Изложбу под називом „Заводљивост деформација“, свечано је отворила списатељица Милосава Павловић која је имала само речи хвале, како за Нађу, тако и за све младе уметнике који град Панчево чине поносним. „Захваљујући срећним околностима и отворености Центра за Културу Панчева, данас имамо прилику да уживамо у једној изузетној изложби“, поручила је Милосава.

Привлачност деформације – оне нису ружне чине нас другачијима

Зашто су за Нађу деформације привлачне?
„Када чујете реч деформација, ви одмах помислите на нешто ружно, а то заправо није тачно. То је само једна у низу предрасуда. Деформације нас не чине ружним, само другачијима. На мојим фотографијама сви деформитети, које сам намерно режирала са својим моделима, кадрирани су сведоци да деформација није ружна. Зато сматрам да свет треба посматрати тражећи лепоту “, истакла је млада уметница у поруци упућеној гостима на отварању синоћне изложбе, пошто због припремања самосталне изложбе у Њујорку није била у могућности да присуствује овом културном догађају у свом вољеном Панчеву.

Обезглављена лепота

Свих осамнаест фотографија, које публика има прилику да види до 27. јануара у фоајеу Културног центра Панчева, имају једну заједничку особину – да су људи приказани на њима - обезглављени. Разлог томе, како Нађа истиче, је њена окупираност сумњом да људи данас губе моћ запажања детаља. „Свакодневно се срећемо и упознајемо преко друштвених мрежа, али најчешће упамтимо само црте лица. Отуда моји модели немају главу. Одсецам их да бих подстакла људе да боље опажају и интензивније памте“, поручила је уметница.
Иако Нађа физички није присуствовала овој изложби, оправдано, припремајући трећу која ће бити одржана у Америци, обратила се путем писма свим присутнима. а понајвише њеним вршњацима који су дошли да подрже њен рад.
„Велика ми је част да опет излажем у Панчеву. Захваљујући својој предходној изложби у Србији научила сам које грешке убудуће не смем правити. Откривање пред јавношћу је огромна обавеза и одговорност да се увек буде бољи. Зато ја верујем да ће моја публика, пре свега моји вршњаци, разумети мој фотографски монолог и да ће њихова реакција постати њихов и наш дијалог. То је мој превасходни циљ“.
Сигурни да је Нађа успела у својој намери, остаје још једна порука градским властима како у Панчеву тако и у целој Србији, а то је да дугорочно и организовано остваре везу са свим успешним и младим талентима који живе и стварају широм света. Они нису заборавили свој град и земљу, а на нама је да покажемо да нисмо ни ми на њих, поручено је на отварању ове заиста интересантне и инспиративне изложбе.

Панчево као други дом

Иако рођена у Њујорку, Нађи је Панчево одувек било други дом и због тога јој је врло важно да њени суграђани буду у току са њеним стваралаштвом. После друге самосталне изложбе, Нађа се сада припрема и за трећу која ће бити приказана у Конзулату Србије у Њујорку.
Млада уметница, учесница је многих такмичења на којима је добијала престижне награде. Поред треће изложбе коју припрема, тренутно ради и на документарном филму који приказује идеје и размишљања њених колега уметника. Овај филм би требало да буде завршен у току наредне године.
Нађине фотографије данас, поред зидова Културних центара красе и збирку поезије „Амарант“ која говори о бесмртној љубави, песникиње Иванке Радмановић, њене мајке. Ову збирку прати истоимени ЦД чији је омот, такође, она дизајнирала, а чије стихове чита глумац
Жарко Лаушевић.
Као најбољи студент на њујоршком Институту за моду и технологију, своје специјалистичке студије планира да настави на одсеку Историје уметности и галеристике, где где су своја знања стицали и чувени Келвин Клајн (Calvin Klein) и Мајкл Корс (Michael Kors).
Поред титуле студента генерације, Нађа Радмановић се, такође, може већ похвалити и чланством у Друштву заслужних студената, иако је тек на почетку свог академског пута.

Извор: Кућа добрих вести

Фотографије снимио ИВАН НАСТИЋ.