Кућа Добрих Вести

Login

Изложба „Иранска калиграфија“

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kaligrafija Изложба „Иранска калиграфија“ приређена у Библиотеци Града Београда је била изузетна прилика за упознавање са лепотом слова арапског писма и дугом традицијом културе из давних времена Персије, али и савремене уметности калиграфије у тој земљи у Западној Азији. „У Београду, на ушћу великих река и Подунављу, исходишту цивилизације, показује се уметност калиграфије Ирана, земље и народа хиљадугодишње традиције и културе,“ поручио је Иван Стратимировић, председник Управног одбора Удружења грађана КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ на отварању изложбе радова уваженог иранског калиграфа Мохсена Ебрахимија.

 

Стратимировић је навео да се љубитељима красоте слова, калиграфима, студентима и ученицима уметности „на уживање даје лепота писма једне старе и предивне културе,“ захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије, труду Иранског културног центра и домаћину Библиотеци града Београда, храму културе и писмености, која је изложбу приредила у Галерији Атријум.

 

„Писмо је највећи Божији дар човеку", истакао је Стратимировић. Он је објаснио да је пројекат МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА КАЛИГРАФИЈЕ, више година у врху пажње и труда Удружења грађана КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ, а да Изложба иранске калиграфије представља „велики корак у приказивању лепоте слова разних народа и разноликих култура.“

 

 

                     iran1

 

„Наша је велика жеља да градимо предивни мозаик култура света кроз лепоту слова. Трудићемо се, уз Божију помоћ и разумевање добрих људи, да тај мозаик калиграфије светских уметника показујемо у свету и ниједно место неће нам бити предалеко,“ поручио је Стратимировић.

 

Удружење грађана КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ је невладина, непрофитна организација, основана 2006. године. Оснивачи Удружења су професори БЕОГРАДСКЕ ПОЛИТЕХНИКЕ, Факултета примењених уметности, слободни уметници, књижевници, културни радници и студенти. Основни циљ чланова Удружења је да помогну развоју, лепоти и налажењу правог места народном и државном ћириличном писму и да подрже његову примену у савременим технологијама.

 

Програми из области културе продубљују односе и пријатељство народа

 

Махди Ширази, аташе за културу Амбасаде Исламске Републике Иран се искрено захвалио свим организаторима изложбе отвореној у вечери, 10.фебруара, изузетној за ирански народ који тада обележава 41. годишњицу од победе Исламске револуције. „И ми смо сретни што ове важне ноћи   можемо да представимо значајан део уметности иранске калиграфије,“ казао је аташе Ширази.

 

Ирански дипломата је истакао како „одржавање културних догађаја у сарадњи са владом Републике Србије, као што су недеља филма, културне и уметничке изложбе, превођење и објављивање књига, постављање статуа прослављених личности двеју држава и још много тога, указује на добре културне односе између две земље.“ Он је изразио наду да ће и Србија организовати сличну изложбу и културна догађања у Ирану.

 

"Стални културни програми између земаља довешће до продубљења односа и пријатељства и међу њеним људима. Јер култура је основа међународних односа,“ поручио је Ширази.

 

                     iran2

 

На изложби су, према Ширазију „представљени драгоцени радови једног од истакнутих иранских уметника, господина Ебрахимија, калиграфа са особеним и новим калиграфским изразом, познатим као мо'ала.“ Аташе је потом упознајући публику са уметношћу калиграфије у Ирану, поред осталог, казао:

 

„Калиграфија је одувек уживала посебан значај код муслимана. Јер, у основи је сматрана материјализацијом речи исламске објаве.

Они су користили лепо писање не само у преписивању Кур'ана, него и у већини уметности.

 

Калиграфија или краснопис је одувек у свим исламским земљама сматрана највишом уметношћу.

 

                     kaligrafija tri

 

Пре доласка ислама у Иран, писмо које је коришћено за писање било је авестанско и пахлавијско, а појавом ислама наши преци усвојили су исламску абецеду и писмо.

 

Иранска калиграфија је део исламске калиграфије која се постепено формирала у Ирану и региону под утицајем иранске културе - земљама Централне Азије, Авганистана и Индијског потконтинента.

 

Оно што је сигурно јесте, у Ирану је од почетка ислама, па до V века (по исламском календару, прим.) било распрострањено куфско писмо, а Иранци су га користили за писање Часног Кур'ана, натписе и у украшавању џамија и историјских споменика.

 

iran3

 

   Од друге половине VIII по хиџри, благодарећи укусу и склоностима Иранаца јавља се ново писмо познато као наста'лик.

 

   Крајем сафавидске ере, негде почетком XI века по хиџри, јавља се писмо звано сломљени наста'лик.

 

   Калиграфска уметност у Ирану је уметност која се развијала током времена и Иранци су постепено створили себи својствен калиграфски стил.

 

   Оно што је познато као ирански стил калиграфије, настало је и коришћено углавном за писање нерелигиозних текстова као што су песничке збирке, префињена уметничка дела или за потребе званичне преписке.

 

   У исто време, код Арапа и османских Турака писмо је имало више верски и сакрални аспект.

 

   Такође су у Ирану, за потребе преписивања Кур'ана, Посланикових и изрека светих имама, као и за написе на џамијама и верским школама, коришћена писма солс и насх која су била актуелнија код Арапа.

 

   Иранци су, међутим, и унутар ових писама развили своје посебне стилове.

 

   Од тада су до данас изумљена писма сломљени наста'лик, мо'ала и тзв. калиграфско сликарство.

 

   Мо'ала писмо

 

Порекло мо'ала писма суштински се припусује светој личности имама Алија ибн Аби Талибу а.с. (599-661 наше ере, прим.) првог калиграфа са почетка ислама и првог стварног писара Часног Кур'ана, који се појавио посредством његове благословљене личности.

 

Након појаве сломљеног наста'лика, од чега је прошло пет векова, у Ирану све до нашег времена није измишљено ниједно калиграфско писмо. Онда се десио велики, за њене оквире, безмало историјски догађај, када је иранска калиграфија обогаћена новим писмом по имену 'мо'ала', што у преводу значи узвишено, које је створио познати савремени ирански калиграф, професор Хамид Аџами (1962.) и које је 2000. и званично регистровано у Ирану, а такође, током изложбе у Музеју Лувр у Француској, регистровано и у седишту УНЕСКО у Паризу.

 

iran4

 

Ово ново писмо поседује јединствене визуелне карактеристике, пре свега форму која је блиска духу савременог човека и има широку примену у архитектури и фрагментарном исписивању (персијском и арапском), као што је и погодно за стварање врсних дела калиграфског сликарства.

 

Упадљива висина слова и чврстоћа, праћена грациозношћу и љупкошћу, те осећај који из њега зрачи, омогућује да речи, иако веће него у другим стиловима, могу да сачувају своју пропорцију.

 

Мо'ала писмо је наишло на добар пријем не само код љубитеља и поклоника калиграфије у Ирану, већ и у земљама Европе и Блиског истока, међу којима је и значајан број оних који настоје да га науче.“

 

Још о историји писма код Иранаца

 

Истакнути ирански уметник Мохсен Ебрахими, студент мајстора Аџамија, иноватора мо'ала писма је, укратко, за каталог изложбе у Београду написао:

 

„Писање и бележење је један од највећих Божјих дарова човеку. Сви ми имамо један говорни и један писани језик.

 

                    Kaligrafija dva

 

Када су људи блиски, тада дословце причају, али када су одвојени, онда говоре писаним језиком. Од давнина, писмо и писање су имали везе са духовним спокојством људи преко чега су они успостављали комуникацију. Емоционалну или пословну. Или су тако бележили своју душевну и духовну спознају.

 

По свему судећи, овај облик писања у технолошкој ери је мало ослабио.

 

Употреба писма и писане речи у Ирану, као једној од земаља са најстаријом цивилизацијом, културом и уметношћу, сеже око 3.000 пре нове ере.

 

 

Калиграфија и уметничка примена писма јавља се одмах по благословљеном доласку Божијег посланика Мухамеда а.с., родивши се са чудом Кур'ана и префињеним записивањем објаве у форми писма познатом као куфско. Нешто касније, негде око 970. године, Иранац по имену Ибн Мукла Бејзави, ствара шест калиграфских писама, односно стилова писања, што доводи до великих промена и означава прекретницу у еволуцији писма и његове примене у уметности.

iran5

 

Након тога, око 1470. године, настаје писмо звано наста'лик, које се приписује калиграфу Миру Алију Табризију.

 

Наста'лик је једно од најлепших калиграфских писама због чега је и понело назив «невеста» калиграфских стилова писања.

 

Оно, наравно, није названо невестом само због своје лепоте; сматра се да је овај епитет добило зато што је њим тешко овладати, јер ако неко жели да стигне до ове невесте потребно је да уложи вишегодишњи труд да би достигао његову лепоту.

 

У следећој фази долази до појаве стила званог сломљени (шекасте) наста'лик који се приписује калиграфу по имену Мухамед Шафи'и Херави. Због своје криптичности и закривљених линија сломљени наста'лик је назван писмом љубавника.

 

Након појаве сломљеног наста'лика, од чега је прошло четири и по столећа, у Ирану није измишљено ниједно калиграфско писмо.

 

Међутим, када се људска хтења, жеља и иновативност усредсреде у довољној мери, она ће неизоставно уродити плодом, било у области науке или уметности, и усред било ког историјског периода, на тај плод ће свакако утицати управо његово време и жеља тих људи!

 

На пољу иранске калиграфске уметности у нашем времену десио се велики, за њене оквире безмало историјски догађај, када је она обогаћена новим писмом по имену мо'ала, што у преводу значи узвишен.“

 

Ебрахими, професор на Техеранском универзитету је закључио текст констатацијом да је „Мо'ала писмо наишло на добар пријем не само код љубитеља и поклоника калиграфије у Ирану, већ и земљама Европе и Блиског истока, међу којима је и значајан број оних који настоје да га науче“.

  

Мохсен Ебрахими, мајстор калиграфије и професор

 

Мохсен Ебрахими је у једном интервјуу током боравка у Београду казао како без књижевности калиграф не би имао шта да пише, као што би и књижевност била бледа без калиграфије. Према Ебрахимију, Иранци су једини народ који за сваку прилику или намену има посебну калиграфију - за архитектуру, религиозне објекте, за заљубљене или за поезију.

 

                     agneza

 

„Ми говоримо два језика – писани и вербални. Сваки човек жели да на најбољи начин користи речи, које упућује другима. Као што жели лепо да прича, тако жели красно и да пише. И ту на сцену ступа калиграфија“, истакао је Ебрахими.

 

Ебрахими, који предаје на најстаријем и највећем универзитету у Ирану, је казао да се у тој 80-томилионској земљи калиграфија, као посебан предмет, учи у основним и средњим школама како би ученици имали леп рукопис. Они касније на Универзитету имају могућност да се усавршавају у калиграфији уколико то желе.

 

„На Универзитету постоји смер за калиграфију, где студенти стичу стручна знања,“ навео је Ебрахими. По професору у Ирану „ влада велико интересовање младих за ову врсту уметности“.

 

Мајстор и професор је, такође, приметио како је развој технологије утицао да се калиграфија све чешће користи у маркетиншке сврхе. „Калиграфија се због лепоте употребљава у рекламама, да неки производ и тако привуче пажњу потрошача. Такође, калиграфским словима се исписују наслови на књигама, архитектонским делима, споменицима, па чак и продавнице добијају тако исписане називе. Развој технологије учинио је да уметност буде стављена у службу индустрије. Ми ипак не смемо да заборавимо да уметност има свој пут“, упозорио је Ебрахими.

 

Ебрахими на Универзитету студентима предаје три стила калиграфије – насталик, насталик шекасте и мо'ала, за који каже да му највише одговара због форме издужених слова. „Мо'ала је најбољи стил, заљубио сам се у њега јер се заснива на субјективној интерпретацији. Пружа могућност да се користе све могућности калиграфског пера, и ствара контраст у дебљини линије“, прецизирао је професор.

 

                   kaligrafija

 

Мохсен Ебрахими је у првој половини фебруара боравио у Београду по други пут. Опет је тајне лепог писања откривао заинтересованим грађанима на пријему поводом националног празника Исламске Републике Иран, те на радионицама за студенте персијског језика на Филолошком факултету и Високој туристичкој школи Београдског универзитета.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 19 март 2020 17:18
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија