Кућа Добрих Вести

Login

СДА: Шта поправити у Нацрту управљања отпадом у Београду

Оцените овај чланак
(2 гласова)

memberofСрпска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу, СДА (Serbian Demolition Association) поднела је примедбу на Нацрт управљања отпадом за град Београд 2021-2030 у сегменту управљања грађевинским отпадом.

 

Примедбе проистичу из дугогодишњег бављења ове асоцијације принципима нове индустрије четврте генерације, односно пословима рушења, деконтаминације и рециклаже отпада, опасног и неопасног, насталог од рушења и грађења, као и третирањем продуката ископа.

 

Јавним увидом у овај документ примећено је да у градској управи уопште нисте узели у обзир, нити разматрање, све предрадње при настанку грађевинског отпада а које су основ за писање једног овако значајног документа, као и одсуство чинилаца који се баве таквом врстом грађевинских радова.

 

Ова врста материјала третира се као и друге врсте отпада, што је у пракси код нас доказано, али је то потпуно погрешан и нерационалан приступ. Наиме, говори се овде о највећем току отпада, тежински и количински, волуменски, како код нас тако и у ЕУ и свету. Говори се о отпаду (опасном и неопасном) који садржи велику количину различитих врста материјала како од високоградње, тако од нискоградње, специјалних радова, рушења, адаптација, реконструкција, реновирања, конзервација.

 

У примедбама се истиче да је је ова тема елаборирана тек од тренутка када се после одређених грађевинских радова, појави вишак материјала, или после деконструкције скинути материјал. Све претходне радње нису биле занимљиве, те због тога прво питање је да ли је то материјал, можда погодан за рециклажу, или отпад?!

 

Из овога проистиче и следеће питање, а то је, ко је власник ове врсте материјала и чија је обавеза за даљим третманом ове врсте материјала, уз постојеће законске форме и решења?

 

Још увек је на снази закон да се комунални отпад на депонијама прекрива земљом и грађевинским шутом, из разноразних разлога!?, који су већином и наведени, и то није промењено ни у пракси, мада била би штета и потпуно ирационално да се та врста радова обавља природним ресурсима и минералним сировинама, али грађевински отпад би ипак требало да буде рециклиран, као и комунални, у виду енергента или за компостирање. Увек постоји та разлика од написаног и од оног што се ради, као и теорије и праксе.

 

Из СДА напомињу још једну важну чињеницу која се односи на извршиоце радова који стварају отпад (материјал, ресурс) као што је рушење објеката, НЕ ПОСТОЈИ квалификациона структура, нити занимање, као ни адекватна законска решења за ту врсту послова, јер се каже да ту врсту радова изводе фирме које изводе радове изградње објеката!?, тако да је и ово једна напомена о којој треба водити рачуна у даљем раду. Без обзира на ту чињеницу, надлежно министарство издаје дозволе за рад фирмама да постану оператери грађевинског отпада, и откада постоји такво решење, број дивљих сметлишта драматично расте, као и количина материјала на таквим местима.

 

Закључак је јасан, и он се своди на то да надлежно министарство, или било који орган локалних самоуправа који издаје овакве дозволе, није квалификовано, стручно и на било који други начин власно да их издаје, осим по питању радног места, јер говоримо о занимањима за које код нас не постоје одговарајуће стручне школске обуке, као ни било какве стручне специјализације.

 

Понављају да, за послове рушења, деконтаминације и рециклаж,е не постоје стручне лиценце, већ се мора ићи на сертификацију, јер су сви ти послови ускостручни и специфични, те је велико питање како и на који начин надлежни органи издају дозволе оператерима, и која је то стручна спрема која задовољава, да се овај процес на такав начин завршава. Значајно је то што фирме које имају такву дозволу, тврде за њу да је то лиценца, и да су они овлашћени да обављају горе поменуте послове, чиме дезавиуишу инвеститоре, и друге чиниоце овог веома важног сегмента грађевине, која и има назин нова индустрија, јер рециклажа је била и основ почетка четврте индустријске револуције.

 

Важно је напоменути када су у питању дивља сметлишта, којих је превише, да имамо и легална сметлишта на приватним парцелама, за које је такође надлежни орган издао дозволе за депоновање и складиштење овог материјала, тако да по ободу урбанистичких зона таквих места има у значајном броју. Значи, да они који треба да воде рачуна о току отпада, сами га заустављају на местима на којима не би требало да га буде.

 

Најзначајнија ставка је и та, да се овим Нацртом, фаворизује јавно приватно партнерство као и јавна комунална предузећа, што је прихватљиво, а заборавља се чињеница да ту врсту ангажмана могу да имају и друге компаније, које овај документ није закачио, јер би по нама морао да се прави посебан урбанистички пројекат (план), за избор таквих локација где би ове врсте делатности могле да се обављају.

 

Нису видели ни да је планирано место, а ни руковање хумусним слојем, који би морао да добије одређено, и то врло значајно законско решење и правилник. Како о складиштењу, тако и о употреби.

 

Са друге стране, описана иницијатива која је потекла из града Београда о добијању употребне дозволе за изграђене објекте, бива излишна из горе наведених разлога, као и непостојање сертификованих компанија, осим ових које имају дозволу надлежног министарства, због чега, по нама, таква иницијатива и нема довољну јачину, јер саму себе гуши већ постојећим решењима из ове области. Потребно је то питање решавати на сасвим другачији начин. На овом месту су додали проблем уређења станова, кућа, локала, на територији Београда, који продукте свог извођења остављају по тротоарима, у близини контејнера...уместо да те радове, по Закону о становању, изводе са решењима локалне самоуправе, односно да радови морају бити пријављени, и где би се знао извођач, који би такође морао да има квалификације, јер се такође ради о опасним материјалима, рецимо гипс.

 

Напомињу, да на досадашњи начин третирања ове врсте отпада (материјала), односно његовог довоза за на то припремљена места, он спада у опасне материјале, јер се довози у мешаном облику.

 

Различити су материјали који се налазе у овој врсти материјала, и врло је важно дефинисати титулара, јер ће као и до сада, овај ресурс бити разаструт по земљи, док квалитетни материјали ко зна којим путем нестају у нелегалним токовима.

 

Када говоре колико је овог материјала на познатим местима количина је дата у тонама, што указује да се мери, надамо се и да је документована, и у овом случају је дата количина мала, много је већа на терену. Можда би било боље да је дата у кубицима, јер се тако и транспортује због растреситости. Наиме, ова нова места за скупљање, би морала имати мерна места за улаз и излаз, да би се знало са којим количинама се заиста располаже, и тако их планирати и у стратегији.

 

Истичу и да за рад на уклањању азбеста немамо ни једну једину фирму, док оператери постоје?!, и напомињемо да немамо ни једно место у држави за трајно збрињавање овог материјала, те да би град као што је Београд морао имати за то, резервисан простор. Дата је дозвола надлежног министарства за рециклажу отпада који у себи садржи азбест, толико о одговорности, професионализму и стручности тог органа.

 

Закључак је да без квалитетне базе у извођачком делу, као и у предрадњама стварања ове врсте материјала, не можемо говорити о његовом управљању и коришћењу, јер је то као када би се кућа зидала од крова, што није могуће ни са Лего коцкама, осим можда виртуелно, или цртањем.

 

Примећују, такође,  да су у овом документу уписани различити подаци о количинама сакупљеног материјала, који варирају, као и жељени проценат рециклаже, који се мења, и занимљив податак о проценту употребе рециклираног материјала који је импресиван.

 

У ЕУ је количина овог материјала између 1,5 тона до 3 тоне по глави становника. Та количина код нас је знатно већа, због експанзије у градњи, како станоградње тако великих инфраструктурних пројеката. Процене асоцијације знатно су веће од приказаних, односно планираних у овом документу, што је и видљиво на сваком кораку.

 

Асоцијација поздравља што је у Нацрту поменут ЕУ Протокол о рециклажи 70% отпада од рушења и грађења, јер је Асоцијација активно учествовала у реализацији истог што се може и видети у самом документу, као и у Смерницама за ревизије отпада пре рушења и обнове зграда, и ова два документа су неодвојива у самој примени.

 

Пошто се већ дуго налазимо у процесу приступања ЕУ, потребно је прилагодити законе према том устројству, држећи се наше историје, традиције и менталитета, напомињу из Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 28 октобар 2020 17:05

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија