Кућа Добрих Вести

Login

КОНФЕРЕНЦИЈА НАВИКЕ-ПРАКСА-ПРАВИЛА: Србија касни са рециклажом грађевинског отпада и нових материјала

Оцените овај чланак
(3 гласова)

diplomeeeeeУ Београду је недавно по четврти пут одржана годишња конференција Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, под називом "Навике-Пракса-Правила".

 

Тема овог стручног скупа више је него актуелна у светлу развоја наше грађевинске индустрије, рециклаже, производње нових грађевинских материјала и иновација у овој веома важној индустријској грани која игра кључну улогу у привредном и економском развоју сваке земље. 

 

" Налазимо се у фази планирања и реализације великих инфраструктурних пројеката који пружају шансу да унапредимо наше потенцијалне у грађевинској индустрији и постанемо значајан регионални чинилац у овој области", истакао је на отварању скупа Дејан Бојовић, председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу (DSA) . Он је том приликом најавио одржавање Европске конвенције EDA 2024 (European Demolition Assotiation) у Београду и подсетио да је Српска асоцијација пуноправни члан ЕДА од 2016.године.

 

Хитно је потребна законска регулатива! 

 

Учесници скупа јединствени су у оцени да је законска регулатива, у складу са већ постојећим и у пракси увелико примењеним стандардима у земљама ЕУ, али и у свету, хитно потребна. 

 

"Свакодневно гледамо како нам се рушењем стварају праве планине отпада, где грађевински отпад чини 75 одсто тог материјала. Њему није место на комуналним депонијама, јер када се изнеша са комуналним отпад он је неупотребљив, док би издвајањем на посебне, грађ. депоније готово 99 одсто тог материјала могло поново да се користи, што је огромна уштеда, између осталог и у енергетском смислу," истакао је Дејан Бојовић. Он је навео да се у нашој земљи тренутно 2000 фирми бави рушењем, а да не постоји законска регулатива за ту област. Посебан проблем је азбест, моји је доказано канцероген, а чије уклањање је велики проблем јер нема фирми које су за то сертификоване нити довољно техничког кадра који је за то обучен. 

                                                        predavac

 

Подршка стручњака EDA

 

На скупу су приказана позитивна искуства у одлагању и рециклажи грађевинског отпада у земаљама ЕУ. 

 

Госп. Томас Каспер говорио је о рециклажи и регулативи у Аустрије, док је госп. Јорис Грибнау из Холандије изнео искуства са уклањањем азбеста, чија употреба је у његовој земљи забрањена још 1993.године. Госп Ђани Пизати, из Италије детаљно је објаснио како су у регији Венето конзервиране несанитарне депоније и претворене у соларне електране. Др Њолф Хеер је приказао како се у Немачкој спроводи селективно рушење и прерада грађевинског материјала, њихова даља употреба, као и класификација загађивача у грађевинској индустрији. 

 

Где је Србија на путу унапређења рециклаже у грађевинској индустрији? 

 

Пажњу учесника скупа привукло је излагање Жељке Николић, доктората на Институту за општу и физичку хемију. Она је истакла да су дрвени железнички прагови, који се рециклирају и користе у грађевини, према прописима ЕУ, сврстани у опасан отпад и да је пре употребе неопходна њихова хемијска деконтаминација. Већина средстава за заштиту дрвета, указала је Николић, имају доказана канцерогена и мутагена својства. 

 

Наташа Ковачевић, становница једног од новобеоградских блокова, изнела је искуство станара зграда који живе у зградама у којима има азбеста, а да се нити једна званична општинска, као ни републичка институција којој су се обраћали, није одазвала њиховом апелу да се тај материјал, доказано опасан по здравље, уклони из тих зграда, иако постоји законска обавеза за такву интервенцију. 

 mazestikdfdfdfdfdf

На скупу је било говора о значају сертификације стамбених зграда и грађевинских материјала, али и о увођењу регистра фирми које су оспособљен да руше, уклањају и прерађују грађевински отпад кроз сертификације и акредитација према ЕУ стандардима. 

 

Посебну пажњу учесника овог стеулног скупа привукло је излагање представника Института "Михајло Пупин" о локалном моделу складиштење и рециклаже грађевинског отпада у склопу циркуларне економије у грађевинарству. 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 07 децембар 2022 21:26
Зорица Д. Марковић

Новинар ТАНЈУГ-а, у време када је државна новинска агенција била у светском врху по поузданости, брзини и професионалним стандардима. У сјајном окружењу великих ауторитета, имена која су ушла у историју српског новинарства, правом попришту духа, годинама ,,пекла", занат и научила најважније – нема краја, на себи се ради до краја живота, учиш док си жив. У таквом Танјуг-у прошла сам готово све редакције, последњих десетак година пратила сам здравство и екологију.
У време распада бивше Југославије, када је Танјуг постао партијско оруђе, напустила сам ту кућу, желећи да памтим само оно што је било добро у њој. Готово деценију потом провела сам у, тада тек рођеној новини, БЛИЦ-у. Млада новина, тим пун заноса и ентузијазма правио је нешто чега до тада није било на домаћем тржишту информисања. Радозналост ме је одвела из Блица, а као коаутор сценарија у сарадњи са редакцијом Научно-образовном програма РТС-а пуне две године радила сам на реализацији серије ,,Здравствени водич" од 22 епизоде, свака у трајању од по 30 минута, без реклама и тзв ,,сече". Ова серија доживела је више реприза и приказивања и на другим тв кућама широм бивше Југославије.
Добар део времена провела сам у невладином сектору, водећи удружење Клуб Здравље које се залагало за доношење Закона о заштити права пацијената и у томе и успело. Закон је усвојен у априлу 2013. године. Ратификацију Декларације из Овиједа, која регулише клиничка истраживања лекова и учешће пацијената у тим истраживањима, на иницијативу Клуба Здравље, Скупштина Србије спровела је 2011.године. Годину дана провела сам на месту директора Медија центра Клиничког центра Србије.
Сарађивала сам са великм бројем новина, часописа, недељника, магазина: Политика, Дневник, Вијести, НИН, Глас осигураника, амерички лист Србобран, јапански DIAMOND, црногорски ДАН, DINERS магазин, NEWS магазин, Геополитика, ревија ТРАГ, ревија 92, сајтове NSPM....
Рођена у Београду (08.06.1948), где сам похађала и завршила све школе, од основне ,,Браћа Рибар" ( данас ,,Краља Петра I") , преко чувене Прве београдске гимназије до Медицинског факултета. У новинарству сам се обрела стицајем неких животних околности, заволела тај посао и остала заувек. Поносна сам мама једног сина и своје ћерке, бака две дивне унуке. Музика и природа су моја велика љубав. Никада нисам престала да се дружим са планинарима, дугогодишњи сам члан ПД Победа, пасионирани трагач за неосвојеним даљинама, планинама, рекама, сваке године обавезно се дружим са пријатељима на неком рафтингу. Певање и музика ме испуњавају од ране младости, певала сам у КУД ЛОЛА, а након вишегодишње паузе обновила певање у КУД Ђока Павловић, потом у хору Браћа Барух. Сада певам у дивној земунској дружини, хору ОДЈЕК.
Мој сан да пишем само о добрим и племенитим стварима, надам се, моћиће да се реализује у сарадњи са кућом ДОБРИХ ВЕСТИ, где сам се поново срела са мојим драгим колегама из оног негдашњег Танјуга, из времена када је то била кућа за поштовање.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија