Кућа Добрих Вести

Login

Дамлаташ пећина

Оцените овај чланак
(4 гласова)

sjhajilepetaМеђу атракцијама туристичког центра Алања на Турској ривијери је Дамлаташ пећина.

 

Смештена на почетку истоимене мале плаже усред центра града, случајно је откривена током минерских радова за изградњу градске луке 1948. После отварања Дамлаташ магарси за посетиоце 1950-тих, у алањском крају је почео да се развија туризам, а данас је пећина један од познатих центара здравственог туризма у Турској.

 

Новинари српских медија су недавно на путовању по југозападу Турске у организацији националне авиокомпаније те земље Туркиш Ерлајнз и туристичке агенције Пенинсула Турс, посетили и Дамлаташ Магараси.

 

Дамлаташ на турском значи камен који капље, што је и лаичко објашњење за мноштво маштовитих фигура од сталактита и сталагмите у пећини. Површина пећине је између 180-200 квадратних метара, а њена запремина је око 2.500 кубних метара на два нивоа.

 

Пећина има четири значајне карактеристике које су, сматра се, лековите за особе са респираторним проблемима, нарочито астматичаре: “Ваздух у њој садржи 10 до 12 пута више карбондиоксида него у нормалним околностима. Ту су, такође, влажност, мир и радиоактивност,” навео је Хисаин Дари, менаџер за подручје Алање у Пенинсула турс. “Прве две карактеристике пријају астматичарима, преостале доприносе укупном лечењу" навео је “водич” новинара из Србије.

 

У пећини је током године стално иста температура (23,3 степена Целзијуса), апсолутна влажност је 19,6 процената, а релативна 98. Према стручњацима, клима у пећини поседује 25 процената карбондиоксида (CО2), 71 одсто нитрогена, 20,5 одсто оксигена (8O), малу радиоактивност и јоне. Стални притисак је 260 милибара.

                                              damlatamakraisit

 

 

Лекари преписују тзв. стелеотерапију, боравак у пећини људима којима је потребна таква терапија. Они треба да проводе четири сата дневно током три недеље, било у трчању или читању унутар пећине. За то време су под надзором свог лекара.

 

Од 6 до 10 часова ујутру по локалном времену пећина прима само посетиоце који болују од астме. Док је цена улазница за туристе 4.50 турских лира (1,20 евра), они који су дошли због лечења, плаћају само 0.30 лира.

 

Пацијенти прво проводе време на горњем спрату пећине како би се прилагодили околини. Затим прелазе у “приземље” (неколико метара испод нивоа мора) и седе на клупама. Пракса показује да после третмана у Дамлаташ пећини, оболели од астме током више од 10 година привремено осећају олакшање. Нарочито то важи за пацијенте стари између 40 И 60 година, а оболели мање од 10 година, могу чак да буду у потпуности излечени. Хронични асматичари, пак, осећају олакшање после 21-дневног третмана.

 

Сматра се да је Дамлаташ једна од првих пећина отворених за потребе здравственог туризма и да прима највећи број посетилаца. За обликовање кристализованих сталактита и сталагмита је било потребно између 10.000 и 15.000 година.

                             tepecnise

 

Покрајина Анталија у којој је Алања, је уз Истанбул, главно туристичко одредиште у Турској, значајној сили у тој индустрији. Дамлаташ магараси је, пак, оквалификована као центар забавних активности, са циљем промоције и привлачења више гостију у тај регион. Реконструисану пећину је у 2015. посетило преко 260.000 људи, а 2.665 њих је дошло због терапије. Посетиоци су из Турке и људи широм света којима је потребна терапија, нарочито Немци и Руси.

 

Турска све значајније одредиште за медицински туризам

 

Турска је постала одредиште туриста који путују у иностранство из медицинских разлога, из европскиих земаља попут Русије, Украјине, Немачке, Велике Британије, Холандије, Румуније, Бугарске и других, са Блиског истока, из арапских земаља. Турска нуди објекте високог квалитета који пружају медицинске, термалне, бањске и wellness услуге. У понуди, аранжмани укључују дочек на аеродрому, хотелски смештај (често у објекту са пет звездица), операцију и туристички програм.

 

Болнице које пружају услуге здравственог туризма у Турској опремљене су најновијом медицинском технологијом, а преко 35 процената лекара се школовало у западним земљама. У већини болница у Турској раде лекари који говоре енглески и особље које има сертификате Турске здравствене асоцијације или је у чланству струковних организација, зависно од врсте специјализације.

                                   sjhajilepeta

 

Уобичајено је за турске медицинске професионалце да одлазе у иностранство, стичу додатно клиничко искуство у познатим болницама, претежно у Сједињеним Америчким Државама и Западној Европи. По повратку, користе нова искуства и технике.

 

Представници медицинског туризма у Турској указују да та земља настоји да се прикључи Европској унији па власти и приватне здравствене институције стриктно примењују стандарде медицинског квалитета и технологија. То непрестано надгледају независна надзорна тела која поставља Министарство здравља. Министарство, заједно са независним турским медицинским удружењима поставља, такође, стандарде и упутства која следе болнице, здравствене установе и медицинско особље.

 

Постоји више од 1.200 државних и приватних болница којима руководи Министарство здравља и оне имају локалне и међународне здравствене дозволе. Више од 30 здравствених објеката има акредитацију Заједничке међународне комисије (JCI). Турски медији тврде да се ради о највећем броју акредитација те врсте који је једна држава икад достигла.

 

Неке болнице су огранци врхунских америчких здравствених установа попут, између осталима, медицинских факултета универзитета Харвард и Џонс Хопкинс. Опет, неки медицински центри из Турске имају испоставе у иностранству.

 

Но, локални медији упозоравају да, као и другде у свету, у Турској постоје медицински центри који раде без потребних дозвола. Отуда је важан савет пацијентима да приликом одабира установе темељно истраже где иду на третман.

                                   uyivancijapecina

Према турској адвокатској компанији ADMD у тој земљи је мало тужби за лошу медицинску праксу. То је случај и када медицинске установе не пружају уобичајено осигурање, а држава плаћа одштету по тужба против установе у њеној надлежности. У току су реформе како би било спроведено обавезно осигурање медицинских установа у државном и приватном власништву.

 

Турска у првој лиги одредишта медицинског туризма

 

Турска се, уз САД и Немачку, налази међу водећих 10 дестинација медицинског туризма. Турци нуде конкурентне опције третмана за естетске захвате, операције ока и лечење разних болести. Туристи често бирају да у Турској обаве пластичну операцију, трансплантацију косе и разне друге третмане, док истовремено уживају путујући и откривају природна и културна блага те земље.

 

У Турској су сада су најпопуларнији третмани у области стоматологије, пластичне хирургије, пресађивања косе и бањског лечења. Однедавно се појавила и подиндустрија – трнсплантација бркова – на коју се одлучују пацијенти привучени изгледом глумца у турским сапуницама или холивудским јунацима, казао је управник једне од лиценцираних ординација. По њему, већина пацијената доноси слике омиљених филмских звезда или певача на које желе да после операције личе.

 

За неке врсте козметичких процедура у земљама у свету важе изузетно високе цене, које наплаћују стандардни хирурзи. Међутим, како пишу медији, у Турској, захваљујући подршци коју тој индустрији пружа влада, могуће су изузетне медицинске процедуре са неким од најбољих светских хирурга.

 

“Цене су веома повољне. Други, најважнији чинилац је квалитет третмана”, рекао је Талип Тастемел, генерални менаџер у свету познате Clinicexpert из Истанбула. По Тастемелу, “Турска је изузет5но напредна у областима козметичких хирургија и трансплантације косе, а пацијенти купују веома квалитетне третмане за четвртину уобичајене цене” у неким другим земљама.

 

Цена трансплантације косе, током тродневног боравка у Истанбулу уз најквалитетнији медицински третман пацијента кошта од 1.200 евра, док би за иста операција у Европи платио до 6.000 евра, или нешто мало мање на Блиском истоку. Познаваоци индустрије кажу да се у Турској сваког месеца око 5.000 страних пацијената подвргава трансплантацији косе.

 

Такође, лечењу у Турској је могуће брзо приступити. У неким земљама на Западу је потребно данима чекати на једноставне третмане, али то није случај у Турској јер у земљи има све више приватних болница и медицинских центара.

 

Коначно, до Истанбула као главног одредиушта медицинског туризма у Турској је лако доћи директним летовима из многих земаља Западне Европе, Африке и aрапских земаља. Са прелепим погледом и окружен историјом, једини град на два континента, нуди туристима разгледање, шопинг, али и здравље и бање пацијентима.

                                        pecina

 

Расте број здравствених туриста у Турској

 

Емин Чакмак, председник Турског савета за развој здравственог туризма, рекао је да је у 2015. број здравствених туриста у Турској достигао 746.000, а да је зарада коју су донели изнела 5,8 милијарди долара. Међу туристима, 60 посто долазе са Блиског истока, из Северне Африке и региона Залива; 20 посто из земаља Централне Азије, а преосталих 20 посто из Европе и других земаља.

 

Раст ове индустрије је добродошао земљи у којој је 2016. значајно опао број туриста због терористичких напада. „На основу статистичких података видимо раст медицинског туризма од пет посто“, рекао је Емре Али Кодан, консултант у Удружењу здравственог туризма, „Чак и у кризном периоду смо наставили да изводимо велики број број операција“.

 

Чакмак очекује у скорој будућности пораст броја здравствених туриста од 15 посто. Кодан каже како је циљ остваривање прихода од седам милијарди долара у овој години.

 

„У 2017. очекујемо повећање од 10 посто само код трансплантације косе. Било би феноменално када би достигли 6.500 пацијената месечно“, рекао је Кодан.

 

Извор: Кућа добрих вести



Последњи пут измењено недеља, 02 јул 2017 19:57
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија