Кућа Добрих Вести

Login

Кинески културни центар у Београду

Оцените овај чланак
(3 гласова)

zgade34343БЕОГРАД - Министарство културе Народне Републике Кине и влада источне провинције Шандунг су потписали споразум о изградњи Кинеског културног центра у Београду, објавили су медији у тој земљи. 

 

Свечаност је уприличена у понедељак у Ђинану, главном граду провинције.


Председници Томислав Николић и Си Ђинпинг су положили камен темељац за Културни центар 17. јуна, приликом посете највишег кинеског државника Србији, као симболичан гест истицања снажних веза између две државе кроз размену културног стваралаштва. Претхоно је током посете премијера кинеске владе Ли Кећијанга Србији у децембру 2014, у време самита НР Кине и земаља Централне и Источне Европе, потписан Споразум о изградњи узајамних културних центара две државе.


Кинески културни центар у Београду ће бити први те врсте на Западном Балкану, наводе медији у Пекингу.


Заменик министра културе НР Кине Динг Веи је на свечаности у Ђинану оценио да ће изграђени Кинески културни центар бити “прозор и подијум за две земље у размени култура.” Изграђени Центар ће имати велики и далекосежан значај пошто ће тесно сарађивати са институцијама културе у Србији, омогућавати тамошњим људима вредне културне активности и дела, унапређивати билатералну размену у култури и јачати пријатељство између два народа, рекао је помоћник министра Динг.
Медији наводе да ће влада Шандунга бити одговорна за управљање и деловање Центра. То ће бити први пут да влада једне провинције управља Кинеским културним центром у иностранству.

 

                                          confuciw

 

Објекат ће градити „Шандунг хај спид група“


Изградња ће бити поверена државној грађевинској фирми „Шандонг хај спид група“ (SHSG). Ђијанг Ченг, генерални директор SHSG је у Ђинану казао да ће објекат имати четири одвојене зоне, Културни центар, арартмане за особље Амбасаде, пословни, те канцеларијски простор. Нагласак ће бити на библиотеци, изложбеној хали, вишенаменској сали, просторијама за образовање…
SHSG је већ главни извођач радова на деоницама Коридора 11, од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига у укупној дужини од 50,2 километара (км).


Центар ће бити изграђен на простору некадашње амбасаде НР Кине на Новом Београду, уништеној у НАТО бомбардовању Србије у пролеће 1999, када је убијено троје кинеских држављана. Центар ће бити саграђен на 6.000 квадратних метара (м2), а временом треба да достигне 30.000 м2, пишу медији.


Изградња Центра који ће имати осам спратова над и два испод земље, требало би да буде завршена у јуну 2018. Према дневнику “Чајна дејли,” вредност пројекта је око 55 милиона евра.


Фасаде зграде ће одражавати концепт кинеског пасторалног сликарства. SHSG ће усвојити концепт високотехнолошких, еколошки пријатељских средстава у градњи Културног центра који ће у Београду бити постати симбол првокласног квалитета и управљања, наведено је у саопштењу.

                                              satanak08

 

Провинција Шандунг


Провинција Шандунг се на источној кинеској обали простире на преко 157.000 км2 и има више од 97 милиона становника. То је једна од најразвијенијих кинеских провинција. Локација Шандунга на раскршћу старих али И модерних рута север-југ И исток-запад успоставили су провинцију као економски центар.


Шандунг познат у стара времена као Ћилу, је, такође, имао једну од најзначајнијих улога у историји Кине и њене цивилизације. Био је то простор држава Ћи и Лу током периода Пролећа и Јесени (770-476 пре нове ере) и Зараћених држава (475-221 п. н. е).
У провинцији су рођена двојица међу највећим кинеским мислиоцима, Конфучије (551. п. н. е.–479. п. н. е.), филозоф и социјални реформатор чија су учења била и остала веома значајна широм источне Азије и његов следбеник Менцијус (372–289 п. н. е, или 385–303/302 п. н. е.).


Град Ћифу у коме је Конфучије одрастао, касније је постао центар конфучионизма. Град Ђининг, у коме су рођени Конфучије и Менциус је опет у центру опажње медија у НР Кини.


Данас у Шандонгу трагају за новим начинима међународне размене у култури, планирају брендирање производа културног стваралаштва провинције и стандардизовану стратегију за њихово промовисање широм света. "У провинцији ће бити интегрисани сви ресурси културе и сачињени планови за међународно промовисање локалне Ћилу културе ", изјавио је Су Сиангхонг, челник Оделења за културу у провинцији.


Заменица начелника Ли Гуолин, је изнела да је Шандунг предводник у успостављању модерног система јавног сервиса у области културе у НР Кини. Ли је навела да је Шандунг је прва у земљи која је израдила стандарде провинцијским телима задуженим за културу како би омогућили боље јавне услуге становништву. Предузете су многе мере како би били обогаћени духовни и културни живот локалних људи.


Покрајинска влада је уложила доста у отварање и реконструкцију музеја, галерија и библиотека на свим нивоима. Купују се некомерцијални филмови и финансирају представе за становништво.


Заменица начелника је даље навела да ће житељи градова и села уживати различите беплатне услуге у области културе, као што су позајмице књига и новина, гледање дигиталних видео производа, посете изложбама, учешће у другим некомерцијалним актинвостима у области културе… Подршку је добило 1.000 баштиника нематеријалног културног наслеђа, одржано је готово 10.000 бесплатних представа по селима и обучено 20.000 инструктора плеса, пренео је „Чајна дејли.“

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 04 новембар 2016 10:35
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија