После девете операције на срцу (негде 1996. године) доктор је преписао Ендију петнаестак лекова, али су му њихови споредни ефекти учинили живот неподношљивим. Он је због тога једног дана одлучио да баци све лекове и да оно што му је још остало од живота утроши на бављење оним што га заиста чини срећним и што је одувек желео да ради. Тако је за новац који би потрошио на лекове и лекаре, купио прво 300 усних хармоника да би могао да даје деци часове музике.
И пошто после месец дана, како су му лекари прогнозирали, на своје огромно чуђење, није умро, Енди је купио још пар стотина усних хармоника и обилазећи школе широм Америке делио их малишанима, како би у њима развио љубав према музици. И тако све до своје смрти 2011. године, до када је успео да купи и бесплатно подели деци око 20.000 усних хармоника и 5.500 необичних инструмената које је он звао „strum sticks “ (нека врста тамбурице), које је сам правио, одвајајући новац од пензије.
Уз то је учио и децу коју занима музика како да и они сами направе инструменте, а са својим ученицима често је наступао на фестивалима и прославама поводом разних празника. Основао је и музичку фондацију која носи његово име, објавили су амерички медији.
Захваљујући ангажовању Ендија Мекија у том делу Америке човек се сусреће са необичним призором: куд год да се окренете можете да видите децу са неким музичким инструментом у рукама!
Енди се због свог здравственог стања две-три године пред смрт преселио у државу Мичиген да би био ближе својој породици. Ту је наставио да ради исто оно што је радио и док је живео у Вашингтону – да сарађује са школама и учи децу музици. Програми у држави Вашингтон су настављени.
„Не могу да нађем речи којима бих описао срећу којом ме то испуњава“, рекао је једном приликом Меки за "ЦБС њуз" (CBS News). „Ни Бил Гејтс (Bill Gates) није толико богат колико се ја осећам богатим у души“.
Меки, некадашњи учитељ јахања, који је после као пензионер наставио да живи у скромној, малој камп-кућици у једном градићу у америчкој савезној држави Вашингтон, сигурно је диван пример медицинског "чуда". Тачније, позитивног гледања на живот и не посустајања ни у најтежим ситуацијама, уз сазнање које из овога може произићи, да несебично давање другима и не очекивање ништа за узврат, осим наравно дечијих осмеха, може да продужи и живот.
Извор: Кућа добрих вести / CBS News
