Кућа Добрих Вести

Login

Још једна књига о Његошу

Оцените овај чланак
(2 гласова)

njegosfiksnaБЕОГРАД - Поводом двестоте годишњице од рођења Петра Другог Петровића Његоша, објављена је књига „О Његошу још нешто“, писца и књижевног критичара Добрашина Јелића, у издању београдског „Партенона“.

 

Јелић је, пратећи искристалисане мисли ловћенског генија, читалаштву понудио вредну књигу и дао својеврстан допринос Његошологији. Анализирјући „Лучу микрокозма“, „Горски вијенац“ и „Лажни цар Шћепан Мали“, више се ослањао на Његошева дела, а мање на дела његових интерпретатора, истакао је песник Видак Масловарић.

 

Јелић, поред осталог, исписује интригантан текст о томе ко су највећи црногорски јунаци у ,,Горском вијенцу”. По аутору, највећи јунак је црногорски народ, који води борбу непрестану. Појединачно, највећи поједниначни јунак је владика Данило, који, као врховни командант, доноси одлуку да борба буде непрестана. Између два Вука, Мићуновића и Мандушића, определио се за потоњег.

 

Колико је тешка била Његошева мисија

Јелић објашњава да Мандушић учествује у неколико бојева, а Мићуновић, који је реторик и сценарист борбе, ни у једном. На крају, владика Данило даје заставу борбе Вуку Мандушићу и наместо „прекинутог“, нови џефердар.

Може се неко повести за множином која говори да је Мићуновић такав јунак „таквога Српкиња још рађала није“, али Јелић је за своје мишљење изнео веома јасну и прихватљиву аргументацију.

 

njegxnРецензент књиге Јово Кнежевић, записао је у поговору Јелићеве књиге: „Теме етичности и митологије, па и оне у којима доминирају било дијалектика или њена супротност, искључивост, подгријаће у читаоцу мисао о томе колико је у ствари Његошева мисија била тешка; да ли је уопште могуће у истом тренутку, на истом мјесту, бити и мудрац и јунак, и филозоф и практичар, и државник и пјесник. А очигледно је било могуће“.

                     

О Добрашину Јелићу

Пре ове, Јелић (1946, Слатина, код Андријевице), објавио је више од тридесет књига прозе, поезије, књижевне критике и ликовне публицистике.

Члан је Удружења књижевника Црне Горе, као и Удружења књижевника Србије. Добитник је више књижевних награда. Заступљене у низу антологија и панорама, с кратком причом, најкраћом причом, афоризмом, епиграмом, хаику песмом, боемском песмом. Између осталог, у књизи „Ко је ко – писци из Југославије“, Милисава Савића, коју је, 1994, објавио „Јеж“ (Београд) и у „Лексикону црногорске културе“, Николе Рацковића, коју је 2009. објавило ДОБ (Подгорица).

 

Превођен је на енглески, италијански, шпански, француски, Војислав Бубања објавио је, 2005. године, књигу „Разговори с Добрашином“, 2010, „Књигу о Добрашину“, у којима је и Јелићева библиографија, и исте године „Критика о Добрашину“ – изабране књижевне критике о Јелићевом делу.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 01 август 2014 10:45
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија