Људи широм Народне Републике Кине која има преко 1,3 милијарде становника на 9,7 милиона квадратних километара, су први дан Пролећеног фестивала, 16. фебруар по грегоријалнском календару, прославили ватрометом, разменом поклона, укусном храном и традиционалним народним играма на трговима.

У НР Кини је Лунарна нова година, најсвечанија традиционална светковина, један од три национална празника, уз Први мај и Дан републике (1. октобар). Једнонедељни одмор Кинезима је као хришћанима Божић или муслиманима рамазански и курбам бајрам.

По традицији, у главном граду, 20-тромилионском Пекингу житељи су у петак били на препуним и бучним вашарима крај пагода, да купе пригодне рукотворине, грицкалице и уживају у традиционалној култури која се у Кини од давнина сматра тежњом људи за добрим животом. Други су посетили туристичка одредишта попут трга Тјенанмен, једног од најпространијих на свету, где је 1. октобра 1949, вођа социјалистичке револуције Мао Цетунг (1893-1976) прогласио нову републику.

Многи Кинези, својеврсни “гастарбајтери”у домовини, су се још од 1. фебруара, враћали у завичај. Очекује се да само на врхунцу светковина, од 15. до 21. фебруара око 385 милиона Кинеза путује по земљи, повечање од 12 одсто у односу на 2017.

Кинески Лунарни цалендар

Пролећни фестивал је створен на основу кинеског лунарног календара који је разрађенији од других. Има четири годишња доба, 12 месеци, а његов хороскопски сyстем од 12 животиња означава циклусе од 12 година. Сваким од 12 знакова из хороскопа влада један од пет природних елемената: метал, вода, дрво, ватра и земља.

Кинеска Лунарна нова година носи имена животиња, хороскопских знакова: пацова, вола, тигра, зеца, змаја, змије, коња, гуске, мајмуна, петла, пса и прасета. Зодијачки круг традиционално почиње са пацовом, а завршава са прасетом.
У таоизму се људи и животиње не разликују баш много. Сваки човек је, на пример, према кинеском зодијачком систему, рођењем повезан са једном од 12 животињских врста.

Хороскоп такође дели годину на 24 соларна периода, или Џие Ки на кинеском. Не само да бележи када свако доба почиње и када се завршава, када ће падати киша и снег, када ће бити најтоплије а када најхладније, већ означава и време када се инсекти активирају и што је још важније када треба сејати и жњети.

Датум, како је распрострањено називају Кинеске нове године, се утврђује на комбинацији кретања Месеца и Сунца, па је различит од године до године. Но увек пада између 21. јануара и 20. фебруара, на први млади месец после зимске краткодневице.

Значај Пролећног фестивала за Кинезе

У НР Кини сматрају да је Пролећни фестивал. или Чун Џе, најстарији јавни фестивал на свету. Потиче пре више од 4.700 година и од грегоријанског календара је старији 2.697 година. Кинески медији наводе да је један од малобројних старих колико и Пролећни фестивал, можда египатски празник Шам ел Несим којим се слави дан када је бог човекољубља и добра победио бога зла и људомрзца. Савремени Египћани га обележавају одласком на излете.

Према кинеским медијима, у смислу богатства културних традиција, нема премца Пролећном фестивалу. Њега, такође, слави највећа појединачна етничка група у непрекинутој цивилизацији током више од 5,000 година. Пролећни фестивал се слободно може назвати ”мајком свих фестивала”, наводе ти медији.

Пролећни фестивал је време када треба славити почетак нове године, бити захвалан за обилну летину, молити се за добру наступајућу годину, обожавати богове и претке и обнављати породичне везе. То је и период у коме су приказане богате културне традиције кинеског народа. Ове традиције укључују све, од гозби до облачења нове одеће, породичних окупљања, честитања нове године, даривања деце црвеним ковертама с новцем или Хонг Бао, испаљивања ватромета, качења црвених лампиона, украшавања новогодишњим гирландама, постављања украса од папира и новогодишњих слика, посећивања базара код храмова и уживања у представама као што су игре лава и змаја, Јангко плес, игре уз звуке бубњева и ходање на штулама.

Сваки регион у НР Кини другачије слави Пролећни фестивал и има посебну традицију. На пример, различите многобројне врсте јела се припремају за Пролећни фестивал.

Кинези, било где да се налазе, славе пролећни фестивал и уживају у празничној атмосфери и везаности за домовину коју празник представља. Кинези који живе у иностранству и даље негују изворне културне традиције Пролећног фестивала. На пример, Американци кинеског порекла у њујоркшком Чајнатауну приређују фантастичне игре лава током сваког Пролећног фестивала, а лав обилази све продавнице како би донео напредак у њиховом пословању. Власници продавница дарују играче Хонг Баом.

Ова је година и Земљаног пса

За Кинезе је ова Година пса посебно значајна јер је позната и као Вуксу (Земљани пас) и долази после сваких 60. година.
Једна од Вуксу година била је 1898, пре два циклуса када су император Гуангсуи његови следбеници покушали реформу крхког феудалног система династије Ћинг после серије пораза од Јапана и западних колонизатора. Реформа је трајала само 103 дана и ондашња Кина није успела да ухвати корак са водећим земљама света које су се модернизовале.
Но, после деценија хаоса и грађанског рата, НР Кина од 1949. доживљава огроман друштвени преображај. Пре равно 40 година НР Кина је предвођена Денг Хсијаопингом (1904-1997) почела реформе и отварање према свету кренувши путем “социјализма са кинеским карактеристикама”

Ради усклађивања са новим временима, усвојен је нови устав 1982, а 1994 је почела изградња социјалистичке тржишне привреде која је силно убрзала привредни, друштвени и развој појединца у НР Кини. Те две су биле Године Пса.

На пријему поводом овогодишнјег Пролећног фестивала је председник НР Кине Си Ђинпинг казао да је “време сведок” достигнућа које је та држава постигла у националној привреди и на међународном плану. Кина више не “сустиже времена” већ“предводи време,” поручио је председник Си.

Путовања Кинеза током Пролећног фестивала су глобални феномен

Током Пролећног фестивал цела Кина је у покрету и активностима. Пролећни фестивал представља обнову друштвених веза као и културне традиције.

Током периода Пролећног фестивала ове године очекује се највећа миграција људи на планети са око три милијарде путовања. Последњих 40 година од када су у НР Кини започете реформе и отварање земље, број путника током Пролећног фестивал је повећан 30 пута.

Кинези не путују само унутар земље већ и у иностранство. Навала путника током Пролећног фестивал постаје глобални феномен. У НР Кини је током празника највећа сеоба људи на свету.

У НР Кини је током прославе Лунарне нове године и највећа потрошња пиротехничких средстава у свету. Слављеници верују да прасак петарди и ракета одагнава зле духове.

На крају новогодишњих свечаности, 15. вечери првог лунардног месеца, кинеске породице се окупљају ради обеда и паљења лампиона. Пишу жеље на светиљкама и пуштају их да лете како би их богови прочитали.

Обележавање Лунарне нове године је све популарније у свету

Последњих година Лунарна нова година постаје нови глобални фестивал, који уз људе кинеског или азијског порекла славе све више припадници различитих раса и нација. Прошле недеље су врх Емпајер стејт билдинг у Њујорку осветлиле црвене и златне боје кинеске националне заставе, а Ајфелова кула у Паризу је сијала у сликама кинеских и француских градова. Према кинеским властима, долазак Лунарне нове године је обележен у преко 400 градова у више од 130 држава и региона света.

Пекиншки медији пишу како нису само Кинези ти који са нестрпљењем чекају прославу Пролећног фестивала. Све је већи број људи широм света који славе долазак Лунарне нове годину. Тако човечанство може да осети привлачност кинеске традиције и културе и сведочи о јачању “меке моћи” најмногољудије земље на свету, оценила је државна новинска агенција Шинуа.

Популарног прославе Кинеске нове године у свету се у Пекингу доживљава као доказ да је то сада светски фестивал, знак успона те државе и њеног све већег међународног утицаја. Прослава фестивала је прилика странцима да проникну у кинеску културу и традицију, будући да су многи ради да науче како је та земља последњих деценија заузела све више место у свету.
НР Кина убрзано постаје модерна држава, сигурна у властити модел развоја и културе. Све истакнутија позицијом у свету, доноси глобалну популарност и Пролећном фестивалу.

Извор: Кућа добрих вести