Болесно младунче орангутана стезало је решетке кавеза и посматрало Холанђанина и његову супругу. У том тренутку, Смитс није ни слутио да ће му мали орангутан потпуно променити живот.

Када је мрак прогутао луку Баликпапан, тужни поглед мајмунчета и даље се врзмао по Смитсовим мислима. Одбијајући да га заборави, Смитс се вратио на опустелу пијацу, прошетао и чуо како се кроз мрак пробија језив звук дахтања. Дипломац Вахенихен универзитета убрзо је пронашао орангутана ког је видео раније тог дана. Био је бачен на ђубриште и борио се за живот. Смитс га је измасирао, натерао да попије мало воде и одушевио се када је чуо да дисање беспомоћног младунца постаје нормалније. Однео га је кући и помно пратио његов опоравак. Било је то прво од преко 1000 младунаца орангутана којима је Смитс пружио уточиште.

Решење за орангутане, решење за људе

После тог податка, представљеног на ТЕД презентацији, присутни су пожурили да Смитса почасте апалузом. „Не, не, не, то не заслужује аплауз. То је страшно, јер представља доказ да не успевамо да их спасемо у дивљини“, изјавио је тада.

На свако младунче које Смитс спасе, долази шест младунаца који су нестали заједно са прашумом. Сеча дрвећа за дрвну индустрију и плантаже уљаних палми, рударство, климатске промене, ширење насеља и путева оставља орангутане, и безброј других биљака и животиња, без простора за живот. У току последње деценије, број орангутана опао је за 50 одсто.

Фондација за опстанак орангутана Борнеа труди се да упозна јавност са овим фасцинантним црвенодлаким приматима, обнови и очува њихово станиште и врати угрожене јединке у природу. Смитс ју је основао 1991, две године од сусрета са младунчетом на пијаци. Због одузимања орангутана од кријумчара, фармера и људи који су их држали као љубимце, добио је претње смрћу. Упркос томе, у његов центар за рехабилитацију орангутана месечно стиже више од 20 младих примата.

„Хтео сам да пронађем решење проблема за орангутане, али и решење које ће користити људима који експлоатишу шуме“, истакао је Смитс једном приликом. То решење зове се Самбоџа Лестари.

Настанак бесмртне шуме

Самбоџа Лестари, што у преводу значи бесмртна шума, позната је у целом свету. Смитсова организација купила је површину од 20 квадратних километара 2002. године, недалеко од Баликпапана, у једној од најсиромашнијих провинција Борнеа. Више од половине становништва било је незапослено, склоно криминалу и без могућности да се на уништеном тлу бави пољопривредом. „То је била биолошка пустиња. Када сам стајао тамо у трави, нису се чули ни инсекти“, изјавио је Смитс.

Пољопривреда се на Борнеу обично заснива на систему „исеци и запали“. Људи који не могу да приуште друго ђубриво, искрче шуму и запале дрвеће да би тло добило преко потребне минерале. После тога оно је све сиромашније, пожари чешћи и након неког времена искрчена површина постаје јалова. Имитирајући природу, која никада не фаворизује само једну биљну врсту, Смитс је сукцесивно садио различите врсте биљака, што је у Самбоџи Лестари помирило пољопривреду и шумарство. „Садили смо 1000 стабла дневно. Могли смо садити много, много више али нисмо хтели, јер смо желели да одржимо стабилан број радних места. Нисмо желели да изгубимо људе“, присетио се Смитс.

У резрвату се између стабала дрвећа гаји ананас, папаја и пасуљ, што вишеструко убрзава обнову екосистема и обезбеђује константне приходе. Када шума освоји површину за пољопривреду, приступа се пажљивом искоришћавању њених ресурса. Рехабилитациони центар за орангутане смештен је далеко од насеобина људи и окружен прстеном шећерних палми. Оне су отпорне на пожаре и поплаве и штите пошумљену област. Са палми се два пута дневно прикупља шећерна вода, која се обрађује у оближњој шећерани.

Од биолошке пустиње до опоравка екосистема

После четири године постојања, резерват је могао да запосли више од 3000 локалних становника. Иако је број радника мањи од тог укупног капацитета, некадашња биолошка пустиња данас је дом за преко 1800 врста дрвећа, 137 врста птица и 30 врста рептила. Област више није међу најсиромашнијим на острву и поштеђена је пожара, док се климатска колебања нормализују. Просечна температура опала је за три до пет степени, облачност се повећала за 11 процената, а кишне падавнине за 30.

Охрабрен овим подацима, Смитс је започео борбу да деструктивне плантаже уљаних палми на Борнеу замени шећерним. Шећерне палме гарантују очување биодиверзитета, обезбеђују 60 производа, укључујући дрво тврђе од храстовине, и не захтевају употребу пестицида или ђубрива. Посебно су корисне због тога што угљеник из атмосфере складиште дубоко у земљу и отварају врата до нових радних места – оне обезбеђују 20 пута веће могућности за запослење од уљаних палми по хектару.

Када би орангутани могли да причају, гласно би бранили Смитсове идеје. Сваке године, моторне тестере униште површину шума величине Смитсове родне Холандије. Реч орангутан у преводу значи шумски човек, па је за похвалу што Самбоџа Лестари враћа отето достојанство црвеним шумским људима и њиховим блиским рођацима – нама самима.

Извор: Кућа добрих вести