Обе кризе представљају претњу за човечанство и свет који нас окружује.

Пре 50 година, као последица све већег загађења услед процеса индустријализације, Дан планете Земље је био одговор научника и грађана на еколошке катастрофе које су тада ескалирале, попут изливања нафте у мора и океане, загађења воде и ваздуха. Можемо рећи да борба није била узалудна и да смо у протеклих пола века донекле унапредили свет тако што је донесено низ закона и конвенција које су окупиле светску јавност са циљем да обезбедимо заштиту животне средине, као на пример Конвенција о биолошкој разноврсности, Оквирна конвенција Уједињених нација о промени климе, Париски споразум о климатским променама и други.

Планета Земља, наш једини дом, данас је на измаку снаге као последица човекових активности, понајвише због употребе фосилних горива, угља, нафте и других деривата, те прекомерног коришћења природних ресурса. Најновији Коперникусов извештај "Стање климе у Европи 2019" сведочи да је 2019. била најтоплија година за европски континент од када мерења постоје, док је количина падавина у новембру била четри пута виша у односу на просечне вредности. Одлагање доношења озбиљних и дуготрајних мера које нас припремају за последице климатских промена има своју цену, што земље Балкана посебно осећају. Протекле зиме удисали смо ваздух који спада међу најзагађенији на свету, чему неоспорно доприносе застареле термоелектране на угаљ, односно потрошња угља за грејање објеката и друге потребе.

"Криза изазвана корона вирусом не сме да буде разлог, односно изговор, да владе у региону запоставе политике и демократске механизме који ће ублажити последице климатске кризе. Коперникусов извештај јасно показује пораст емисија гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Приоритет за Србију јесте доношење Закона о климатским променама, а затим и његова потпуна примена. Осим активности на ублажавању климатских промена, неопходна нам је што хитнија адаптација на климатске промене, а за то су очувана природа и здрави екосистеми најбоље решење", истиче Душка Димовић, менаџерка пројекта 'Да нам клима штима', који WWF Адриа спроводи у Србији уз подршку владе Шведске.

WWF такође позива грађанке и грађане да дају свој Глас за планету Земљу путем електронске платформе, те да се информишу о конкретним корацима које могу да предузму како би обезбедили здраву и сигурну будућност.

Здравље човека и планете се не могу одвојити. Због тога WWF подсећа и захтева од влада и доносиоца одлука у региону да обезбеде амбициозне, интегрисане и конкретне политике и акционе планове, на основу знања и препоруке научника и стручњака, за доследно спровођење усвојених међународних споразума. Пројекти утемељени на фосилним горивима и другим неодрживим изворима морају постати прошлост, зарад здравог опстанка планете Земље.

Извор: Еуроактив