Српска православна црква (СПЦ), као и све хришћанске цркве у васељени, слави Божић као празник мира, праштања и помирења које свету доноси Рођење Господа исуса Христа.Рођењем у Витлајемској пећини даровано је човечанству рођење новог света и Новог завета којим се ставља тачка на старозаветне вредности и откривају радости помирења и праштања.
Верници СПЦ празновање почињу у својим домовима за посном трпезом Бадње вечери којом се најављује најрадоснији хришћански празник.
За трпезом се окупља породица а служи се риба, суве шљиве, ораси и друга посна храна, јер су Бадњи дан и вече последњи сати четрдесетодневног божићног поста.
Према предању, четрдесет дана су путовали мудраци са истока пратећи најсјајнију звезду на небу која се тачно у поноћ зауставила над Витлајемском пећином у којој је рођен Исус.
Богородица је у сламу повила новорођеног Богомладенца и поклонила му се као Цару, а онда су му се поклонили пастири и три мудраца, каже предање. Отуда потиче и православни обичај у Србији да се у куће уноси бадњак – слама и храстово дрво којим су пастири угрејали пећину Рођења.
Бадњак у кућу уноси домаћин, а онда следи паљење бадњака чији је пламен симбол светлости нове вере.
У православним храмовима такође се пали бадње дрво чије догоревање молитвено прате свештеници и верници, а обред претходи празничним литургијама.
Прва Божићна литургија почиње тачно у поноћ, у сат када је према предању рођен Исус – Син Божји. На првој Божићној литургији причешћују се верници који су поштовали правила шестонедељног поста.
У Србији православни верници разменјују радиционални Божићни поздрав – Мир Божји Христос је роди и – Ваистину се роди!
Српска православна црква Божић слави према старом, Јулијанском календару, тринаест дана после Божића према Грегоријанском календару којег поштују све цркве западног обреда, а последњих година и већина православних цркава.
Божић према Јулијанском календару славе и Руска правсолавна црква, Јеруслалимска патријаршија и Света Гора.
Предање каже да је Исус рођен 25. децембра па овај датум поштују све хришћанске цркве без обзира на календаре према којима рачунају своје богослужбено време.
Према Јулијанском календару Божић и сви празници везани за најрадоснији хришћански празник, „касне“ тринаест дана у односу на Грегоријанско рачунање времена. Тако је грегоријански 7. јануар - јулијански 25. децембар и Божић за Српску и Руску православну цркву, Свету Гору и Јерусалимску православну патријаршију.
Извор: Кућа добрих вести
