15 ПИТАЊА 

1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?

2. О чему ти певаш, зашто и коме?

3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?

4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?

5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?

6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...

7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?

8. Је ли ово време читању противник?

9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...

10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?

11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?

12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?

13. Три слова и три броја?

14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?

15. Питање за питаоца!

УНА РАДОВИЋ

Рођена је 7. 11. 1999. у Београду.

Студент Историје уметности.

* Небески витез

* Молитва Икарусу 

ПЕВАМ ЈЕР СЕ ТАКО ЛАКШЕ ДИШЕ

1.

Радован Унић, звучи као фрајер који редовно добија корпу хаха!

2.

Певам трсци и стени истовремено и видим човека. А зашто? Ваљда, јер се тако лакше дише...

3.

Прву песму сам написала у ћошку гимназије у свом аутистичном имагинаријуму за време великог одмора и звала се „Душа“ чини ми се. Сећам се била сам надахнута тадашњим предавањем из српског језика, а последња песма, далеко је!

4.

Настаје од желуца понајвише и од камена кад се Сизиф умори, па ја преузмем ноћну смену.

5.

Плутам са крилима свезаним у води. Узлетање чека свој прави тренутак.

6.

„Заклињем се да бих тебе огрејао Ана, запалио бих и своје кости..“

Бранислав Петровић

А мој: „нашао сам место где се Ирод и Христос плодоносно друже,

то јалово откровење сам ја.“

7.

Музика, јер је она уједно разарајућа и свечана, а нико не зна где је, као и Бог.

8.

Никако! И то је стереотип! Не читају се само књиге, швашта је подложно читању... Само је важно знати!

9.

Моја глава.

10.

На Бодлеровог Албатроса како лети небом, док га докони људи неуспешно лове са палубе.

11.

Има Дантеовог сунца које брижљиво кружи око сваког круга пакла.

12.

Ни сам ђаво није тако црн.. И он се да припитомити!

13.

У Н А 7 1 9

14.

Да, чекам ту Песму да спалим претходне.

15.

Kако си?

Ето управо тако!

9 РЕЧИ

ЉУБАВ

ЖИВОТ

ВАСКРСЕЊЕ

ЛОГОС

ЖЕНА

ДУША

ЗАЈЕДНИЦА

СМИСАО

ТАЈНА

ТЕСТАМЕНТ СТРАХА

Једва достојан стиду мрава

А опет светлост закопана

У мраку што ће Јордан твој бити

Тамница је богомоља наша

У њој се припрема дуго

Траг који ти је дат да нахраниш другога

Себе гладнога славити!

Јер сви смо ипак, ништа више

Но документ

Тестамент страха

Исписан никад довољно видљивим словима.

Наслеђе бола и смрти

Треба се научити да те сваког дана све мање има,

а твојим корацима се не жури.

Бог је стрпљив.

УСПАВАНКА

(У том слободном рају, мој Оче, пробуди моју земљу)

Шта то пламти, тата?

То се човек у себе рађа.

Што гори тако кратко свећа ова?

То није свећа,

Него тело ожежено смислом.

СЈАЈ У ХУМЦИ

Завидим једино архивама

Тим кријумчарима опела надахнућа

Молера међ песницима

Невино угинулу пашчад у логору одабраних.

Фетиш богова на аудицији.

Жао ми је тих свирача што су компоновали у име својих добрих,

али глувих житеља.

Нема те археологије

Која откопава дубине злослутних архива

Жао ми је свих срца што су као бакља горела,

И што је светлост њихова таворском тамом пропраћена.

СПАСОЈЕ ЈОКСИМОВИЋ

2. 12. 1988. Мајданпек.

Дипломирао на Православном богословском факултету у Београду.

* Живот по сунцу, поезија 2016.

* Далеко од Јоханесбурга, 2016.

* Вече у Витанији, 2016.

* Муниципиум S, 2019.

ПЛОД – НАЈСАВРШЕНИЈИ ОБЛИК СМИСЛА

1.

Звучало би препознатљиво и помало архетипски. Можда и митски. Што нас у доброј мери одређује.

2.

О природи која се не одваја од свог логоса. О распарчаностима које повезујем и чија ме меланхолија зрачи. Због одговора који се дотичу слободе и туђег постојања. И дефинитивно, рвем се као Јаков, с Творцем.

3.

Прве се одлично сећам, због нелогичности и херметичности која ме од те прве, па до последње написане, прати. Или је то металогичност или чак отвореност.

4.

Од свих оних појединости које делују као да пишем очима. Од зрневља које упућује на хлеб живота као нужни али и измештени симбол.

5.

Не пливам и не летим, осим у борби између светова унутрашњих, међусобно, и светова спољашњих, са овим које сам прве поменуо.

6.

Сећам се једног, можда једино мени смисленог, о томе, како су похабане ствари често корисне.

7.

Уметност живљења. Иза и испред сваке уметности, где мени, поезија одговара као адекватна обућа.

8.

Мислим да није. Само је промењена форма. Другачији су инструменти преко којих допире поука, и начин на који је прихватамо. Али увек постоји и обично, допре.

9.

То је је као са називима склуптура у Лепенском виру (Прародитељка, Адам, Родоначелник, Хронос...), чија нас запитаност и стални поглед у даљину, изнова раздвоји али и врати себи.

10.

На чисте али помало трагичне мотиве. Боље се сналазим у зеленилу.

11.

Можда Сунца има највише. И оно као у пророчком тексту, нађе себи пут, а да тога нисам ни свестан, између сенки.

12.

Можда смо само заменили тезе. Иако нам више од жртвовања, пријају плодови. Дефинитивно је плод најсавршенији облик смисла.

13.

Дефинитивно "с", о осталима нисам размишљао превише. 3, 5, 7

14.

Наравно. То буде онда када логика преузме примат над спонтаним и усуђујем се да кажем, богонадахнутим речима, које саме по себи, рађају смисао без јасне форме.

15.

Хоће ли поезија бити укинута у есхатону?

Неће бити!

9 РЕЧИ

РАСТВАРАЊЕ

ПРОМЕНА

ЗАДРЖАВАЊЕ

ЧЕКАЊЕ

ИЗБАВЉЕЊЕ

СНЕБИВАЊЕ

ШИРЕЊЕ

КОНТЕКСТ

ГРАНИЦЕ

СУНЧАНИЦА

У неком од твојих градова

Склониште у траговима

и међувремену

Не може човек да бира од света

Кратку запитаност

Одушевљење

Присвоји меланхолију

као риболику скулптуру

Lady of Boljetin river

Да соларна песма

буду сједињена зрна пешчара

која не беже од себе

Чији конци чине

да дугмад издрже повратак

Постоји и друга сунчаница

Лист са порама као полигон

свих замишљаних живота

И кад не знамо за Амазонију

За симболе

Присутне

Без носталгије док их нема

РЕЦЕПТ ЗА PANTA REI 

У макро резолуцији

мутни пиксели цвећа

Као начињени у путу

Током кога можда задовољни други

Лове даљине погледима

Али и на микро плану

Све тече

И без да смо и једни и други чули за panta rei

За шта не треба допуштење

или сачувани рецепт

ПИГМЕНТИ НЕКРОПОЛА

На обали Јенисеја живе

срећни људи

Саркофази испод Буенос Ајреса

имају више додира са мелодијама

Сеговије,

него скровиште од совјетског најлона

Када лист дивље трешње

пустиш у други амбијент

То своје ништа

дајеш на поклон

као слободу

Ровови у сезони грејања

дубока су реалност

која указује на површину

Живе таласи са црно белих фотографија

Док ерозија локација

носи исту носталгију

Без обзира на егзотику сваког пигмента

Помози листу да што пре отпадне

Извор: Кућа добрих вести