Кућа Добрих Вести

Login

Инспирације за Нотр Дам

Оцените овај чланак
(2 гласова)

kulakonjajjajaНаставак првог дела:

Црква у Калб Лузу је један од најславнијих сакралних споменика у Сирији. То је био први пример како је тако обимним подухватом остварен сиријски модел широкобродне базиличке цркве.

 

Тако и оригинални архитектонски пројекат париске катедрале Нотр Дам, њене истоветне куле на бочним странама сложеног улаза, розете, ребрасти сводови и врх торња (lа fleche) дугују порекло блискоисточним претечама. “Посебне сличности између Норт Дама и Калб Луз су пре свега две истоветне куле које се налазе на бочним странама сложеног засвођеног улаза,” казала је Дарки, британска арабисткиња са дипломом универзитета Оксфорд која преко 30 година усавршава своје знање културе Блиског Истока, нарочито Сирије, као и Турске.

 

У унутрашњности Калб Луза, по Дарки, “сличност представљају стубови који деле цркву на три широка пролаза – брод цркве и побочне лађе – што смишљено подсећа на Свето Тројство. Ту су три пространа свода који се ослањају на широке стубове како би била пронета и расподелила тежина која носи три прозорска спрата, као и три свода који деле главни део црквене лађе од оних са стране. Оригинални дрвени кров брода цркве, одавно је нестао, но још опстајава сводчана купола над полукружном апсидом,” завршетком античке базилике.

 

Ходочасници, калуђери, трговци су вековима непрестано путовали између Сирије и Европе, утицаји су се мешали, као и границе. “Тако да не чуди да су идеје о оваквом пројекту постепено пронашле свој пут до Европе, чак и пре крсташких похода у XИИ веку,” додала је Дарки. Онда су у 12. веку тако пројектоване цркве, поред локалне војне архитектуре, видели крсташи Франци (и данашњи Французи) те пренели у Европу много идеја које су потом разрађивали.

 

Сиријски историчар Фајез Кавсара је такође мишљења да су архитектонски стил Калб Луза у Европу пренели крсташи. "Ко год се дубоко бави студијом готске уметности и нарочито готских цркава, утврдиће да је тај архитектонски стил путовао (из Сирије) у Европу”, каже историчар указујући на успињуће лукове катедрале Калб Луз, детаљно вајарство у њој и њене четвртасте куле. "Највећи доказ тога јесте... катедрала Нотр-Дам," закључује Кавсара.

                            kulasirija

Од сиријског модела преко романике до готике

 

Опет арабисткиња Дарки пише да се романска архитектура развила у готски стил који карактерише Нотр Дам, а да пројекат цркве Калб Луз на североистоку Сирије има много сличности са Нотр Дамом. У ствари, оно што данас називамо готским луком, који преовлађује у Нотр Даму и у свим великим европским катедралама, развијен је из оштрог свода, архитектонског дизајна први пут виђеног у Ибн Тулун џамији у Каиру, а који су трговци из Амалфија, града на југу Италије, пренели на Сицилију.

 

Џамија Ибн Тулун је најстарија џамија у египатском главном граду, која је сачувана у свом оригиналном облику, и по простору који заузима највећа је џамија у 20-томилионском мегаполису. Изградњу џамије је наручио Ахмад ибн Тулун, гувернер Египта од 868. до 884. године из династије туркијских Абасида. Историчар ал-Маркизи сматра да је изградња џамије почела 876, а према оригиналном запису, завршена 878. или 879. године.

 

Муслимани су због узнапредовалог знања геометрије и закона статике, развили како “потковицу”, познату као маварски свод, први пут виђен у џамији Омајад у Дамаску у Сирији, из VIII века. “Потковицу” су даље развили Омајади у Андалузији на Великој џамији у Кордоби, као и оштар лук, да би постигли већу висину од класичног свода.

 

Прва грађевина у Европи на којој су такви сводови коришћени јесте манастир Монте Касино из 1071, чију изградњу су финансирали трговци из Амалфија. Проширени су на север у манастир Клуни, који се поноси са 150 оштрих лукова у пролазу међу седиштима.

                                                      iskoponanananan

 

После те две међу најутицајнијим црквама у Европи, овај стил се убрзо раширио. Оштар “готски” лук је био јачи од кружног свода који су користили Римљани и Нормани. То је дозволило изградња већих, виших, грандиознијих и комплекснијих грађевина, попут великих катедрала Европе.

 

Веза међу културама увек постоји

 

Ради се о “вези која је увелико заборављена,” казала је на основу властитог искуства Дарки за дневник “Национал” из Абу Дабија. “У култури се ништа не догађа у безваздушном простору – све се гради на претходним корацима и развија мало другачије у различитим окружењима.”

 

Према Дарки, међу “позајмицама” из муслиманског дизајна у Нотр Даму су, такође, ребрасти сводови (потичу из Абасид Палате из VIII века у Укаидеру у Ираку), розете (први пут виђене у Умајад палати из VIII века у Кирбат Мафџару, на Западној обали, код Јерихона). Такође и зашиљена кула. чији је први познати пример на џамији Омајад у Дамаску.

 

У Енглеској, прва зашиљена кула била је на врху катедрале Светог Павла из 1221. Уништена је у великом пожару Лондона 1666, а обновио ју је 1710. године Кристофер Рен, признати поштовалац муслиманске архитектуре, који је анализирао и опсежно проучавао маварске и отоманске џамије. Комбинација куполе и куле у ремек делу катедрале Светог Павла, уз структуру сводова у пролазу између седишта, показује овај снажан муслимански утицај, који је такође видно присутан на Нотр Даму, истакла је Диана Дарки.

 

“Постоје многе заборављене везе између Европе и арапског света,” наставила је Дарки. Она каже да су, чак и у области војне архитектуре, крсташи после похода доносили идеје које су потицале са тврђава Мемлука у Сирији или другде. Рецимо кружне куле уместо четвртастих, јер је ове било лакше бранити.

 

                                                       gradjevincncncncncn

 

Ову везу потврђују и даљи примери, попут машикула, отвора, испуста или избоченог балкон на горњем делу бедема тврђаве или куле, грудобрана, зидних ограда на рубовима крова или барбакана, првобитно потпорног зида бедема тврђаве, а касније самосталне куле или утврђења за одбрану моста, улаза у град и слично. “Познато је да је архитекта куле Хенрија В (1386–1422) био муслиман,” подсетила је Дарки.

 

О исламској историји у Европи највише говоре културне, друштвене и научне повезаности у муслиманској Шпанији. Десети век је био просперитетно столеће мултикултурног суживота муслимана, хришћана и Јевреја.

 

У међусобној повезаности различитих култура током раних времена, по Дарки је Сирија била “раскрсница, мултикултурна, вишерелигијска и са низом етничких група. Била је плодно тле за новине и стваралаштво који су онда даље преношени – попут фонетског алфабета, музичких нота, до низа других ствари, од сапуна до јоргана,” навела је британски археолог.

 

Свака цивилизација учи од оне претходне. Отуда је, по Дарки, важно имати на уму да “културно наслеђе Сирије превазилази све садашње снаге ИСИС и да јој ми на Западу дугујемо много”.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 16 мај 2019 14:17
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија