Кућа Добрих Вести

Login

Мексичка кинематографија у Београду

Оцените овај чланак
(1 Глас)

meksikofiksnaБЕОГРАД - Амбасада Мексика у Србији, у сарадњи са Институтом Сервантес и Културним центром REKS, понудиће од данас - 13. јуна публици у Београду пресек кинематографије те велике латиноамеричке земље.

Закључно са недељом, 15. jуном у дворани Рекс у Јеврејској 16. биће приказано пет играних филмова насталих у протеклих пет година.

На крају љубав...

Прве вечери ће гледаоци моћи да виде филм “На крају – љубав” (2009), редитеља Салвадора Агире који чине три љубавне приче током три дана у једном граду. После филма, који почиње у 20 часова, биће приређен коктел.
Наредног дана ће од 19 часова бити приказан филм “Студент” (2009) Роберта Хираулта који се бави темом генерацијског јаза, а од 21 сат “Спирала (2008)” Хорхе Переса Солана, прича о сексуалном буђењу младића Минга.

 


Последњег дана ове културне манифестације ће од 19 часова моћи да се види остварење “Цвет од блата“ (2010) Гиљерма Гонсалеса Монтеса који приповеда о страсти коју једна адолесценткиња буди код признатог мексичког научника.
Од 21. часа ће бити приказан филм “Пола света” (2009) Хаиме Руис Ибањеса, прича о људима који се исељавају из својих места не схватајућ́и да тиме уништавају управо оно што желе да сачувају, своје породице.

Успон филмске индустрије у Мексику

Историја мексичког филма досеже до краја 19. и почетка 20. века, када су неколицина ентузијаста документовала историјске догађаје – нарочито Мексичку револуцију. Златно доба филмског стваралаштва у Мексику било је у 1930-тим, 1940-тим и 1950-тим годинама, када су дела из те кинематографије сврставана међу најбоља у свету. meksikodvas
Последњих 10 година је поново дошло до спектакуларног успона филмске индустрије у Мексику, чија су остварења са 14 у 2002, увећана на 126. прошле године, највише после 1959.
То увишестручење су пратиле и међународне награде, па је на најпрестижнијем у свету, Канском фестивалу од 2010, ствараоцима из Мексика припала награда за најбољи дебитантски играни филм (за дело “Leap Year”), за најбољег режисера (“Post Tenebras Lux”, “Heli“) и признање младом таленту “(“La jaula de oro”).
Код куће, годишњи Међународни филмски фестивал у Гвадалахари је најцењенија смотра филмског стваралаштва у Латинској Америци.

На ревији у Београду су филмови титловани на српски језик, а цена улазница је 100 динара.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 13 јун 2014 17:42
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија