Кућа Добрих Вести

Login

Устав који промовише достојанство

Оцените овај чланак
(3 гласова)

promocijadostojanstvo

НАСТАВАК ПРВОГ ДЕЛА:

За разлику од 360 милиона из 1951, Индија сада има преко 1,3 милијарди становника. Приход по глави становника је удесетостручен, степен сиромаштва смањен за две трећине, просечни очекивани животни век више је него удвостручен, а степен писмености учетворостручен. Влада и непрофитне организације раде на премошћавању јаза и достизању стопроцентне писмености до 2022.

 

Индија је данас економија која бележи један од најбржих раста међу великим националним привредама. Други је највећи резервоар научних и техничких кадрова, има трећу најбројнију армију, шеста је чланица нуклеарног клуба и десета највећа индустријска сила на свету. Индијски астронаут ће бити послат у свемир до 2022, и уколико мисија буде успешна, биће тек четврта земља која је то остварила, после Сједињених Америчких Држава, Русије и Народне Републике Кине.

 

Некада увозница житарица, Индија је данас водећи извозник прехрамбених производа. Смртност новорођенчади на националном нивоу износи 34 на 1.000 рођених.

 

У протекле две деценије је Индија, такође, успела да снизи нивое екстремног сиромаштва, према међународним стандардима, на испод три посто своје популације, сходно Светској бази података о сиромаштву (World Poverty Check Data) која омогућава праћење напретка у спречавању сиромаштва на глобалном и регионалном нивоу. Према Светској лабораторији података (World Data Lab), аналитичкој невладиној организацији (НВО), мање од 50 милиона Индуса тренутно живи сa испод 1,90 долара дневно. Та НВО је и предузећe за обраду података са седиштем у Бечу, у Аустрији, која надгледа глобално сиромаштво користећи напредне статистичке моделе.

 

Повећана улагања у село

 

У међувремену, влада премијера Модиja настоји да повећа улагања у сеоским областима у којима живи око 68 посто становника Индије. На селу је и највећи број сиромашних.

 

Моди је овог 2. октобра, на 150. годишњицу рођења утемељивача модерне Индије Махатме Гандија, објавио да се земља ослободила од дефекације (пражњења столице) на отвореном. За 60 месеци, 600 милиона људи је добило приступ тоалетима. У оквиру амбициозне кампање “Чиста Индија”, изграђено је више од 110 милиона тоалета.

 

                                        indiadostojanstvo2

Но, ослобађање од немаштине и запостављености остају и Амбедкарови циљеви које треба остварити. Далита и осталих “потлачених” има према попису из 2011, око 25 одсто, мада је њихов проценат пао са 60 одсто у 1981.

 

И далје је актуелна порука премијера Модија са митингу у др Амбедкаровом родном месту Мову, у савезној држави Мадја Прадеш 2015, како ће раст куповне моћи у селима, а не повећање броја богаташа по градовима, помоћи даљем развоју Индије. Примања пољопривредника треба до до 2022. да буду удвостручена. Од суштинског значаја је дигитално повезивање индијског села, те снабдевање водом, “да би видели шта све може индијски фармер,” поручио је Моди.

 

Процена је да ће око 90 одсто села у Индији до краја 2019. добити електричну енергију. Само половина сеоских домаћинстава је 2011. имало приступ електричној мрежи. Настојање да се уведе електрификација сеоских подручја почела је 1960-тих, а успешно је обављена последњих година.

 

Циљ једног од недавних владиних пројеката започетог 2017, Saubhagya шема или Pradhan Mantri Sahaj Bijli Har Ghar Yojana је да омогући увођење електричне енергије домаћинствима у унутрашњости земље.Свако домаћинство је добило једну лед сијалицу и ДЦ утичницу укључујући поправке и одржавање бројила током пет година.

 

Чак 94.5 процената породица у сеоским подручјима и 97.5 у градовима је користило „побољшану пијаћу воду“ из извора као што су рени бунари, цистерне и водоводна мрежа у периоду јул-децембар 2018, објављено је у извештају Националног статистичког завода (NSO). Око 48.3 процента домаћинстава у селима је користило плин као гориво за кување.

                                             indijadostojastnov

Још владиних шема

 

Шемом “Дом за све до 2022”, „Pradhan Mantri Aawas Yojana (PMAY) (Urban)“ покренутом 2015. за житеље градова пројектована је изградња 12 милиона домова током седам година. Томе треба додати 30,5 милиона стамбених објеката у оквиру Махатма Ганди Закона о гарантовању националног запошљавања на селу. Тај индијски закон о раду и мера социјалног осигурања из 2005. има за циљ да гарантује „право на рад“.

 

У 2018. покренута је највећа у свету шема здравственог осигурања “Ayushman Bharat”, како би се 100 милиона породица помогло да имају приступ квалитетној и приуштивој здравственој заштити. Планом ће бити обухваћено 500 милиона Индуса. То је око 40 посто становника Индије, обим популације већи од целе Јужне Америке.

 

Остале мере у циљу постизања друштвеног благостања које је покренула влада су:

 

Премијерова шема за улагање у заједницу, „Pradhan Mantri Jan-Dhan Yojana (PMJDY“ започета је августа 2014. као Национална мисија за финансијску инклузију. Циљ ове шеме је да обезбеди приступ разним финансијским сервисима као што су омогућавање отварања основних штедних рачуна свима у земљи, доступност владиних кредитних средстава онима којима су потребни, олакшице за враћање кредита, погодности у области осигурања и пензија за сиромашније слојеве друштва. Према подацима расположивим закључно са 27. јулом 2019. отворено је више од 362,5 милиона банковних рачуна и депоновано преко билион рупија (14 милијарди долара). Годину дана раније било је издато више од 285 милиона РуПаy картица намењених животном осигурању и олакшицама за пензионере, што указује на огроман успех ове шеме.

 

Шему „Спаси кћер, образуј кћер“, „Pradhan Mantri Beti Bachao, Beti Padhao Yojana) је премијер Нарендра Моди започео 22. јануара 2015. и она представља заједничку акцију три владина ресора, Министарства за развој жена и деце, Министарства здравља и породице и Министарства за развој људског потенцијала. Дугорочни циљ овог програма је да створи амбијент за једнакост полова у земљи кроз омогућавање запошљавања, сигурности и безбедности, мобилности и брзог остваривања правде за жене.

 

Пензиона шема (Atal Pension Yojana) је нови пројекат владе Индије. Усредсређена је нарочито на сектор неорганизоване радне снаге како би уопштила шему за све грађане Индије.

 

                                      invdostajsntov

Премијерова шема за осигурање ради безбедности („Pradhan Mantri Suraksha Bima Yojana, PMSBY“) је владин програм осигурања за случај смрти и инвалидитета изазваних несрећом. Предвиђено је да ова шема омогући грађанима Индије осигурање за случај несреће са номиналном годишњом премијом. Главни циљ те шеме је да под своје окриље стави и најсиромашније грађане путем осигурања у случају несреће и да им пружи осећај друштвене сигурности.  

 

Премијерова шема животног осигурања (PM Jeevan Jyoti Beema Yojana, PJJBY), је шема животног осигурања за грађане Индије која нуди осигурање у било ком случају смрти. Влада је такође предузела иницијативу за обезбеђивање животног осигурања масама на бази веома мале премије од 330 рупија (4,6 долара) годишње. Циљ ове шеме је да широка маса људи буде покривена животним осигурањем, што би њима и њиховим породицама пружило осећај финансијске сигурности.

 

Индијски обиман систем афирмативне акције

 

Деценијама, Индија има далеко досежив систем афирмативне акције. Систем квота, или „резервација“ како су у Индији познате, део је уставног ткива и настоји да пружи одговор на дубок и дуготрајан проблем са предрасудама и друштвеном искљученошћу. Намера им је да буде остварено обећање о једнакости записано у уставу.

 

Резервисане квоте се заснивају на уставу, статусним законима и локалним правилима и прописима. Гарантују близу 50 посто радних места у јавном сектору и упис на јавне универзитете за чланове заједница вековима изложене дискриминацији. Односе се на домородачка племена, Далите, мноштво група нижих каста, као и економски запостављене слојеве. Заједно, они чине већину становника Индије.

 

На предлог премијера Модија почетком 2019. је донет амандман државном уставу који доприноси великој промени индијског система афирмативне акције. Амандманом је резервисано додатних 10 посто радних места централне Владе и места на универзитетима припадницима „економски слабијих“ делова друштва. На квоту сада могу да рачунају особе чија породична примања износе до 800.000 рупија (12.000 долара). Влада је надлежна да тај износ мења у будућности.

 

Да ли је Индија комуналистичка демократија?

 

Према професору Вивеку С. Шарми са Универзитета Колумбија у Њујорку, индијска држава је демократска и секуларна, али никада није била либерална демократија. Индијски политички систем најбоље се разуме као комуналистичка демократија, различита у односу на либералну демократију, тврди професор Шарма.

 

Питање шта “демократија”, ”секуларизам” и “либерализам” заправо значе у Индији битно се разликује од њихових поимања у контексту развијених западних демократија. Зато се неки трендови и образци понашања у индијској политици чине западним посматрачима антидемократски, објашњава Шарма.

 

За демократско индијско друштво, мноштво групних идентитета, изнад свега врсте, али такође касте, региони, језик и религија, нарочито су важни за то како се друштво организује и узајамно утиче са државом, објаснио је професор Шарма. Устав Индије и његов корпус закона, прописа и правних преседана прожети су појмовима група и комуналним правима разних врста.

 

Према Шарми, ни једна напредна реформа у Индији не би уопште била могућа уколико би јој се успротивили укорењени групни идентитети или колективне акције заједница. То је једини начин на који је могуће управљати друштвом подељених и супротстављених група, у које држава жели да уведе ред, безбедност и напредак, наводи професор.

 

Тако комуналистичка демократија представља различите групе које се такмиче за звање, статус и привилегије у односу на државу. Неуспех да се препозна базична важност и комунални идентитети у индијском друштву довели би до катастрофе, закључује Шарма.

 

                                         ZGRADASIRMOSVO

Др. Амбедкар и у Уједињеним нацијама

 

УН су први пут 2015. обележиле рођендан др. БР Амбедкара, на 125. годишњицу његовог рођења. Главни говорник, бивша премијерка Новог Зеланда Хелен Кларк, је у седишту светске организације у Њујорку описала индијског друштвеног реформатора, а његов рад на оснаживању и укључивању ускраћених група, реформи закона о раду и унапређивању образовања за све. Све то га је учинило “глобалном иконом” за сиромашне и маргинализоване људе у домовини и у другим земљама, приметила је Кларк, прва жена на челу Програма за развој Уједињених нација (UNDP).

 

Кларк је нагласила да су Амбедкарови идеали у истој мери релевантни данас као и пре 60 година. “Наслеђе великог човека” је, по Кларк, што је разумео да “растуће и постојане неједнакости” представљају основни изазов за економски и друштвени бољитак државе и људи. Она је исказала посвећеност УН да ради са Индијом на испуњењу Амбедкарове визије.

 

Казала је да је смањење неједнакости и дискриминације у свим њиховим облицима, темељ Амбедкарове визије и рада, такође у “срцу” нове развојне агенде за коју се свет обавезао да ће испунити до 2030. Амбедкар је имао “дубоко разумевање” за далеко досежне мере које су потребне за смањење неједнакости, закључила је Кларк, која је била у то време међу кандидатима за место следећег генералног секретара УН.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 09 децембар 2019 13:36
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија