Кућа Добрих Вести

Login

Побољшати услове за живот и рад особа са инвалидитетом

Оцените овај чланак
(3 гласова)

barijereeeeeБЕОГРАД – Брига о људима са посебним потребама требало би да буде не само обавеза државе већ и сваког од нас.

Кренућу од себе. Пре неки дан сам чекала трамвај седмицу и том приликом послала упит Бус Плусу да видим када стиже први трамвај и упитала своју познаницу: седмица стиже за две станице, али ми није јасна ова звездица поред, вероватно означава „резерву“ око назначеног доласка. Не, рекла ми је познаница: та звездица означава да је трамвај доступан особама са инвалидитетом. Да ли сам то требала да знам? Одговор ћу препустити вама. 

Шта друштво чини да свима нама буде боље, а нарочито шта чини да буде боље рањивим друштвеним групама – особама са инвалидитетом, самохраним мајкама, избеглицама, социјално угроженом становништву....Упитајмо се?
Можда не можемо да се појавимо на телевизији, направимо прилог о томе, али једна обична окачена фотографија, на друштвеним мрежама - степеништа при некој државној, образовно, здравственој институцији где нема обезбеђеног приступа за инвалиде и где има архитектонских баријера, може нешто да направи и нешто да покрене. Не верујете? Не можете знати, ако нисте пробали, а људи са инвалидитетом су сваки дан суочени са тиме.

Удружења особа са инвалидитетом су незадовољна својим положајем у друштву. И то са правом. 

Уклоњено само 10 одсто баријера

Удружење особа са инвалидитетом "Феникс", Удружење мултипле склерозе Београд, Удружење особа са инвалидитетом "Победник" - Београд, Удружење особа са инвалидитетом Право Горе- Београд, Удружење особа са инвалидитетом Зелени Светионик - Чачак, Савез инвалида рада Војводине Општинска организација инвалида рада Инђија, Удружење параплегичара Београд, Удружење ретких болести Бајина Башта, Удружење студената Нови Сад, Српско удружење глувих Београд и друге организације и удружења из целе Србије, стално указују на то шта је потребно променити да би овим нашим грађанима живот био бар донекле олакшан и бољи.
Уклањање архитектонских баријера је један од најакутнијих захтева ових удружења. Закон о уклањању баријера је, подсећају њихови представници, ступио на снагу 2000 године. Од тада је прошло 13 година а уклоњено је само 10 одсто баријера.
Удружења траже и измене Закона о особама са инвалидитетом и Закона о здравственој заштити.
Посебно се тражи измена правилника о инвалидским помагалима са повољним и лакшим условима за добијање инвалидски помагала. Како истичу, потребно је да се измени рок замене помагала на сваке три године и да се поново уведе аутомобил мање кубикаже као инвалидско помагало на сваких пет до седам година.
Такође је неопходно уједначити правилнике о телесном оштећењу цивилних и војних особа са инвалидитетом, да се увећа и усклади, туђа нега и телесни додатак, да се особе са инвалидитетом ослободе плаћања пореза на додату вредност (ПДВ), као и да се обезбеди доследна примена Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.
Припадници ове друштвено рањиве групе сматрају да су неправедно изопштени из институција те и да они треба да учествују у доношењу законодавних одлука. Природно је, сматрају, да имају свог представника у републичком парламенту, градским и општинским скупштинама, а нарочито у Секретаријату за социјалну заштиту како би се лакше могли изборити са својим проблемима и обезбедили живот достојан човека.

Пуна листа захтева за квалитетнији живот наших суграђана са инвалидитетом

Заступању њихових захтева помогло би и оснивање Савета за питања особа са инвалидитетом при Влади Србије, да се одговорни људи поставе у Министарству рада и социјалне политике….
Захтева особа са инвалидитетом је пуна листа. Ту су још: унапређење сервирсних служби за особе са инвалидитетом, да родитељи, браћа, сестре или супружници који не раде, а константно брину о особи са инвалидитетом (члану породице) добију звање персоналног асистента и месечна примања у нивоу просечног личног дохотка, да се деца која су здрава, а чији су родитељи или један од родитеља особе са инвалидитетом ослободе плаћања вртића, школарине, едукативних излета и екскурзија…

invaliddddd

Проблеми са превозом

Председник удружења "Феникс" Бранко Јокић каже за Кућу добрих вести да су нарочито лоши услови када је реч о превозу ових особа.
“Требало би да се омогући да свако ко је особа са инвалидитетом има право да користи бесплатно такси, или комби возило (адаптирано возило са платформом за превоз особа са инвалидитетом за кориснике инвалидских колица) без обзира да ли је члан удружења или не. То би могло да се омогући тако што би се се надлежним социјалним службама предала потребна лекарска документација на увид да би се остварило право на бесплатан превоз. Неопходно је да се за потребе градских превоза купују само трамваји, тролејбуси и градски аутобуси са хидрауличним, а не ручним платформама и да се уграде хидрауличне платформе у путничке возове и туристичке аутобусе”, наглашава Бранко.
“Исто тако, потребно је да се уведе електронска база података за паркинг налепнице и бесплатне пропуснице за ауто пут. Да особе са инвалидитетом не би сваке године предавале исту документацију и пролазиле кроз беспотребне мукотрпне лекарске прегледе. Променити и олакшати процедуру за добијање паркинг налепница и обележити што више општих паркинг места у близини јавних и друштвених објеката који се најчешће користе”, каже Бранко.
Према његовим речима, губи се из вида заиста тежак економски положај ових људи.
Многи од њих су паметни, способни, али због лоших услова те своје потенцијале не користе, нити имају прилику за школовање. Због тога је потребно да држава финансијски подржи особе са инвалидитетом које се школују или похађају факултет или вишу школу у земљи или иностранству и да им се обезбеде бепслатни уџбеници и наставна средства.

Запошљавање - горући проблем
Многи би покренули свој сопствени посао, али немају за то новчана средства.
Родитељима чија су деца особе са инвалидитетом, потребна је новчана помоћ за поркетање бизниса. Стварање могућности четворочасовног радног времена и ослобођење од пореза првих годину дана, само су неки од модела којима би овим људима била пружена шанса.
“У сваком огласу и критеријуму за запошљавање обавезно треба да се уведе и категорија "социјално-економски положај", те да се на основу тога, у случају истоветно испуњених критеријума и рангирања више кандидата предност при запошљавању да оном кандидату који је у неповољнијем социјално-економском положају, али искључиво у случају истоветне рангираности на основу тих других критеријума”, истиче Бранко.
И инвалидски пензионери треба да имају боље услове.

Тако, они инвалиди рада који су проглашени технолошким вишком, без њихове воље, и примају 50 одсто инвалидске пензије, треба да се преведу у пуну инвалидску пензију. Приликом обрачуна пуне инвалидске пензије инвалидима који су проглашени технолошким вишком, без њихове воље, да се пензија обрачуна, као пензија која се обрачунава инвалидским пензионерима са професионалним обољењем.
Ни овде овој листи није крај – удружења ће од надлежних институција захтевати и да се обезбеде повољни услови за доделу социјалних станова или кућа за особе са инвалидитетом које не раде и немају решено стамбено питање.

Будимо одговорни и добри грађани - помозимо свима којима је помоћ потребна

Помозимо им бар ми грађани, онолико колико можемо у свакодневном сусрету са људима који су суочени са здравстеним проблемом инвалидитета. Бар да уђу у аутобусе и друга превозна средства, уступимо им места у градском превозу, пружимо им руку да безбедно са нама пређу улицу, понесимо им тешку торбу бар делом докле идемо у њиховом правцу. Човеку са белим штапом приђимо, ухватимо га за руку и помозимо да пређе бар део свог пута на који је кренуо. Могућности је пуно, довољно је већ само мало наше добре воље да би свом ближњем, а самим тиме и нама самима, тај дан и многи дани били лепши, испуњенији сазнањем да смо некоме помогли. Хвала унапред свима.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 09 март 2014 13:00
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија