Кућа Добрих Вести

Login

Вулкан Тамбора - притајени змај

Оцените овај чланак
(4 гласова)

vulkanБЕОГРАД - Потмулу тутњаву са истока индонежанског архипелага 10. и 11. априла 1815. битански колонијални гувернер сер Томас Стамфорд Рефлс (1781-1826.) је протумачио као топовском паљбу, па су војне снаге груписане у Ђокђакарти у централном делу острва Јава.

 

Испоставиће се да се радило о најснажнијој вулканској ерупцији у последњих 10.000 година која је оставила траг на природи хиљадама километара далеко и утицала на међународну привреду, културу и политику.


Планина Тамбора, вулкан на индонежанском острву Сумбава, је са 4.300 метара надморске висине била највиша у Малајском архипелкагу и имала статус сличан Мон Блану у Европи. Почетком априла пре 200 година, почеле су опомињуће тутњаве, вулкан је кренуо да бљује пепео, а онда је спектакуларна експлозиција разнела врх Тамборе. Усијана планина је избацила три висока стуба ужареног пепела и камења, по тлу су као киша пљуштале усијане каменице, а реке врелог пепела сливале су се низ вулкан. Урлик рањене планине је могао да се чује на острву Суматра удаљеном више од 2.000 километара (км) на запад, а крупан вулкански пепео видети на удаљеним севернијим острвима Борнеу и Сулавесију, на Јави и на североисточним Молучким острвима.

Најснажнија ерупција у писаној историји

 

Ерупција за коју се сматра да је била најснажнија у писаној историји, сврстана је на седмо место на скали од осам. Сматра се да је избачено најмање 50 кубних километара (км3) материјала, а у атмосфери је ослобођена велика количина сумпор диоксида.

Лондонски недељник Економист је писао да је експлозија избацила топљене стене “више од 40 км у ваздух”.


Према часопису Смитсонијан, небо посматрано са друге стране света „изгледало је прелепо“. Но, ближе ерупцији, дан је постао ноћ. Кишобран пепела захватио је површину од преко милион км2. Милијарде тона прашине, гаса, стена и пепела прекрило је планине, а околно море је изазвало смртоносни цунами. Талас који је погодио источну Јаву, удаљену 500 км, два сата касније је одржавао ниво воде два метра вишим него пре удара. Годинама касније из бродова су се у околним морима могла видети пловећа острва, плавци.
Број живота изгубљених у ерупцији био је застрашујући. Барем 10.000 људи умрло је од услед вулканске ерупције док је читава вегетација острва Сумбава уништена. Касније, наноси пепела, цунамији, и глад довели су до губитка између 60.000 и 120.000 људских живота према Клајву Опенхајмеру, вулканологу са Универзитета Кембриџ. Три мала краљевства на острву Пекат, Тамбора анд Сангар су нестала.


У екслозији је планина Тамбора изгубила око 1.500 метара висине и опала је на 2851 м. Урушавањем врха планине после ерупције, формирана је калдера, велики морфолошки облик вулкана сличан кратеру, пречника шест, а дубине један км. Данас се могу видети рушевине кућа и цивилизације краљевине Тамбора које је затрпано у вулканској ерупцији. Често називано „Помпеја Истока“, насеље са 10.000 људи, указује на богату културу која је трговала са Камбоџом и Вијетнамом.

 tamboraaaaa

 

Последице глобалних размера

 

После ерупције је дошло и до последица глобалних размера. Професор Универзитета Илиној у Сједињеним Америчким Државама Гилен Дарси Вуд у књизи “Тамбора: Ерупција која је променила свет,” из 2014, пише да је уследио током можда хиљада година најразорнији период екстремног времена на Земљи.


Облак прашине из Тамборе изазвао је необичну хладноћу, снижавајући глобалну температуру за око 0,4 до 0,7 степени Целзијусових. Широм планете, мраз и суша су уништили летину или су ову однеле преплављене реке. У пролеће и лето 1816. северна Америка је била обавијена сувом, црвенкастом маглом толико густом да се Сунце могло гледати голим оком. Канада је осетила екстремно хладно лето и јуна 1816, па је у Квебеку забележен 30 сантиметар снега. Годину дана након ерупције одећа се у Новој Енглеској, на северноамеричком континенту, ледила приликом сушења напољу, док су се у Европи глечери спуштали низ долине Алпа у обиму који је изазвао забринутост.


Ближе нама, у Мађарској је забележен браон снег. У северној и централној Италији је током године снег био црвене боје.
Три године после ерупције Тамборе, у многим деловима света бити жив, значило је бити гладан. Нарочито је тако било у кинеској провинцији Јунан и у Европи, у којој је глад била највећа забележена у 19. веку. Залихе житарица су у Уједињениом краљевству биле на тако ниском нивоу да су суспендовани Закони о житарицама.


У Европи је 1816. била позната и као “Година без лета”. У Новој Енглеској су је назвали “Осамнаест столећа и смрзавање до смрти.” Немци су 1817. звали “Година просјака.” У Европи, укључујући и њен југоисточни део, избила је епидемија тифуса која је трајала од 1816. до 1819, а приписана је климатским променама.


Индија је, такође, била суочена са великом глађу у том периоду, пошто су после ерупције Таборе ометени монсуни. Једна од највећих последица експлозије било је ширење колере према остатку света. Колера је пре тога углавном представљала болест локалног типа у Бенгалу, мочварној области у делти реке Ганг. Климатске промене и глад довели су до избијања новог типа колере, која је могла лакше да се шири. Колера је око 1820. стигла на исток у Мјанмар и Тајланд, пре него што је допрла до Европе 1831.

 tamboraaaa

 

Утицај ерупције вулкана на уметност и технологију

 

Ерупција Тамборе је оставила траг, такође, у уметности и у технологији. Сматра се да је вулкански облак из Тамборе одговоран за наобичне, у жуту боју обојене заласке сунца на сликама енглеског роматичарског пејсажисте Џозефа Тарнера (1775-1851) или чувене јарко црвене и ружичасте боје неба на платнима немачког уметника Каспар Давида Фриедриха (1774-1840) настале између 1818. и 1820.


Непрестане кише су у лето 2016. у кући на Женевском језеру заточиле госте песника лорда Бајрона (1788-1824) који је предложио такмичење у писању хорор прича. Најзначајнији исход њихових ноћних мора, дело “Франкенштајн” списатељице Мери Шели (1797-1851) и Џон Полидоријев (1795 –1821) „Вампир“, први роман који се бави заводљивим аристократама крвопијама, и данас прогањају покоју машту.


У Европи је пораст цене зоби којим су храњени коњи – можда подстакао немачког научника барона Карла фон Дреса (1785-1851) да изуми нови облик транспорта: дресину или велосипед, директног “претка” бицикла. Био је то корак ка механизованом личном транспорту.

 

Разљућени вулкан и историја човечанства

 

Разљућени вулкан је на својеврстан начин утицао и на историју човечанства. Штета коју је претрпела Европа у претходних четврт века револуција и Наполеонових ратова могла је да учини континент посебно рањивим у 1816. „години без сунца“. Ситуација у кинеском Јунану можда не би била толико тешка да се становништво није у великој мери увећало пошто је династија Ћинг охрабривала нова досељавања.


У Америци, пораст цена житарица изазван глађу у Европи довео је талас фармера преко Апалачи планина у долину Охајо где су временске прилике биле много повољније, док број баржи спремних за извоз у Европу преко реке Мисисипи никада није био већи. Када се жетва у Европи стабилизовала, колапс цене житарица у САД је изазвао прву већу депресију у економији те земље.
Историчар Џон Пост, у студији објављеној 1977, „Последња велика суштинска криза у Западном свету“, је оценио да је ерупција Тамборе преиначила европску политику. Неред који је бујао током лоших времена између 1816. до 1818, и репресија која је уследила, створили су климу за ауторитарну власт која се протегла до половине тог столећа. Поменути Дарси Вуд сматра да су „вероватно“ после ерупције Тамбора фармери у Јунану почели да гаје опијумски мак, чија је вредност била поузданија у односу на будуће неуспеле жетве житарица. Тај став. Међутим, критичари доводе у питање будући да у историји ретко који развој догађаја има само један узрок.

 

 vatra

Данашња Тамбора

 

Вулкан Тамбора, чија је активност бележена од 1.600-тих, пре разорне ерупције је неколико векова био успаван. Данас се води као вулкан типа А будући да је активан. Последњи пут је ниво ризика ерупције подигнут на III степен (постоји могућност ерупције) у септембру 2011. Без обзира на то, протеклих 200 година су становници Сумбаве користили “добру страну” трагедије пошто је околни регион захваљујући земљи плодној од вулканског пепела погодан за пољопривреду.


На годишњицу је на Сумбави, у присуству председника Индонезије Јоко Видодоа почело обележавање 200 година од велике вулканске ерупције. Манифестација “Тамбора поздравља човечанство” ће трајати све до августа и локални званичници сматрају да је савршен тренутак за промовисање туризма у том делу Индонезије.


Острво Сумбава лежи у средини ланца Мала Сунда острва. Око ње су туристички знатно познатији, Ломбок на западу и Флорес на истоку. Сумбава се простире на 15.448 км2 (нешто више него Црна Гора) и има око 1,4 милиона становника. Део је провинције Западна Нуса Тенгара (НТБ).


НТБ је релативно позната туристичка дестинација и захваљујући Гили острвима преко пута Ламбока, на којима је забрањен моторизовани саобраћај, те розе песку Тангси плаже, такође на Ламбоку. Циљ локалних власти је да ове године провинцију посети два милиона туриста. Ради тога је председник Ђокови прогласио подручје планине Тамбора за Национални парк и обећао да ће централна влада финансирати развој туризма том подручју .

 

 


Последњи пут измењено четвртак, 04 јун 2015 21:05
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија