Кућа Добрих Вести

Login

Хришћански празници и рачунање времена

Оцените овај чланак
(3 гласова)

kalendarfiksniredigovanБЕОГРАД - Западни свет и све хришћанске цркве које време рачунају по Грегоријанском календару оставили су за собом 2014. годину са свим празничним порукама везаним за Божић и почетак Нове 2015. године. Руска, Српска и Грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора и Руска загранична црква, међутим, одбројавају данас последње сате 2014. припремајући се за дочек Јулијанске Нове године, занемарујући астрономске разлике и наглашавајући тако, кроз црквене обреде и обичаје, вредности изворног хришћанства и првих векова хришћанске проповеди.

У храмовима поменутих православних цркава и на Светој Гори Атонској празник Рождества Христовог почео је традиционалним паљењем бадњака којим се навештава нова светлост – Новог завета и рађање новог човека, а потом и поноћном литургијом Светог Јована Златоустог.

 

Уз читање Јеванђеља и поруке Галаћанима светог апостола Павла огласило се и 40 звона Храма Светог Саве на београдском Врачару, највећем православном храму на Балкану који може да прими 40 хиљада верника.

 

Тачно у поноћ, 25. децембра 2014. по Јулијанском календару (7. јануара 2015. по Грегоријанском календару) објављено је Рођење Спаситеља уз традиционалну посланицу поглавара Српске православне цркве Иринеја која се истовремено чита у свим храмовима СПЦ.

 

У мултиконфесионалној Србији ово би се могло назвати поновљеним слављем јер се 13 дана раније, грегоријанског 25. децембра, славило у београдској католичкој катедрали Светог Антуна и у другим храмовима Римокатоличке цркве широм Србије, као и у православним црквама које су прихватиле реформисани календар као свој богослужбени.

 

Јединство Православних цркава у слављењу Васкрса

 

Питање календара, у време када већи део света празнике обележава по Грегоријанском календару, сваке године се поставља православним црквама које, користећи календар из доба Јулија Цезара, занемарују астрономску разлику од 13 дана насталу током векова.

 

Али, треба нагласити, да су све православне цркве, па и оне које су прихватиле Грегоријански календар, остале јединствене у слављењу Васкрса, највећег хришћанског празника у коме је суштина хришћанског веровања и суштина православне догме.

 

Да није било Васкрса, како је образложено, не би било ни других празника и како је записао свети апостол Павле – Ако Христос није васкрсао, узалуд је молитва наша и вера наша...kalendarfiksni

 

Датум прославе Васкрса одређује се према природним појавама које су пратиле догађај васкрсења који се збио прве недеље пуног месеца, после пролећне равнодневнице и тога се држе све хришћанске цркве.

 

Православне цркве, међутим сматрају, да се највећи хришћански празник не може никако славити истовремено са јеврејском Пасхом па се, уколико се јеврејски празник „поклопи“ са природним прорачуном датума Ускрса, „славље над слављиато се често догађа да Римокатоличка црква и друге хришћанске цркве западног обреда у различито време славе овај празник који се обележава уз разлике у обредима занемарљиве за обичан хришћански свет који верује у нови долазак Христов - чијем „Царству неће бити краја“.

 

Јулијански и Грегоријански календар

 

Јулијански календар прихватиле су 46. године цркве и на Истоку и на Западу и поштовале га до пред крај 16. века.

Реформу је извршио папа Грегорије XII, једноставно наредивши да се у календар, уместо 4. октобра, упише 15. октобар 1582. године.


Грегоријански календар прихваћен је у Француској 20. децембра 1582. док је руски цар Петар Велики модернизовао руски календар истог дана 1669. године, саопштивши да ће Нова година почињати 1. јануара, а не 1. септембра као до тада.

 

Петар Велики је тада одбацио византијски календар као званичан календар Царевине и, следећи европске узоре, прогласио реформу.

 

Грегоријански календар прихваћен је као тачнији од Јулијанског, чија је календарска година дужа од природне за 14 минута и 14 секунди, што значи да се сваке 128. године "накупи" по један дан више у односу на астрономску годину, чија природна одступања до сада нису у потпуности унета у званичне календаре.

 

Грегоријанска година дужа је од природне за 26. секунди, па се један дан додаје сваке 3.323. године.

 

Најтачнији календар Милутина Миланковића

 

Најтачније решење до сада дао је велики српски научник, професор небеске механике Милутин Миланковић, према коме је одступање само две секунде, па је за уписивање једног дана потребно да протекне 43.200 година.

 

Миланковић је свој предлог изнео на Сабору православних у Цариграду 1923. године, када је уважена очигледна грешка Јулијанског календара, али и практични разлози православних цркава и посебно највеће међу њима Руске православне цркве, које оправдано страхују од могућег раскола.

 

При том треба имати у виду лоше искуство Бугарске, Румунске и Грчке православне цркве, које имају проблема с покретом старокалендараца који се залажу за стара ортодоксна правила вере установљена на Првом Васељенском сабору, што подразумева и безусловно даље коришћење Јулијанског календара.

 

Цариградски сабор је тада уважио чињеницу да има 150 милиона православних Руса, да раскол због календара не би био пожељан, као и да су математика и астрономија периферне за цркву.

 

Српска православна црква се, такође, среће с проблемом традиционалиста који не допуштају никакве промене, па би и промена календара нагласила већ постојеће проблеме са такозваним зилотима - онима који се залажу за стриктну примену правила, не признајући да је црква "жив организам" који захтева и склад с новим временом.

 

У СПЦ, такође, кажу да је посебан проблем на граничним деловима према Западу, у Далмацији на пример, где католици и православци различито схватају хришћанство и славе Божић у различито време.

 

У прилог старом календару изјаснила се и Јерусалимска патријаршија, смештена у центру у којем се о празницима срећу милиони верника, па су различити датуми прославе Божића и других хришћанских и нехришћанских празника "предност" која не захтева нову одлуку на васељенском нивоу православних цркава.

 

Све цивилизације имале су своје календаре

 

Све људске цивилизације имале су своје календаре - стари Египћани, Вавилонци, Грци, Римљани, мухамеданци, јудеји. Ти календари били су одраз њиховог начина мишљења и схватања настанка света, космоса и односа међу људима.

 

Муслимани одређују време својих празника према лунарном календару па су прошле грегоријанске 2014. године обележили своју нову 1436. хиџретску годину. Та година почиње првог дана месеца Мухарема и дана пресељења посланика Мухамеда из Меке у Медину, једног од најважнијих догађаја ислама.

 

Месечева година траје 354 дана, осам сати и 48 минута и за шест минута је краћа од астрономске лунарне године - а ова је краћа од соларне за 11 дана. Зато хиџретска Нова година увек "пада" 11 дана раније у односу на претходну.
Муслимани се држе хиџре при чему је нулти датум 16. јул 622. године са даљим низом лунарних година и не уклапа се ни у Јулијански ни у Грегоријански календар.

 

Јевреји су 29. септембра прошле године прославили нову 5775. годину - Рош Хашана који се слави првог и другог дана седмог месеца - Тишри.

 

Данашњи облик јеврејског календара увео је синедрионски првосвештеник Хилел II негде око 359. године н.е. Користе га Јевреји широм света за одређивање датума верских празника и званичан је календар државе Израела.

 

Овај календар је комбинованог луно-соларног типа, што значи да би његова просечна година требало да одговара тропској години.

 

Проста година Јеврејског календара има 353, 354 или 355 дана (12 месеци), преступна 383, 384 или 385 дана (13 месеци), а сваки месец почиње у време младог месеца.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 14 јануар 2015 00:08
Gordana Zankovic

ГОРДАНА ЗАНКОВИЋ - Рођена, живи и ради у Београду као новинар и преводилац.
Четрдесет година радног стажа провела је у обе професије, a у новинарству највећи део бавећи се питањима религије, претежно догађајима везаним за цркве и верске заједнице у Србији.

,,Кућа добрих вести" је права прилика да искуство које сам стекла у сусрету са умним људима и посебно људима од вере, филозофома, теолозима и другим који верују да је добро једино право опредељење, пренесем онима који тај пут следе и желе то да чују!

Као књижевни преводилац објавила је више превода са француског, италијанског и енглеског језика. Судски је тумач за француски језик.

Завршила је Девету београдску гимназију и Филолошки факултет, одсек за романистику.
Мајка је две предивне ћерке Милице и Невене!

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија