Посебно су значајна налазишта месождерки попут росуље, као и других заштићених врста попут шумског љиљана и линцуре. Иако делимично истражена, флора Старе планине још увек крије бројне тајне.
Недавно су Голина и Турјачка глама доспеле у фокус истраживача из Завода за заштиту природе Србије. Након двогодишњег рада, стручњаци су указали на значај овог простора за опстанак неколико ретких и угрожених врста.
Истраживања откривају богатство и угроженост
Како наводи ботаничар Богосав Стојиљковић, на том подручју је забележено 205 биљних врста, углавном цветница, али и папрати и голосеменица. Посебну пажњу привлаче ретке и угрожене врсте као што су патуљаста федерликоситреница — први пут описана 2016. године управо на овом простору — затим змијина трава, косовски божур, патуљаста перуника и смичак.
Завод је објавио и књигу са подацима са терена, која поред едукативне улоге има и практичну вредност у дефинисању мера заштите природе овог подручја. Подаци ће ући и у Црвену књигу флоре Србије, која прати стање угрожених врста на националном нивоу.
Како је објаснила Наташа Панић, андрагог Завода, „највећа вредност истраживања је у препорукама и мерама заштите које ће проистећи из њих и бити примењене не само на Старој планини, већ и широм Србије.“
Ишчезнуће криластог звончића
Један од трагичних примера губитка биодиверзитета је ишчезнуће криластог звончића. Растући само на локалитету Бабин зуб на Старој планини, овај стеноендемит је први пут описан као научна новина управо са тог места. Нажалост, услед интензивне урбанизације и развоја туризма, популација ове врсте је уништена. Данас се она на територији Србије званично сматра ишчезлом.
Планови за будућност
Завод за заштиту природе планира да настави истраживања на мање познатим деловима Старе планине, као што је Димитровградско забрђе. Циљ је мапирање станишта ретких и угрожених врста како би се предузеле конкретне и ефикасне мере њихове заштите и очувања.
Извор: РТС

Стара планина, поред богатог животињског света, одликује се изузетно разноврсним и вредним биљним светом. У заштићеним подручјима очуване су аутохтоне шумске заједнице као што су смрча, планинска буква и планински јавор.
