Број стамбених заједница у Србији које су постале купци-произвођачи електричне енергије и даље је незнатан у односу на домаћинства и привредне субјекте.

Републички геодетски завод (РГЗ) објавио је брошуру за упис непокретности у оквиру најављеног закона о легализацији.

Лондонска изложба истражује дизајн објеката за становање, односно архитектуру и грађевину засновану, не само на потребама људи, већ и на потребама природе, па тако и животиња.

Досадашњи приступ решавању проблема нелегалне градње није дао жељене резултате ни после готово 30 година, а у градовима који имају до 100.000 становника, у просеку 40.000 предмета чека на озакоњење. Годишње се реши око 1.500, док исто толико нових настане.

Европска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу (ЕДА), у сарадњи са Европским институтом за деконтаминацију (ЕДИ) и Српском асоцијацијом за рушење, деконтаминацију и рециклажу, oрганизује Европску конференцију "Аnnual Convention 2024“.

Сваке године у Европи се ради смањења потрошње енергије реновира само 1% зграда. Реновирање зграда је кључно за декарбонизацију сектора градње, опоравак економије и искорењивање енергетског сиромаштва.

Председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић позвао је скупштине станара и грађане да од сутра преузму дезинфекционо средство са пунктова по читавом граду. Како је прецизирао, Градски штаб за ванредне ситуације издао је налог да се у свих седамнаест општина поставе танкови са дезинфекционим средством, што је и учињено.

“Седам година од увођења, у Србији је издато 3125 енергетских пасоша за нове и старе зграде у реконструкцији или санацији. Ова чињеница потврђује процену да је Србија у протеклих неколико година у процесу унапређења енергетске ефикасности у сектору зградарства, значајно напредовала и да је чак постала лидер у тој области Западног Балкана,“ оценила је Свјетлана Ђокић, виши пројектни менаџер Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, на дан затварања 45. Међународног сајма грађевинарства.