У фокусу изложбе су односи Југославије и Индије у области уметности и културе, као и радови Петра Лубарде, једног од најзначајнијих југословенских сликара који је имао важну улогу у представљању Југославије Несврстанима. Ауторке изложбе су кустоскиње Музеја Југославије Ана Панић и Јована Недељковић.

Публика ће захваљујући разноврсној музејској грађи моћи ближе да се упозна са индијском културом и културном разменом између две земље, а један од сегмената изложбе односиће се на посету Јосипа Броза Тита Индији 1955-1956. године, која се сматра преломним догађајем за дефинисање спољнополитичке стратегије Југославије управо у правцу несврставања.

„Како је један од циљева несврстане политике био да се подржи еманципација од економске, културне и осталих подређености сваког народа, мења се и спољна политика Југославије на плану културе, као и однос према географски удаљеним, а идеолошки блиским земљама. Још у првој половини 1950-их година почиње културна размена изложби и студената, међу којима је био велики број уметника чије радове ћемо приказати први пут“, објашњава Јована Недељковић.

Петар Лубарда незаобилазна је тачка када се говори о културним везама две земље. Изложба његових радова у Културном центру Београда био један од централних културних догађаја током одржавања Прве конференције несврстаних земаља у Београду 1961. године, а слика „Прометеји новог века” („Индустријализација”) за ту прилику је пренета у салон Народне скупштине. Сматра се да је управо због тога Лубарда 1963. године позван на студијско путовање у Индију, које је оставило велики траг на његово стваралаштво.

На изложби публика ће моћи да види Лубрадине слике из колекције Музеја Југославије, „Буђење Африке” (1956-1959) и „Прометеј“ (1967), док ће слике „Човек и звери“ (1964) и „Бик и облак“ (1963) бити приказане захваљујући сарадњи са Кућом легата.

Део поставке чиниће и рад савременог уметника Владимира Николића Комунистичка слика у веку своје дигиталне репродукције.

„Рад ће на симболичком нивоу затворити изложбу, отварајући питање шта се десило са модернизмом којим смо се некада толико поносили и представљали свету, као и са вредностима и идејама несврстаности, антиколонијализма, револуционарности и солидарности“, додаје Ана Панић.

Архитектуру изложбене поставке осмислила је Милена Кордић, док је за њено графичко обликовање и дизајн био задужен Андреј Долинка.

Изложба ће бити отворена до 14. новембра 2021. године и део је програма који се реализује под покровитељством Министарства културе и информисања, којим се обележава 60-годишњица од одржавања Прве конференције Покрета несврстаних у Београду.

Реализацију су помогли Архив Југославије, Кућа легата и Музеј примењене уметности у Београду.

Извор: Кућа добрих вести/Музеј Југославије