Кућа Добрих Вести

Login

Формирана мрежа дипломаца универзитета Гент у Србији

Оцените овај чланак
(2 гласова)

gentttttБЕОГРАД - Балкан, Западни или Источни, не обилује удружењима алумнија, дипломаца појединих домаћих, или универзитета из иностранства. Отуда је пажњу привукла и похвале побрала недавна свечаност у Амбасади Краљевине Белгије на којој је промовисано формирање мреже дипломаца једног од најпрестижнијих универзитета из те земље Гента (UGent) на Западном Балкану, чији су чланови, у овом тренутку, дипломци из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине и Албаније.

Амбасадор Краљевине Белгије у Србији Лео Дес је оценио да се ради о интензивирању и обогаћивању сарадње између универзитета Србије и Белгије и свих сектора грађанског друштва обухваћеног академским студијама.

gent1

Племенит циљ на корист целе Европе

 

,,У питању је племенит циљ који у потпуности подржавамо пошто унапређујете мирољубиву сарадњу, на корист читавог региона и укупне Европе, ван садашњих граница Уније,” истакао је амбасадор Дес пред члановима делегације УГент, десетинама његових дипломаца и представницима академске заједнице у Србији, српским званичницима, руководством Белгијско-српске пословне асоцијације, на свечаности која је одржана у дипломатском представништву Белгије у Београду.

 

Називајући покретање Мреже дипломаца Гент Универзитета на Западном Балкану „величанствено амбициозним“ подухватом, амбасадор је поручио алумнима да они оличавају суштинске циљеве Европске Уније (ЕУ), активно промовишући на академском плану “узајамно разумевање и све већу жељу да знамо једни друге боље, па тако и снажећи толеранцију, уважавање, пријатељство.”

 

Присуство 10 студената Универзитетског Колеџа Кортријка из Белгије у Београду тих дана, такође сведочи о спремности белгијских универзитета да успоставе контакте у Србији, указао је амбасадор Дес.

 

Проректор УГента, Пол Ван Кувемберг је навео да је та образовна институција, основана 1817. године, омогућила на основу размене студената између ЕУ и Западног Балкана, да стипендије искористи више од 160 студената из Србије и универзитетско особље.

 

“Уверени смо да ће нови европски програм Еразмус Плус и Хоризонт 2020 пружити прилику за наставак дугогодишње сарадње”, поручио је др Кувемберг, професор медицине и ректор тог Универзитета између 2005. и 2012.

 

Делегација УГента је посетила и Скопље, а у региону сарађује, такође, са универзитетима из Албаније и Црне Горе.

 

Проректор Кувемберг је у говору указао како учвршћивање односа са међународним алумнијима представља приоритет за Угент.

„Оријентишући се да буде плуралистичка и социјално одговорна институција, Универзитет Гент је одувек предњачио у Европи када је у питању интернационализација високог образовања, и ми непрекидно тежимо све већем оснаживању ове позиције. Један од стратешких циљева нашег универзитета је повећавање мобилности студената на 25 одсто до 2020. То значи да би 25 одсто наших дипломаца требало да стекне међународно искуство током периода студирања,“ објаснио је проректор.

 

Др. Кувемберг, лекар и међународно познати специјалиста оториноларинголог, казао је како поред квантитативне тежње, на УГент придају велики значај квалитету као неопходном предуслову за интернационализацију.

 

Универзитет Гент је још од 1990-тих партнер у неколико европских пројеката на Западном Балкану, фокусирајући се на обезбеђивање квалитета, развој наставног плана у различитим областима, успостављајући међународна одељења на универзитетима и реформу високошколског руководства. У региону је успостављена широка мрежа која је и данас активна.

 gent2

 

Дугорочна сарадња УГент-а са универзитетима у Србији

 

Универзитет Гент у Србији има дугорочну сарадњу са универзитетима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу и тренутно је укључен у неколико Темпус пројеката: РОДОС пројекту реструктурирања докторских студија, ФИНХЕД пројекту финансирања високог образовања на Балкану и СИПУС пројекту који је усредсређен на оснаживање политике интернализације на универзитетима у Србији.

 

Заједно са партнером, Фондацијом Краља Бодуена, професори са УГент раде на пилот пројекту развоја професионалног тренинг програма за младе академце, у који су укључени Универзитети у Београду, Новом Саду, Сарајеву и Подгорици.

 

Универзитет Гент је 2008. предузео иницијативу и поднео предлог пројекта на западном Балкану у оквиру новог акционог програма Ерасмус Мундус 2. Пројекат је одобрен и Басилеус је представљао први велики пројекат мобилизације у региону. Од тада је УГенту сваке године додељиван нови Басилеус пројекат.

 

„Поносан сам што могу да кажем да смо са 10 партнерских универзитета у Европи и 10 на Балкану доделили готово 1.500 стипендија студентима, научницима и особљу за ЕУ–Балкан мобилност, од чега је 486 припало грађанима Србије. Више од 160 студената и чланова особља примљено је на Универзитет Гент“, навео је проректор.

 

Др. Кувемберг, је изразио уверење да ће, мада је пети Басилеус пројекат последњи и неће бити даљих позива, нови европски програми Ерасмус+ и Хоризонт 2020, пружити нове могућности за наставак дугорочне сарадње.

 

Проректор је изнео да је Западни Балкан други регион у коме је УГент покренуо своју алумни међународну мрежу. Прошле године је започет такав рад у Народној Републици Кини и створена је велика алумни заједница у најмногољудијој земљи на свету. Тиме је олакшао привлачење студената на међународном нивоу зато што, на основу властитог искуства, локални алумни снижавају праг прихватљивости потенцијалних будућих студената.

 gent3

 

Велики потенцијал алумни мреже студената са Западног Балкана

 

„Мрежа је отворена за српске и остале алумни студенте нашег универзитета са Западног Балкана, као и за белгијске алумни који тренутно живе у региону. Очигледно је да Алумни мрежа за Западни Балкан поседује велики потенцијал за раст, и молим вас причајте о њој“, закључио је проректор др. Кувемберг.

Окупљенима су се обратили и алумни УГента, албански дипломата др. Сокол Деђа и др. Андреја Рајковић, ванредни професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Др Рајковић, шеф Катедре за Управљање безбедношћу и квалитетом хране је истакао допринос професора на УГенту образовању младих људи из Србије, али је и подвукао: ,,Сви предавачи са мог оделења на факултету који су се усавршавали на Генту, вратили су се да раде у домовини”.

 

Универзитет Гент - ,,између оба екстрема”

 

Гент Универзитет је основан 9. октобра 1817. Те године је било уписано укупно 190 студената на четири предмета: уметност, право, медицина и природне науке.


После деценија непрекидног раста, Универзитет Гент је једна од водећих институција високог образовања и истраживања у северозападној Европи, посебно међу универзитетима на којима су предавања на фламанском или белгијском холандском језику. УГен сада похађа 41.000 студентата на 11 факултета са 120 оделења. Постоји и осам административних оделења са особљем од 9.000 људи.

 

За разлику од Католичког Универзитета у Лувену, или Слободног Универзитета у Бриселу, овај у Генту сматрају плуралистичким у посебном смислу, није повезан ни са једном религијом или идеологијом. Стога и је мото У Гента “Inter Utrumque” или ,,између оба екстрема”.

 

Сваке године све више међународних студената бира Универзитет Гент за место свог образовања. Више од 4.150 страних студената, укључујући и оне у размени, студирало је на Генту током академске 2013. – 2014, од чега је 58 одсто било пореклом из земаља чланица ЕУ, док је 42 процента из земаља које нису чланице ЕУ. Нарочито је многобројно присуство студената из Азије, из Народне Републике Кине, Ирана, Индије и Вијетнама.

 

Сваке године Универзитет Гент прихвата велики број студената из размене. Током 2012-2013. око 750 европских студената из размене одабрало је Универзитет Гент за део свог студирања. Од ових студената већина потиче из Шпаније, Италије, Немачке, Пољске и Француске.

 

Током академске 2012-2013. више од 750 студената са Универзитета Гент студирало је неко време у иностранству у оквиру Ерасмус програма (од укупно 910 студената у размени). Најчешће дестинације су Шпанија, Француска, Италија и Немачка.

 

Докторске студије је током академске 2012. – 2013 године похађало око 4.400 студената, од којих око трећина нису били белгијске националности. Студенти на докторским студијама из иностранства су претежно активни у природним наукама, техничким и биоинжењерингу. Они у највећем броју долазе из НР Кине, Холандије, Индије, Ирана и Вијетнама.

 

Универзитет Гент има око 8.500 запослених (подаци од 31.12.2013.), а до 12 одсто њих нису белгијске националности. Иако су међународни предавачи малобројни (углавном пореклом из Холандије или Немачке), значајан број истраживача под уговором долази из иностранства. Потоњих, поново, је највише из Европе (Немачка, Пољска, Италија) и Азије (Индија, Иран, НР Кина).

 gent4

 

Међу алумнима УГента шесторица добитника Нобелове награде и два премијера

 

Међу алумнима УГента су шесторица добитника Нобелове награде, двојица су били премијери Белгије, Ивс Летерм и Гај Ферховштат, дугогодишњи председник Међународног олимпијског комитета др. Жак Рог и садашњи гувернер Народне банке Белгије Лук Кен.

 

„Мислим да су тројица најпознатијих наших алумнија били Корнел Хејманс, лекар који је добио Нобелову награду 1938, за открића у области регулисанја дисања, хемичар Лео Бекеланд који је изумео бакелит и др. Рог, али не зато што је као и ја лекар,“ приметио је др Кувемберг у каснијем разговору.

 

Белгијски универзитети су прворазредни на глобалном нивоу. Највеће високошколске институције из те земље, укључујући Универзитет Гент, су на листи најбоље рангираних 200, међу 15.000 универзитета у свету. Сваке године Универзитет Гент заузима све више место.

 

УГент се стално налази међу првих 100 најбољих универзитета у Белгији и свету. На недавно објављеној Шангајској листи је напредовао са 85. на 70. место, што је импресивно остварење. По томе је најбоље рангиран од свих белгијских универзитета. Сваке године се УГент пење на Шангајској лествици.

 

Годишњи приход УГанта је 410 милиона евра. На трошкове особља одлази 58 одсто прихода, за деловање и опрему 35 одсто, а преосталих седам одсто иде на трошкова отплате инвестиција на Универзитету.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 17 новембар 2014 20:10
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија