Кућа Добрих Вести

Login

У Београду обележен национални празник Марока

Оцените овај чланак
(4 гласова)

ambasadorgovorifiksnaБЕОГРАД - Мароко и Србија се у години када прослављају 60 година дипломатских односа, усредсређују на трговину и улагања, изјавио је амбасадор Краљевине Мароко у Београду Мухамед Амине Белхаж.

 

Амбасадор Белхаж је на пријему поводом 18-годишњице устоличења краља Мухамеда VI, казао да монархија на северозападу Африке у последње две деценије предузима опсежне политичке, економске и друштвене реформе и јача партнерство са многим земаљама широм света.


Пријему који је амбасадор Белхаж приредио у београдском хотелу Метропол, присуствовали су високи званичници државних власти Србије, као и многи представници верских заједница, стране дипломате и личности из културног и јавног живота Србије. Гости на пријему су могли да осете део атмосфере у Мароку, слике, укус, мирис и звуке једне од најстаријих савремених монархија у свету. Посебно атрактиван био је наступ чувене мароканске уметнице Набиле Маам која је изводила мароканске песме.


Aмбасадор Белхаж је у обраћању окупљеним казао:


Имам изузетну част и задовољство да свима вама пожелим добродошлицу на марокански празник у коме обележавамо 18-годишњицу ступања на трон Његовог Величанства Мухамеда ВИ.


У последње две деценије Краљевина Мароко предузима опсежне политичке, економске и друштвене реформе, које су довеле до просечног годишњег раста од 3,7 одсто и 3,5 милијарде евра директних страних инвестиција у току последње 4 године и посете нашој земљи од стране више од 10 милиона туриста у 2016. години. С тим у вези, Мароко је истовремено ојачао своја партнерства са великим бројем земаља широм света.

 

                             govor

 

Захваљујући својој политичкој стабилности и свом одрживом економском развоју, Мароко је осигурао водећу позицију као најатрактивније место на афричком континенту у 2017. години, а с обзиром на своја постигнућа у смислу доброг државног руковођења, економске диверсификације, инфраструктуре, пословања и одрживог људског развоја.

 

Поштоване екселенције, даме и господо,


Ове године, Мароко и Србија прослављају 60 година дуготрајног пријатељства и радују се испуњењу својих заједничких амбиција у погледу јачања и пружања конкретног садржаја својим билатералним односима, усредсређујући своју пажњу на трговину и улагања, а посебно у сегментима новододате вредности који укључују обе пословне заједнице.

 

Током последњих неколико година, Мароко и Србија су као државе, свака са своје стране, били сведоци зближавању гледишта и ставова кроз обострано разумевање и подршку унутар регионалних и међународних форума који се тичу глобалних и крајње изазовних питања.


Ове године високи марокански званичници посетили су Београд, од чега могу да издвојим као последње излагање говорника из Марока током инаугурације председника Вучића, као и учешће мароканских стручњака у јуну ове године на конференцији о животној средини и климатским променама коју су заједнички организовали Амбасада Краљевине Мароко, Народна скупштина Србије и државни секретар задужен за животну средину. Поред тога, ту је и предстојећа посета министра туризма, авио-саобраћаја, занатства и друштвене економије и градоначелника Рабата у пратњи пословне делегације са циљем истраживања инвестиционих и трговинских могућности, која је планирана за крај ове године.

 

                            ples                      

 

Како би се наши народи и додатно зближили, посебно ми је задовољство да најавим да ће Град Београд у периоду од 15. до 24. септембра бити у прилици да и стварно искуси марокански начин живота, посредством бројних културних и уметничких догађаја којима ће бити представљено миленијумско наслеђе Краљевине Мароко стечено кроз зближавање његових арапско-исламских, берберских и сахарско-хасанских историјских елемената, а неговано и обогаћено афричким, андалузијским, хебрејским и медитеранским утицајима.


Поштоване екселенције, даме и господо,


У јануару ове године у Адис Абеби, Мароко је изнова примљен у Афричку унију, враћајући се тако својој природној институционалној породици, са циљем преузимања на себе изазова одрживог развоја, мира и безбедности на континенту. Заузимајући приступ од југа према југу, моја земља је укључена у важне инвестиционе пројекте у домену инфраструктуре, енергије, банкарства, пољопривреде и томе слично.


Искористио бих ову прилику да похвалим поновно увођење 25. маја као дана пријатељства са народом Африке учињено од стране српске владе, као врло важног корака у обнављању ваше историјске повезаности са овим континентом и јачању пријатељских односа који трају већ деценијама.

 

                             hor

 

Дошло је време да заједнички радимо на јачању постојећих веза и остваримо још бољу сарадњу. У том смислу, а с обзиром на своје искуство и посвећеност као инвеститора број један у Западној Африци и другог по реду инвеститора на целом континенту, за Србију Мароко може представљати врата уласка у Африку.


И на крају, желео бих да изразим захвалност свим својим сународницима који су ту међу нама, као и особљу наше Амбасаде које је сопственим ангажманом омогућило да се ова церемонија вечерас одржи у форми крајње пријатног окупљања.


Моја супруга и ја позивамо Вас да сада уживате у укусима најбоље мароканске кухиње и у музичком програму наше чувене уметнице Набиле Ман која је дошла право из Марока да увелича и са нама прослави овај догађај.


Живела Србија, живео Мароко и живело српско-мароканско пријатељство! „Живела Србија, живео Мароко!”

Фотографије обезбедила Амбасада Краљевине Мароко у Србији

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 15 август 2017 13:10
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија