Кућа Добрих Вести

Login

Здравствена установа великог реномеа

Оцените овај чланак
(1 Глас)

svetisavaСветска здравствена организација већ годинама упозорава да је мождани удар највећи узрок превременог умирања. У нашој земљи је мождани удар први узрок смртности код жена, док је код мушкараца по учесталости на другом месту, одмах иза срчаног удара.

 

Са око 3.000 новооболелих на милион становника, Србија је по стопи обољевања од  можданог удара у европском, па и светском врху. Посебно забрињава податак да чак патина (20%) оболелих су млађи од 45 година, а  истраживања указују да удео млађих  које  мождани удар све чешће погађа, стално расте. У којој мери је овај здравствени проблем озбиљан говоре и подаци Института за јавно здравље Републике Србије “ Др Милан Јовановић Батут” -  у просеку, сваког дана у нашој земљи 70 људи доживи мождани удар, 23 особе умру од његових последица. Само у 2016. години  25.000 људи у Србији доживело је мождани удар. Најмлађа жртва шлога имала је само 19 година.    


Европски и светски стандарди у пракси


Четвртина  свих пацијената у Србији који доживе мождани удар лечи се у Специјалној болници ,,Свети Сава,, у Београду, јединој установи у земљи која се бави само цереброваскуларним болестима. У њој се лечи и 90 одсто свих становника српске престонице које задеси ово тешко обољење.  Некада Завод за интерне болести, који је имао прву коронарну јединицу, потом Болница,  пре три деценије, тачније, 5.децембра 1988. године, ова  здравствена установа постала је Специјална болница  за цереброваскуларне болести “Свети Сава”. Недавно је на једном округлом столу посвећеном стандардима у здравству, млади апсолвент Медицинског факултета у Београду изразио наду да ће и Болница “Свети Сава” коначно постати наставна база овог факултета како би будући лекари могли да се упознају са најновијом дијагностиком и методама лечења можданпг удара, као једног од водећих  здравстених проблема модерног доба.                                                                         

 

“Све оно што је најновије у области дијагностике и лечења можданог удара, ова болница примењује и ту ни у чему не заостајемо за ЕУ и светским стандардима”, каже за наш портал директор ове установе др Милан Савић, посебно истичући добро обучене кадрове који прате све иновације у овој медицинској грани, не само теоретски већ их одмах и примењују и у пракси. Према његовим речима Болница “Свети Сава” увелико је одмакла на путу сертификације квалитета према стандардима Светске здравствене организације како би постала регионални центар у саставу Светске и Европске  “Браин строке" организације. У овој установи  уради се  годишње највећи број интравенских тромболиза и тромбектомија, специјалниих терапијских процедура које се примењују у првим сатима можданог удара, како би се тромб који је запушио крвни суд, разградио, уклонио И крвни суд реканалисао, што је први корак у лечењу овог обољења , нап уту за повратак изгубљених или оштећених неормоторних функција код оболелих.  На годишњем нивоу  у Болници “Свети Сава” ,између осталог, уради се  500 таквих захвата,  што је висе од 60 одсто свих интервенција у нашој земљи у области ендоваскуларне  неурологије.


Одлучују секунде, али и беспрекорна организација


“ Пацијенту нестабилног стања, по доласку у болницу, након што је пацијент детаљно дијагностички обрађен, урађен скенер И ангиографска анализа, примењује  се специфична тромболитичка терапија како би се разбио тромб, објашњава за “Добре вести”  др Ирена Гркић, лекар специјалиста у “Можданој јединици”  болнице  “Свети Сава”. Код две трећине пацијената, напомиње она, дијагнистикује се тзв “исхемијски” мождани удар, настао као последица  лосе циркулације и мањка дотока кисеоника, а само једна трећина је “хеморагијске” природе, односно, последица  руптуре (пуцања) крвног суда и излива крви у мождано ткиво. То говори да се мало ради на превенцији овог обољења, сузбијању фактора ризика – конзумирања алкохола и цигарета, недовољне физичке активности, неправилне исхране, стреса, повишеног крвног протиска,  напомиње наша саговорница.                     

                       ordinacaij

Тромболиза се у овој установи  ради од 2007. године,  са њом се кренуло одмах након што је ова метода  уведена у Клинички центар Србије, а онда су лекари Болнице “Свети Сава” отишли И корак даље, први у земљи увели су нову, веома ефикасну методу – тромбектомију, уклањање тромба из крвног суда ендоваскуларним захватом. “Обе методе и тромболиза и тромбектомија имају предности и ограничења, јасно постављене индикације и услове у којима се могу извести,” објашњава др Гркић и додаје да су, како каже “ сви стандарди абдејтовани према светским водичима добре праксе. “ . Посебно смо поносни, истиче она, на то да од момента уласка пацијента у ову установу, постављања  дијагнозе до прве интервенције, у просеку прође  само пола сата, а трка са временом код ове болести И буквално значи живот или смрт. Тај рекорд у ефикасном збрињавању,  засад, нема ни једна друга установа у земљи.


“Хладан” и “врућ” програм


“ Тромбектомија је уклањање крвног угрушка, ангиоваскуларна процедура, инвазивна, али не и тешка хируршка интервенција, приликом њеног извођења у ангиосали не отвара се главе, већ се до зачепљеног крвног суда долази сложеним системом катетера преко бутне артерије (артерија феморалис) се улази у крвоток, сниме се крвни судови главе и врата, лоцира оштећење и одреди врста интервенције, објашњава др Валентина Милеуснић.  Спроводе се два програма, прецизира наша саговорница - “врућ”, то су хитне интервенције које се не могу планирати, код којих се ектракција тромба ради у првим сатима након што је дошло до можданог удара и “хладан”, код којег се интервенције планирају и раде код пацијената који већ леже у болници и код којих су на крвним судовима главе и врата нађени сужења (стенозе) или урођене аномалије, анеуризме. У овој болници екипа предвођена интервентним радиологом, др Слободаном Ћулафићем извела је у марту 2014. прву механичку екстракцију тромба, што је истовремено и прва интервенцијате врсте изведена не само у нашој земљи, већ и у окружењу. Након Болнице “Свети Сава” ову савремену методу лечења увеле су И друге установе: КЦС, КЦВ И КЦ у Нишу. Како је највећа концентрација специјалиста из неурологије управо у нашој установи, било је логично да је Болница “Свети Сава” прва кренула у пракси да примењује новине у овој области, истиче др Милеуснић И додаје “ након четири године искуства, сада је то већ рутинска метода која је нам је помогла да спасемо многе животе.” Она је изразила наду да би ова установа, с обзиром да испуњава потребне стручне стандарде, могла постати једна  од наставних база Медицинског факултета. То би, према њеној оцени,  отворило врата младим докторима да се заинтересују за област неурологије, специјалистичке гране која је неко време била у стагнацији, али су јој нове технологије уведене у праксу последњих година широм отвориле врата да бележи значајан успон како у дијагностици тако и на интервентно-терпијском пољу и свуда у свету привлачи пажњу својим резултатима у лечењу И опоравку код једне од најтежих акутних болести нервног система, а то је мождани удар.  


Болница за 21. век


Специјалистичка болница “Свети Сава” располаже са 250 постеља, опремом која је последња реч технике за изавођење савремене медицинске дијагностике и терапије у складу са највишим стручним стандардима у свету. Стручни тим који 24 сата свих 365 дана у година лечи И збрињава најтеже пацијенте има укупно 80 лекара разних специјалности,највише неуролога, њих 35, али И радиолога, интерниста, анестезиолога, физијатара. Овај лекарки тим добро функционише само уз јаку ње логстику од 250 медицинских сестара и техничара. Кад се томе додају и они који су задужени са одржавање хигијене, рад лабораторије, припрему хране, одржавање технике И осталих апарата, свега што је неопходно у огромнох згради на Савском тргу како би лечење могло да се спроводи према високим стандардима, јасно је у којој мери је организација за око 450 укупно запослених, кључ да би све функционисало без грешке.

 

Извор: Кућа добрих вести

 

 


Последњи пут измењено понедељак, 07 јануар 2019 19:30
Зорица Д. Марковић

Новинар ТАНЈУГ-а, у време када је државна новинска агенција била у светском врху по поузданости, брзини и професионалним стандардима. У сјајном окружењу великих ауторитета, имена која су ушла у историју српског новинарства, правом попришту духа, годинама ,,пекла", занат и научила најважније – нема краја, на себи се ради до краја живота, учиш док си жив. У таквом Танјуг-у прошла сам готово све редакције, последњих десетак година пратила сам здравство и екологију.
У време распада бивше Југославије, када је Танјуг постао партијско оруђе, напустила сам ту кућу, желећи да памтим само оно што је било добро у њој. Готово деценију потом провела сам у, тада тек рођеној новини, БЛИЦ-у. Млада новина, тим пун заноса и ентузијазма правио је нешто чега до тада није било на домаћем тржишту информисања. Радозналост ме је одвела из Блица, а као коаутор сценарија у сарадњи са редакцијом Научно-образовном програма РТС-а пуне две године радила сам на реализацији серије ,,Здравствени водич" од 22 епизоде, свака у трајању од по 30 минута, без реклама и тзв ,,сече". Ова серија доживела је више реприза и приказивања и на другим тв кућама широм бивше Југославије.
Добар део времена провела сам у невладином сектору, водећи удружење Клуб Здравље које се залагало за доношење Закона о заштити права пацијената и у томе и успело. Закон је усвојен у априлу 2013. године. Ратификацију Декларације из Овиједа, која регулише клиничка истраживања лекова и учешће пацијената у тим истраживањима, на иницијативу Клуба Здравље, Скупштина Србије спровела је 2011.године. Годину дана провела сам на месту директора Медија центра Клиничког центра Србије.
Сарађивала сам са великм бројем новина, часописа, недељника, магазина: Политика, Дневник, Вијести, НИН, Глас осигураника, амерички лист Србобран, јапански DIAMOND, црногорски ДАН, DINERS магазин, NEWS магазин, Геополитика, ревија ТРАГ, ревија 92, сајтове NSPM....
Рођена у Београду (08.06.1948), где сам похађала и завршила све школе, од основне ,,Браћа Рибар" ( данас ,,Краља Петра I") , преко чувене Прве београдске гимназије до Медицинског факултета. У новинарству сам се обрела стицајем неких животних околности, заволела тај посао и остала заувек. Поносна сам мама једног сина и своје ћерке, бака две дивне унуке. Музика и природа су моја велика љубав. Никада нисам престала да се дружим са планинарима, дугогодишњи сам члан ПД Победа, пасионирани трагач за неосвојеним даљинама, планинама, рекама, сваке године обавезно се дружим са пријатељима на неком рафтингу. Певање и музика ме испуњавају од ране младости, певала сам у КУД ЛОЛА, а након вишегодишње паузе обновила певање у КУД Ђока Павловић, потом у хору Браћа Барух. Сада певам у дивној земунској дружини, хору ОДЈЕК.
Мој сан да пишем само о добрим и племенитим стварима, надам се, моћиће да се реализује у сарадњи са кућом ДОБРИХ ВЕСТИ, где сам се поново срела са мојим драгим колегама из оног негдашњег Танјуга, из времена када је то била кућа за поштовање.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија