Представиће се ученици из Школе за музичке таленте у Ћуприји, Музичке школе “Владимир Ђорђевић” из Јагодине, Деца из Центра за заштиту одојчади, деце и омладине (Звечанска) и хор Дечјег културног центра Београд, док ће солиста на труби бити амбасадор “Ел Система Србија”, Францисцо Паћо Флорес из Венецуеле.

Музика је одувек била глобални језик и начин да се обогати живот. Многи су открили свој потенцијал захваљујући музици, што и јесте циљ Ел Системе, пројекта који је започет пре 39 година у Венецуели, а проширио се на преко 60 земаља. Ел Система обухвата преко четири милиона деце и омладине, спашавајући их од друштвене маргинализације, деликвенције и прекида школовања. Ел система је изнедрила изванредно талентоване и остварене професионалне музичаре.

Пројекат „Систем националних дечијих и омладинских оркестара Венецуеле’’ (FESNOJIV) су признали Агенција Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) и најзначајнији светски диригенти класичне музике. Они су одушевљени чињеницом да само у тој латиноамеричкој држави 300.000 деце из различитих друштвених слојева, свира квалитетну музику у овим оркестрима.

У оквиру недавне „Недеље венецуеланске културе“ приказан је и документарни филм „Свирати и борити се“ венецуеланског режисера и сценаристе Алберта Арвела, једне од водећих личности савремене латиноамеричке филмске индустрије, који говори о Систему националних дечијих и омладинских оркестара у Венецуели.

Примену Ел Система у Србији званично је одобрило Министарство просвете, а спроводи га Music Art Project (МАП), као „Ел Система Србија”. „У првом делу (концерта) ће наступити старија деца која ће свирати са оркестром Радио телевизије Србије и Франциском Пачом Флоресом, док ће у другом делу бити и неких изненађења,“ казала је Ђурђа Папазоглу, директор МАП. Директорка Папазиоглу је казала да је, циљ концерта прослава успеха и достигнућа деце из Ел Системе Србија, уз уживање у наступу изванредног Симфонијског оркестра РТС.

Друштвена акција за музику

Ел Система је јавно финансирани добровољни сектор музичког образовног програма у Венецуели који је 1975. основао васпитач, музичар, социјални активиста, министар, доктор економских наука Хосе Антонио Абреу (75), под именом „Друштвена акција за музику“. Абреу је пошао од идеје да уметност није монопол елите већ право свих људи.

"Музика треба да буде призната као агенс друштеног развоја, у највишем смислу, јер прености највеће вредности - солидарност, хармонију, узајамну приврженост. Има способност да уједињује читаву заједницу и да изрази узвишена осећања", казао је Абреу.

Почело је са 11 ученика у једној подземној гаражи и визионаром Абреуом. Он је касније окупљао чланове оркестара у регијама где је број деце која не похађају школу био алармантан, а присуство дроге и криминала у највећој експанзији.

„Буквално је узео пиштоље из руку деце и уз помоћ сарадника почео њихово музичко образовање у школи друштвеног живота у којој се граде солидарност и братство, негују етика и естетика,“ прокоментарисала је Ђурђа Папазоглу.

Уз музику до корисног члана друштва

Програм пружа недељно четири сата музичког образовања и пробу, после школе, као и рад током викенда. После 39 година ове методе у Венецуели, око 80 одсто деце која прођу програм завршава више школе разних профила, не само музичких, постају функционални чланови друштва, што доказује да се модел савршенства добијен кроз заједничко музицирање транспонује на све друге области живота, оценила је Папазоглу.

Абреу је спроводио програм током бар 10 различитих влада у Венецуели и напредовао уживајући подршку и материјалну помоћ најмање седам заредом, од оних десно од центра до садашње ливичарске, мада се све време трудио да Ел Система буде одвојена од партијске политике.

Комбинујући политичку вештину (коју је стекао на положајима, између осталог, помоћника председника Представничког дома Конгреса Венецуеле), са побожношћу оданог католика, Абреу се посветио остварењу сна да оркестар предтавља идеално друштво, а што раније дете буде одгајано у таквом окружењу, то ће бити боље за све.

Од почетка је Ел Система био под надлежношћу министарстава социјалног старања, не министарства културе које је пружало стратешку подршку за опстанак. Од администрација председника Уга Чавеса (1999-2013) Ел Система је уживала највеће дарове, покривани су готово целокупни годишњи буџети деловања, као и додатни капитални пројекти. Од 2010. је директно старање о Ел Система преузела Председничка канцеларија. Од тада је мисија Ел Система текла заједно са осталим програмима председника Чавеза за пружање субвенција и услуга сиромашнима.

Смањивање малолетничке деликвенције

Међуамеричка банка за развој (ИДБ) је у јуну 2007. објавила да даје зајам од 150 милиона долара за изградњу седам регионалних центара Ел Система широм Венецуеле. Томе су се противили многи банкари у ИДБ, сматрајући да је класична музика за елите. Међутим, банка је спровела испитивање међу више од два милиона младих који су били образовани у Ел Система које је показало повезаност учешћа у програму са побољшаним похађањем школе и смањивањем малолетничке деликвенције. Вреднујући користи као што су смањивање стопа напуштања школа и опадања криминала, у ИДБ су израчунали да сваки долар уложен у Ел Система доноси око 1.68 долара у друштвеној добити.

Уз помоћ владе руководиоци Ел Система су почели да уводе свој музички програм у наставне планове у јавним школама. Циљ је да Ел Система током 2015. буде присутна у свакој школи у землји која се простире на преко 900.000 квадратних километара и да помаже 500.000 деце у нацији од 30 милиона.

Хуманизација затвора кроз музику

Према информацијама из 2008, пројекат је проширен и на затворски систем. Тада је у дневнику „Ел Насионал“ писало како се већ готово 11 месеци проводи план хуманизације затвора кроз музику и то под окриљем Министарства унутрашњих послова и правде, те ФЕСНОЈИВ...."
Абреу је 1979. примио Националну музичку награду, а 1983. постао министар културе. УНЕСКО га је именовао 1995. за Специјалног амбасадора за развој Глобалне мреже дечјих и оркестара и хорова младих. Такође је специјални представник за развој мреже оркестара у оквиру УНЕСКО програма "Светски покрет дечјих и оркестара и хорова младих".

Један од најважнијих и најуспешнијих полазника Ел Системе био је Густаво Дудамел, садашњи диригент Опере у Лос Анђелесу, веома високо цењено место међу многим његовим колегама из света класичне музике. За Ел Система, је казао да му је "музика спасила живот, као и хиљада друге деце којој је претила опасност од пропадања... музика треба, попут хране, здравствене заштите, образовања, да буде право сваког грађанина,“ казао је једном Дудамел.

Дудамел је диригент још једног успешног „производа“ Ел Система, Симфонијског оркестра Симон Боливар. Симон Боливар Б састав оркестра је сада турнејски, а чине га млађи чланови који су потекли из новог Националног дечјег оркестра. Оркестар је са Дудамелом дебитовао 2007. на програму Би-Би-Сија у лондонским Алберт холу и Карнеги холи, када је побрао похвалне критике. Касније је оркестар био на турнеји и по Сједињеним Америчким Државама и Европи.

Оркестар младих Симон Боливар

Но у пролеће 2010. су могле да се прочитају китике како "Оркестар младих Симон Боливар више није млад“, па је Абреу одлучио како је опет зрело време за нове, млађе саставе и кренуо у формирање додатних. Од тада на међународним турнејама наступају Оркестар младих Тереза Карењо (Teresa Carreño), назван по венецуеланској пијанисткињи, Симфонијски оркестар младих Каракаса и новоформирани Национални дечји оркестар који чине 358 музичара.

МАП је организација која промовише сарадњу у области уметности и културе, желећи да на тај начин подигне свест у Србији о важном утицају креативности, као и социјалног, демократског и економског утицаја музике на друштво. МАП има за циљ да омогући дугорочни развој заједнице и друштва кроз музичко образовање доступно сваком и да промовише групно музицирање кроз рад у оркестрима и хоровима.

Традиција групног музицирања

Програм који МАП спроводи у Србији препознали су Централноевропска иницијатива и Национална комисија УНЕСЦО, као и Министарство просвете и Канцеларија за социјалну инклузију. Програм подржавају и признати домаћи и инострани уметници са којима МАП сарађује: Маријана Мијановић, Каролина Бетер, Александар Симић, Роберто Цатерини, Марио Шинцек и многи други.

Директорка Папазоглу указује како је предност Ел система што обнавља традицију групног музицирања као што је било устаљено у Србији кроз културно уметничка друштва, концерте за месну заједницу, школу, враћа дух колективизма у музичко образовање, као и жељу за колективним успехом, јер то развија бригу за другог и самим тим доприноси заједничком развоју. "У Србији је тренутно проблем неверице да друштво младом човеку може помоћи и омогућити базу да се развија, како неки млади човек стаса помисли где да одем да би се у потпуности развио, ми имамо одлив мозгова, а не мобилност младих уметника", сматра Папазоглу.

Жеља је директорке МАП да Ел система помогне младом свету да схвати како у својој држави може нешто да уради, да буде креатор своје судбине, да иницира предлоге и натера државу да помогне.

Извор: Кућа добрих вести