технологија која још увек не постоји, па због тога верују да се ради о још једном маркетиншком потезу који за циљ има привлачење инвеститора.
АГИ је израз за АИ концепт (наравно хипотетички) који подразумева системе вештачке интелигенције који могу да обављају све што и људи, и то без посебног тренинга. Они који мисле да је АГИ већ ту, надомак руке, кажу да ће нас до машина које мисле као људи довести решавање актуелних проблема који су у вези са системима вештачке интелигенције. Поједини стручњаци из OpenAI иду још даље, па кажу да су неке неуронске мреже „већ помало свесне“, а ту је и DeepMind који је Google откупио 2014. и који би могао да доведе до тога да овај гигант буде први који ће стићи до правог АГИ система.
На DeepMind блогу се 2022. године појавио пост о новом АИ систему који је способан за обављање великог броја задатака – од играња видео игара, преко покретања механичких удова, па све до комуницирања с људским клијентима. У питању је Гато, систем који зна чак 604 различите операције, а креатори тврде да већину може да обавља боље од људи. Још тада се тврдило да је то велики корак ка систему вештачке интелигенције који ће бити способан да ради много тога што су досад могла само људска бића.
Приче о генералној интелигенцији се тако крећу од „АГИ је већ ту“, до „никада нећемо стићи до такве врсте интелигенције код АИ система“. Најважнија ствар у свему томе су велике количине енергије које се троше током тренирања АИ система – баш као што мозак потроши енергију коју добија уносом хране. Да би АИ дошао до тог степена ефикасности потребно је дакле да се приближи биологији мозга, али је проблем у томе што је ни људи још не разумеју до краја. Баш због тога разумно звучи они који тврде да никада вештачка интелигенција неће престићи мозак, бар када су пластичност и флексибилност у питању, највише због тога што човек не може да пренесе у неки систем оно што ни сам не разуме.
