У уторак 14. јуна 2016. године је тачно тридесет година од смрти великог латиноамеричког писца и есејисте Хорхе Луис Борхеса. Управо на овај датум, Центар за промоцију науке последњу научнопопуларну ЦПН трибину овог пролећа организује инспирисан математиком, научним загонеткама и парадоскима у Борхесовим причама.

Трибина се догађа не само у Београду, већ и у 12 градова Србије, где ће у Научним клубовима бити уживо преношена. Улаз је слободан.

Учесници трибине су Миодраг Рашковић, математичар, Математички институт Српске академије наука и уметности, Ксенија Вуловић, теоретичарка хиспанских књижевности, асистенткиња на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета у Београду, Зоран Живковић, писац, теоретичар и преводилац, професор на Филолошком факултету у Београду и Мухарем Баздуљ, писац и новинар, недељник ”Време”.

О Борхесовој фикцији, науци и псеудонауци на трибини говориће Мухарем Баздуљ, писац и новинар, Зоран Живковић, писац, преводилац и теоретичар научне фантастике, Ксенија Вуловић, асистенткиња на Филолошком факултету и теоретичарка хиспаноамеричке књижевности, као и математичар Миодраг Рашковић из Математичког института САНУ.
Модератор трибине је Слободан Бубњевић, уредник часописа Елементи.

Зашто је латиноамерички писац мотив за трибину?

ЦПН трибине привлаче тако бројну публику управо зато што су промишљено продуциране, неочекиване и вишеслојне. Међутим, како се догодило да један латиноамерички писац, ма како био значајан, буде мотив за ЦПН трибину?

Добро је познато да Борхесове приче личе на рецензије, на новинске извештаје, енциклопедијске чланке или одломке из биографија. Но, у њима су и бесконачност, рекурзија, копије и парадокси научни и концептуални проблеми, као и жанровске алатке и покретачи наратива. Између осталог, ту је и његова легендарна – Вавилонска библиотека.

У Борхесовој библиотеци налази се по једна копија сваке могуће књиге: од свих постојећих, до незамисливо много књига испуњених низовима карактера без икаквог значења. Пошто је Борхес дао одређена ограничења (нпр. свака књига има 410 страна), математиком се може доћи до податка да је читав видљиви универзум око 101.834.013 пута мањи од запремине свих књига у Вавилонској библиотеци.

Библиотека отвара низ значајних дилема. Да ли је она производ оног мајмуна који је, након бесконачно времена, успео да откуца сваку могућу књигу? Да ли у њој постоји књига која је каталог свих књига које нису каталози? Да ли је њен библиотекар заправо Тјурингова машина? Да ли је фикција негде између лажи и истине, или нешто сасвим друго?

О овим питањима се, уз друге садржаје, говори и у новом, петом броју Елемената који ће ускоро бити у продаји, у тексту Слађане Шимрак, уз илустрацију Борхесове библиотеке Немање Ђорђевића.

Извор: Центар за промоцију науке/Кућа добрих вести