Тема овог стручног скупа више је него актуелна у светлу развоја наше грађевинске индустрије, рециклаже, производње нових грађевинских материјала и иновација у овој веома важној индустријској грани која игра кључну улогу у привредном и економском развоју сваке земље.
" Налазимо се у фази планирања и реализације великих инфраструктурних пројеката који пружају шансу да унапредимо наше потенцијалне у грађевинској индустрији и постанемо значајан регионални чинилац у овој области", истакао је на отварању скупа Дејан Бојовић, председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу (DSA) . Он је том приликом најавио одржавање Европске конвенције EDA 2024 (European Demolition Assotiation) у Београду и подсетио да је Српска асоцијација пуноправни члан ЕДА од 2016.године.
Хитно је потребна законска регулатива!
Учесници скупа јединствени су у оцени да је законска регулатива, у складу са већ постојећим и у пракси увелико примењеним стандардима у земљама ЕУ, али и у свету, хитно потребна.
"Свакодневно гледамо како нам се рушењем стварају праве планине отпада, где грађевински отпад чини 75 одсто тог материјала. Њему није место на комуналним депонијама, јер када се изнеша са комуналним отпад он је неупотребљив, док би издвајањем на посебне, грађ. депоније готово 99 одсто тог материјала могло поново да се користи, што је огромна уштеда, између осталог и у енергетском смислу," истакао је Дејан Бојовић. Он је навео да се у нашој земљи тренутно 2000 фирми бави рушењем, а да не постоји законска регулатива за ту област. Посебан проблем је азбест, моји је доказано канцероген, а чије уклањање је велики проблем јер нема фирми које су за то сертификоване нити довољно техничког кадра који је за то обучен.
Подршка стручњака EDA
На скупу су приказана позитивна искуства у одлагању и рециклажи грађевинског отпада у земаљама ЕУ.
Госп. Томас Каспер говорио је о рециклажи и регулативи у Аустрије, док је госп. Јорис Грибнау из Холандије изнео искуства са уклањањем азбеста, чија употреба је у његовој земљи забрањена још 1993.године. Госп Ђани Пизати, из Италије детаљно је објаснио како су у регији Венето конзервиране несанитарне депоније и претворене у соларне електране. Др Њолф Хеер је приказао како се у Немачкој спроводи селективно рушење и прерада грађевинског материјала, њихова даља употреба, као и класификација загађивача у грађевинској индустрији.
Где је Србија на путу унапређења рециклаже у грађевинској индустрији?
Пажњу учесника скупа привукло је излагање Жељке Николић, доктората на Институту за општу и физичку хемију. Она је истакла да су дрвени железнички прагови, који се рециклирају и користе у грађевини, према прописима ЕУ, сврстани у опасан отпад и да је пре употребе неопходна њихова хемијска деконтаминација. Већина средстава за заштиту дрвета, указала је Николић, имају доказана канцерогена и мутагена својства.
Наташа Ковачевић, становница једног од новобеоградских блокова, изнела је искуство станара зграда који живе у зградама у којима има азбеста, а да се нити једна званична општинска, као ни републичка институција којој су се обраћали, није одазвала њиховом апелу да се тај материјал, доказано опасан по здравље, уклони из тих зграда, иако постоји законска обавеза за такву интервенцију.
На скупу је било говора о значају сертификације стамбених зграда и грађевинских материјала, али и о увођењу регистра фирми које су оспособљен да руше, уклањају и прерађују грађевински отпад кроз сертификације и акредитација према ЕУ стандардима.
Посебну пажњу учесника овог стеулног скупа привукло је излагање представника Института "Михајло Пупин" о локалном моделу складиштење и рециклаже грађевинског отпада у склопу циркуларне економије у грађевинарству.
Извор: Кућа добрих вести