Веома је важно радити на себи, посветити се овом проблему, како не бисмо себе довели до различитих нежељених ефеката, чак и здравствених проблема, сагласни су психоаналитичари и психолози са платформе за здравствене консултације Докток.
Стрес се манифестује и емоционално и телесно. Доводи нас до тога да се осећамо немоћно јер осећамо да се дешава нешто изван наше контроле, али и уплашено због доживљаја егзистенцијалне угрожености, говори психоаналитичар Јасмина Врбашки. “Реакција на стрес је индивидуалан доживљај. Подразумева да се свако носи на свој начин са сличном стресном ситуацијом и да то најчешће зависи од тога у ком животном тренутку и у којој животној фази се особа налази. Јако је важно какву има подршку своје околине, од породице, преко социо-културолошког поља коме припада,” рекла је Јасмина Врбашки, психоаналитичар Психоаналитичког друштва Србије.
Стресни догађај долази из спољашњег света и животних околности, а код појединаца покреће низ специфичних унутрашњих одговора. “Цео свет се сада налази у необичном и стресном периоду, где влада страх и неизвесност. Зато, важно је да мислимо о својим слабостима и страховима. Ту доста помаже разговор, јер мислити са неким може бити невероватно охрабрујуће, а може и довести до неких нових и снажнијих одговора на све, па и на стрес,” закључила је Тамара Крнета, дипломирани дефектолог, специјални педагог, психоаналитичар у едукацији. Чињеница је да стрес није пријатан догађај у животу, односно да је у већини случајева врло непријатан и обично се везује за непријатне, неочекиване и на изглед тешко савладиве промене у нашим животима. Весна Брзев Ћурчић, психоаналитичар Психоаналитичког друштва Србије наглашава: “Ухватити се у коштац с њим нуди могућност налажења сигурног пута за смањење стреса, руковање њим и елиминацију његовог штетног утицаја. Искуствено учење успешним овладавањем стресом помаже очувању и побољшању квалитета живота нас самих, нашег целокупног здравља, као и оних које волимо. Вреди труда.”
Суочавање са стресом може бити кључ за побољшање здравља и дужи живот, зато је важно да га доживљавамо као саставни део живота. Да бисмо стрес и нервозу смањили, потребно је да смањимо изложеност стресним ситуацијама, променимо перцепцију, научимо вештине саморегулације стреса, али и радимо на себи. Такође помажу и подршка, смех, спорт и сан, наводи Милица Микић Грчкарац, мастер психолог и психотерапеут.
Уколико се и сами борите са стресом, више на ову тему можете чути на новом Докток талкс-у у суботу, 24. априла од 15 часова на Инстаграм профилу платформе Докток, где ће на тему стреса и свакодневне борбе са истим говорити Прим др Оливера Алексић-Хил, мр сци, дечји психијатар, психоаналитичар, породични терапеут, психоаналитички психотерапеут за децу и адолесценете (ЕФПП).
За више информација о овој и другим темама везаним за ваше здравље консултујете стручњаке различитих специјалности који вас чекају на Докток платформи. Посетите www.doktok.rs и закажите свој термин код жељеног лекара или психолога.
Извор: Кућа добрих вести