A+ A A-

“Одсјај боја од Анадолије до Војводине: Изложба костима Анадолије”

Оцените овај чланак
(1 Глас)

anadoliaaaaaУ три града у Србији ће наредне седмице бити представљен програм ,,Одсјај боја од Анадолије до Војводине: Изложба костима Анадолије”.

 

Почев од уторка У Београду, Новом Саду и Новом Пазару ће бити представљен програм циљи је циљ обогаћивање односа Између Србије и Турске и истицање заједничких културних елемената. Програм се одвија под покровитељством Амбасаде Републике Турске и спонзорством авио компаније „Туркиш Ерлајнз“ (Turkish Erlines), а организатор је Институт Јунус (Yunus) Емре у Београду.

 

Како је наведено у саопштењу из Института Јунус Емре, бићe приказана модна ревија коју организује Институт за Сазревање у Измиру при Генералном секретеријату за Учење целог живота у оквиру Министарства просвете Републике Турске.

 

Биће представљена 32 посебна комада гардеробе која су део колекције сачињене од аутентичних радова протканих усклађеним мотивима богатог наслеђа турске културе, од анадолијске локалне и традиционалне културе, до Османлија и периода анадолијских Селџука.

 

Програм ће бити одржан:

 

У Београду - 18.06.2019. од 15:00 -17:30 часова у Културном центру,,Влада Дивљан”;

У Новом Саду - 19.06.2019. од 15:00 - 17:30 часова у Уметничкој галерији Универзитета у Новом Саду;

Нови Пазар - 20.06.2019. у 17:00 - 19:30 часова на Себиљу, у центру Новог Пазара.

 

На костимима који ће бити изложени, специјалним дизајнима су спојени украсни детаљи, орнаменти, дезени који су употребљавани у архитектонским делима и традиционалним мотивима турске културе.

                                         WhatsAppddffdf

Детаљне информације о утицају културе османске одеће у Европи и фигурама на костимима пружиће доцент доктор Сумеје Мервеибак, шеф Одсека за Модни дизајн на Универзитету Нишанташ у Истанбулу.

 

Програм ће почети говором о информацијама о изложеним костимима, док ће крај обележити ревија одеће Института за Сазревање у Измиру.

 

Према саопштењу, Институт за Сазревање у Измиру планира да у сарадњи са Министарством културе и интеграција Републике Србије, представи у наредном периоду и костиме из Србије.

 

Анадолија

 

Анадолија, позната и као Мала Азија, Анадолијско полуострво или Анадолиска висораван најзападнији наставак азијске континенталне масе и чини велики део данашње државе Турске. Ову покрајину у западној Азији, односно на источном Средоземљу, поистовећују са Малом Азијом, иако је Анадолија унутарњост полуострва Мала Азија.

Анадолија се простире на више од 756.000 квадратних километара (км2) од укупно преко 783.000 км2 колико поседује Турска. Регион је оивичен Црним морем на северу, Медитеранским на југу, Јерменском висоравни на истоку и Егејским морем на западу.

Анадолија је одвојена од Тракије, дела Турске на европском континенту, због Мраморног мора које преко Босфорског и Дарданелског мореуза, спаја Црно и Егејско море. Тако Анадолија обухвата приближно две трећине азијског дела Турске.

У приводу би назив Анадолија могао да значи "излаз Сунца" или "Исток".

Због стратешког положаја на споју Азије и Европе, Анадолија је одувек била пут за сеобе народа и колевка неколико раних цивилизација још из преисторијског доба. Непуних 15 одсто од око 83 милиона Турака живи у европском делу државе Тракији, а остали у азијском.

Према неким подацима, готово 80 одсто житеља Анадолије су Турци. Значајну етничку мањину на југоистоку Анадолије чине Курди. Међу осталим етничким групама су Абхази, Албанци, Јермени, Асиријци, Азери, Бошњаци, Грци, Помаци, Срби, Јевреји...


Последњи пут измењено недеља, 16 јун 2019 22:07
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани