Индустријски развој у 20. веку је довео до еколошких поремећаја, јер је дошло до хиперпродукције производње и огромног повећања саобраћаја између свих пет континената, казао је он, додајући да је због тога значајно повећана потрошња енергената, што је опет лоше утицало на климу.

Климатске промене су опет изазвале велики број елементарних непогода, са многоброним жртвама и великим материјалним штетама,, казао је Антић, подсетивши да је Савет у Паризу донео закључке да се мора смањити ефекат стаклене баште, односно да се смањи емисија издувних гасова, посебно горива, које енергент који покреће читав свет.

Последњих година дошло је до јачања свести, што је свима нама нметнуло обавезу коришћења зелених енергија, навео је министар, додајући да је та енергија скупа. Ипак морамо да направимо крупне кораке у правцу коришћења обновљиви извора енергије.

Он је оценио да Србија по том питању није лоша, јер ОИЕ учествују у укупној потрошњи са 21 одсто, а план је да до 2027. Године тај проценат буде 27 одсто. Изградили смо на стотине електрана ОИЕ, укупног капацитета 63 мегавата. Прошле године покренули смо један ветропарк, капацитета 10 мегавата, а на ОИЕ потрошачи плаћају зелену таксу од 0,09 динара по

киловатсату потрошње.

Антић је рекао да Србија има озбиљне планове и да се очекује изградња великох ветропаркова са више од 480 мегавата. Циљ је да се поред приватних инвеститора, укључи и јавни сектор. Тако ЕПС развија пројекат за ветропарк од 60 мегавата и соларну електрану од 10 мегавата. Укупан

потенцијал износи 5,6 милиона тона еквивалента нафте, казао је он додајући да много више треба користити биомасу.

Државна секретарка у Министартству пољоприведе и заштите животне средине Стана Божовић је истакла да нова ера захтева нове технологије које смањују емисије гасова и ефекат стаклене баште. Она је додала да се ускоро креће са Стратегијом и Акционим планом против климатских промена, како би се унапредио сектор енергената и индустрије, као и систем

праћења података о емисији.

То ће бити спровођено уз финансијску помоћ Глобалног фонда за заштиту жвотне средине, а сада се прави план за расподелу тих средстава. Више од 100 милиона евра је уложено у прераду отпадних вода, а у наредном периоду ће се радити пројекти вредни више од 500 милиона евра.

Шведска активно помаже Србији да у спаовођењу еколошких пројеката јер је то једно од најтежих поглавља, у приступању Србије ЕУ. Шведски амбасадор Кристер Асп је истакао да та земља има много искуста у примени ОИЕ, које ће као активан партнер преносити Србији у периоду од 2014. До 2020. Године. У пројекте биће уложено седам милиона евра, а биће коришћена и срдства из предприступних ИПА фондова.

Асп је подсетио на важност рециклаже, додајући да чак 86 одсто пластике и стакла може да се рециклира.

Учеснцима скупа обратила се и амбасадорка Индије Нариндар Чаухан која је пренела искуства те многољудне земље, која има врло амбициованзан пројекат за смањење издувних гасова.

Она је навела да Индија има и огроман потенцијал за коришћење ветропаркова. Професорка Пољоприведног факултета Ана Вуковић сматра да човечанство може само да успори промене које настају загревањем планете, али да не може да их спречи, додајући да су промене сада изузетно брзе. Она процењије да ћеу Србији убудуће бити дужих сушних периода, да ће падавине бити ређе, али зато много обилније.

Декан Универзитета Метрополис Ана Бован сматра да су улагања у технологију ОИЕ врло захтевна и да је за локалне средине најбоље да се окрену биомаси, јер то истовремено запошљава велики број људи.

Извор: Кућа добрих вести