A+ A A-

Kiss kiss, bang bang - или реч, две, три, четири о серији "Хатфилдови и Мекојеви“

Оцените овај чланак
(4 гласова)

kostnerБЕОГРАД - Можете да ми верујете на реч, а и не морате, али гарантујем вам да би серија „Хатфилдови и Мекојеви“ (Hatfields and McCoys), после приказивања на јавном сервису европске Србије, постала једна од оних милион с рекордном гледаношћу.

Овде, где се инспирација сценариста роди чим се неко нађе на суду због метра отете земље, најпознатији обрачун две породице у Америци био би више него занимљив. Али, док ми због три клипа кукуруза пола живота плаћамо судске таксе, на крају, ако већ треба да окривимо неко живинче за лошу карму, то обично буде ђавоља дружбеница коза. Американци, чини се, нису такви па за лошу карму могу да окриве прасе. Ево како је то, заправо, текло на малим екранима... (А овде већ морате да ми верујете на реч јер сам видео сопственим очима.)

Некада давно (у XIX веку), на границама Кентакија и Западне Вирџиније, живели су Енс Хатфилд и Рендал Мекој. Енсов ујак Џим убио је једног Мекоја и мржња коју је Рендал осећао распламсавала се из дана у дан. Баш у то време је глупо, заблудело прасе нашло мотив да од Рендала пребегне код једног од Хатфилдових, или је бар Рендал тако тврдио. Наравно, у нашем старом добром маниру, завршну реч морао је да овери судија, који је, захваљујући изјави прилично ноншалантног сведока, свинче оставио Хатфилдовим, на ужас свих присутних Мекојевих.

Са проблематичном свињом не знамо шта је даље било и заиста није фер што се сценаристи Бил Керби, Тед Мен и Роналд Паркер нису лепо позабавили свим детаљима. Нагађам да је завршила као шунка и тако јој и треба кад више преферира комшије. Онај који је Мекојевима повреду части платио главом био је ноншалантни сведок – тако треба и њему када не зна да трећа страна увек нај... Извињавам се.

Коначни збир је, дакле, две смрти и једна свиња. Резултат: пакао на земљи! Поред зараћених Енса и Рендала нашло се ту места за освету, забрањену љубав, кајање, девојке лаког морала, сплетке и много тога другог. То је прича због које би HBO продао све флаше Праве крви у неповратној амбалажи, али је она завршила у канцеларијама медијског гиганта History. Да, реч је о истој телевизији која вам по цео дан надокнађује знање из историје пропуштено у средњој школи, јер сте, ако смем да кажем, имали професорицу која је само размишљала како да очијука с директором.

History се сада дичи са 13 до 14 милиона гледалаца серије „Хатфилдови и Мекојеви“, колико је забележено после прошлогодишње премијере, али хвалоспеве су заслужили глумци и екипа која је радила иза камере и, претпостављам, гомила асистената која се претварала да нешто ради иза камере. На редитељској столици нашао се Кевин Рејнолдс, док су главне улоге припале Кевину Костнеру и Билу Пакстону. Знам, већ вас чујем како вриштите: „Рејнолдс и Костнер су познати по једном од највећих промашаја у историји Холивуда – филму „Водени свет“! Тачно, али четири године пре „Воденог света“ имали су завидан успех с „Робином Худом“ тако да не желим да вас слушам. Уосталом, Костнер је серију и продуцирао (ето вам сад!), а за маестрално одиграну улогу Енса Хатфилда ове године је добио Златни глобус. Пакстон није ништа слабији па је неправедно остао кратких рукова.

Серија рађена по истинитом догађају

Дужан сам да истакнем и да је серија рађена по истинитом догађају, а академски грађани су скренули пажњу на неколико неистинитих детаља. Бордел који се појављује у серији, на пример, није постојао, јер је област Енса и Рендала била тешка пустара, миљама удаљена од корсета Дивљег запада. Ја сам овде на страни продуцената: каква би то серија била без поштеног бордела?!

Овај куплерај морао је да се смести у тричаве три епизоде серије, јер више није било потребно да се сав ужас Хатфилдових и Мекојевих прикаже на ТВ екрану. Додуше, то је прави благослов за све којима је дозлогрдило да сваке недеље под капом небеском гледају по једну епизоду омиљеног серијала, да би, кад год нова сезона закуца на врата, заборавили шта се десило у претходних 34567 епизода.

Кад смо код куцања на врата, управо га чујем – нос комшинице помаља се на мом кућном прагу. Гарантовано прави диверзију док ми неко из њене породице краде заблудело прасе с три клипа кукуруза! Хе, хе, сад ће да ради један kiss kiss, bang bang у стилу Хатфилда и Мекоја, па таман никада не добио Златни глобус и подршку уреднице за ову моју драматуршку дигресију!
Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 21 август 2013 14:58
Љубисав Панић

ЉУБИСАВ ПАНИЋ  je рођен 1983. године у Лозници. Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Члан је редакције и новинар магазина Лице улице, где пише текстове о филму, друштвеним и еколошким проблемима. Филмске критике пише за сајт Попбокс, а као филмски критичар и критичар научнопопуларне литературе радио је за магазин Yellow Cab. Његова примарна интересовања везана су за области филма и науке.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани