Кућа Добрих Вести

Login

Индонежанско културно вече

Оцените овај чланак
(2 гласова)

indonezanijaБЕОГРАД – У Народном позоришту у Београду сутра ће бити представљено Индонежанско вече културе у организацији амбасаде те земље из Југоисточне Азије.


Културно веће је једна од манифестација у оквиру интегрисаног промотивног програма који, такође, чине Индонежанска кулинарска недеља у хотелу Мериот од 28. маја до 10. јуна и Ревији батик моде у Амбасади Индонезије 15. јуна.


Индонезија је земља са више од 17.500 острва расутих на преко 5.100 километара дуж екватора. На приближно 8.000 настањених острва живе припадници око 360 етничких група који говоре више од 700 језика. Земља изузетних природних лепота је четврта по најмногољудија на свету, са више од 255 милиона житеља. То је задивљујући мозаик култура, људи, обичаја, предела, уметнина, животиња, биљака, јела…


Вече културе ће се одвијати под насловом“Боје Индонезије”током кога ће бити приказане карактеристике традиционалне уметности а за основу ће имати причу о искуству путовања по регионима разноликих и богатих култура. Путовање ће представити ликови из луткарског позоришта Семар и Деви Сри у извођењу Ане Поповић, која је годину дана студирала уметност“позоришта сенки”у Индонезији као стипендиста програма тамошње владе (Darmasiswa).


Путовање Семара и Деви Сри почиње у индонежанском главном граду Џакарти, а окончава се западније, на Суматри, највећем острву у земљи и трећем по пространству у свету.


Наступиће, такође, по две музичке и плесне групе Гамелан и Анклунг, те Бидадари и Цитра Нусантара које делују под окриљем Амбасаде.
За представљање лепоте индонежанског батика Амбасади је подршку пружило Удружење индонежанских пословних жена (IWARI) чија ће делегација бити у посети Београду ради промовисања јединствене технике фарбања текстила који је УНЕСКО уврстио 2009. године у светску културну баштину.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 10 јун 2016 00:26
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија