Плесна група Кадамб је једна од најпознатијих извођачких група у другој најмногољудијој земљи на свету (1,25 милијарди становника). Чувена плесна кореографкиња Кумудини Лакиа (1930.) је пре 50 година у Ахмедабаду, у најзападнијој индијској покрајини Гуџарат основала Кадамб Центар за плес. 

У протеклим деценијама “Кадамб” редефинише перцепцију катака широм света. Плесна група коју чине високо талентовани и увежбани плесачи ужива велику популарност и повољне критике. у домовини и у иностранству.

Назив продукције коју ће видети овдашња публика је „Бахукон“ – што значи разнолик. Посебно је осмишљене за фестивал „Namaste France “ (“Поздрав Француска”).

“Бахукон“ у шест делова

Плесни наступ се састоји од шест делова, како би публици био пружен потпуни визуелни доживљај класичног плеса катак.

Наступ почиње плесном тачком под називом Чаитанија… То је „Санскрит Шлока“ (врста стиха) којим се призивају благослови од „Тројства“ – три божанства, Брама – Творац, Вишну – Заштитник и Махеш – Уништитељ. Призива се присуство „Наад Браме“ (“Божанског звука”), који се налази у сваком елементу у нашем окружењу и извор је врхунске среће за сва људска бића.

Друга тачка је Гат Гати и почива на структури покрета у катак плесу који се зове „Нрита“, веома апстрактној форми. Покрети су истовремено грациозни и брзи, а плесач се креће по подијуму хитрим покретима стопала и пируетама. Гат Гати је композиција у два различита „Тала“ (обрасца ритма), када плесачи исказују своју виртуозност и владање техником катака.

У трећој плесној тачки, Абхинаја уметност изражавања у катак плесу је приказана кроз баџан (песма са религиозном или духовном тематиком). Током Бакти покрета у Индији (теистичког тренда насталог на југу Индије у седмом веку међу Тамилима), баџани, стути (хвалоспеви богу) и шлоке (строфе песме) су укључени у репертоар катак плеса. Ова плесна тачка заснива се на веома популарном баџану „Bara Se Badariaya Sawan Ki“, коју је написала позната хинду мистичка песникиња из 16 века Мирабаи. У њој Мирабаи изражава своју чежњу према богу Кришни.

Четврта тачка под називом Акар, значи облик, и заснована је на „Тин Талу“ – 16-тактном циклусу. Овде се мушки плесачи истичу вештином ритма и покрета катак плеса у брзом темпу, у коме откривају сву сложеност ове плесне форме.

Пети наступ има назив Катак. Ова плесна тачка заснива се на изразима и форматима класичне технике катака.

Завршна тачка је Тарана. У репертоару класичне индијске музике, Тарана представља вид певања у коме нема поетског садржаја или речи, већ певач користи слогове уз мелодију „раге“ (мелодијског оквира) у задатом ритму („тала“). Ова нарочита плесна композиција представља „визуелизацију у покрету“ тока музичких секвенци у мелодији раге „Васант“.

Катак кроз историју

Катак је један од најпопуларнијих плесних стилова у Индији, седмој најпространијој земљи на свету (3,3 милиона квадратних километара)  и једној од најстаријих цивилизација. То је једна од осам санкционисаних форми индијског класичног плеса, за чије су извођење потребни велика окретност и виртуозност.

Овај плес потиче од номадских песника из старе северне Индије. Каста приповедача “катаки” , по којој је овај плес добио име, наступали су у баштама храмова и на сеоским трговима. Они су за публику плесали, певали и приповедали приче мимиком, гестом и покретом. Утицај Ваишнава религије и философије (једне од главних традиција у хиндуистичкој религији, из 12. века нове ере) унео је у еволуцију катака манифестацију легенди о љубави Раде и Кришни које су увеличале наративне и плесачке елементе.

Током  исламског периода (од 16. века н.е.) у историји северне Индије, катаки су позивани да плешу на краљевским дворовима где се мењао фокус од ритуала за храмове до неке врсте забаве. Махараџ Биндадин “Четврти гуру плеса катак” чији је заштитник био Наваб од Ауда (владар територије која је данас део најмногољудије индијске савезне државе Утар Прадеш), Ваџид Али Шах (1847-1856),  написао је безброј песама о љубави и посвећености коју су и данас интегрални део репертоара Катака. Према историчарима, у том периоду је катак усвојио и неке елементе персијских и других плесова из Централне Азије.

Савремени катак

Упућени кажу како постоји низ сличности између катака и фламенка, плесног стила са југа Шпаније који је попримио много утицаја од локалних Рома. Веома је распрострањена претпоставка да су Роми напустили Индију око 11. века. Једна група је ушла у Шпанију преко источне и централне Европе, пошто је претходно прошла кроз Иран (тадашњу Персију) и оно што ће ускоро постати Османлијско царство. Ту су Роми попримили утицај који ће касније са продором Могула стићи у супротном правцу у Индију и утицати на катак.

До 1930-тих  су Катак изводили мушкарци као соло плес, а онда су се на сцени појавиле играчице. Катак је, такође, првобитно био соло плесна форма.

Кореографи су тек су крајем 1970-их почели да стварају продукције користећи Катак као медиј. Катак се лако прилагођав савременим кореографијама и није стилизован попут осталих класичних плесних форми. У савременој форми плес садржи елементе живота по храмовима, ритуалне игре и утицај бакти покрета по коме свачија душа може да доживи спасење.

Пошто ову врсту плеса могу да изводе и мушкарци и жене, данас је веома популаран широм света. Током прошле деценије у извесној мери се експериментисало са применом плесних техника катака за групне композиције и савремену кореографију.

Главна карактеристика катак представе је присност коју плесач веома брзо успоставља са публиком. Он/она изговара ритмичке слогове који се касније трансформишу у плес. Други важан аспект извођења је “Абхинаја” или изрази лица који прате гестови шака и покрети тела којима се изказује значење песме која прати плес.

Техника Катака је веома добро дефинисана и избалансирана. Тело је углавном усправно што омогућава брзо кретање и извођење брзих пируета, као и компликован рад стопала, што је визуелно веома узбудљиво. Покрети руку су у исто време праволинијски и кружни што плес чини у исто време одрешитим и лирским.

Представа почиње у 19:30 у Мадленијануму, Главна 32, Земун.

Извор: Кућа Добрих Вести