Место догађаја је Храм Светог Саве, ул. Крушедолска 2а, а отварање је заказано за 19 часова. Изложба је реализована са благословом Патријарха Српског Иринеја у оквиру манифестације „Божићно сеоце код Храма“.

Изложбу ће отворити Томаш Његођиш амбасадор Републике Пољске у Србији.

Сценографија ове изложбе под куполом Храма Светог Саве у Београду доноси величанствени спој витража цариградске Аје Софије и у својој раскоши тежи исконском канону византијског светилишта са свим својим богатством мозаика и полихромије. Иконописачка каноничност како читаве композиције, тако и појединачних сцена и ликова светаца на зачуђујући начин преплиће се са језиком савремене апстракције, авангарде, чак и кубизма. Најнепојмљивији је овде, међутим, сам материјал који уметник користи - витраж који приказује храм, чисто византијски по својој форми и теолошкој поруци коју носи.

У оси апсиде Храма Аја Софија смештен је лик Доброг Пастира, свеприсутног у ранохришћанској иконографији. У северном трансепту главна сцена је изграђена уз помоћ витражне иконе Успења Пресвете Богородице, а у јужном уз помоћ композиције Дејсуса. Нартекс посетиоца поздравља преко Апостола и уводи у дубину храма, испуњеног сценама са ликовима Марије и Исуса, као и старозаветних пророка, анђела и светаца. Стајемо тако пред св. Катарину Александријску и круг њене мученичке смрти, пред Анђеле Небеске, сцене Преображења и Успећа Исусовог. Пророци, Апостоли и свеци, који употпуњују читаву композицију, приказани су у целини, у попрсјима или чак само у портретима.

Изложба је реализована по захтеву и уз средстава Министарства културе и народног наслеђа Републике Пољске.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 10. фебруара 2018. године.

Адам Сталони-Добржањски – биографија

Адам Сталони-Добжањски рођен је 1904. године у Мену у Черњиховској губернији, источно од Кијева, на територији тадашње Руске империје (данас источна Украјина), преминуо је у Кракову 1985. године. Овај сликар, графичар, словописац и конзерватор био је дипломац, а касније професор Академије лепих уметности у Кракову. Своју четкицу је готово искључиво користио у служби Цркве. Иза себе је оставио 32 полихромије и композиције витража у 37 храмова разних религија - укупно више од 200 прозора и 1 000 м2 витража, као и мање композиције мозаика и икона. Радио је за православну, католичку и евангелистичку цркву. Због одбијања да као агент у редовима цркве сарађује са комунистичком Државном безбедношћу избрисан је одлуком комунистичке цензуре са листа пољске културе. Од 1963. до много година након смрти 1989. на њега се примењивала безусловна забрана објављивања, приређивања изложби, путовања у иностранство и академске каријере.

Породично порекло је овог уметника сместило у простор преплитања византијске и латинске културе и духовности. Мајка, Украјинка (древно)православне вере, и отац, Пољак католик, одгајили су свог најстаријег сина у духу поштовања обе, источне и западне, хришћанске традиције. Одлуком оца - католика - Адам Сталони-Добжањски крштен је по православном обреду, који је одиграо велику улогу у његовој уметничкој свести и усмерио је према иконописању.

Више информација о овом уметнику и његовом делу може се наћи на вишејезичној интернет страни.

Извор: Кућа добрих вести