Мисија и поуке 44. поглавара на трону Српске православне цркве (СПЦ) којима је настојао да пробуди добро, присутно у бићу сваког човека, могле би бити мото не само за данашњи датум већ и за целокупну делатност ове куће опредељене за добре вести, чији је основни мото сајта ,,Наше је само оно што другима дамо".

„Добро је биће, а зло небиће“, говорио је патријарх Павле, готово две деценије поглавар, а више од пола века архијереј СПЦ. Добро као биће, објашњавао је, нема потребе да доказује своје постојање, а „зло као небиће мора да се удружује, јер тако једино може опстати“.

Добро је једини прави одговор на зло

А препорука и савет је да је „добро једини прави одговор на зло“, да „на зло не треба злом одговарати“ па „ко има уши нека чује и очи нека види“..., речи су патријарха Павла чије се мудре мисли и поуке о потреби добра и да се буде добар човек, преносе и преносиће се будућима.

Једна је и ова његова мисао ,,Пре него што почнеш судити о мени и мом животу, обуј моје ципеле и иди мојим путем! Прођи улице, брда и долине! Осети бол и срећу! Прођи године кроз које ја пролазим, падни преко сваког камена који се мени нашао на путу! Устани увек поновно и иди истим путем, као што и ја радим! И тек ми онда можеш судити".

„Живео је по Јеванђељу и био је ходајуће Јеванђеље“ и прилика је да се сетимо да је тим речима испраћен патријарх Павле кога су у потпуној тишини испратили Београђани и сви поштоваоци његове светости, када је последњи пут прошао улицама престонице на путу до своје вечне куће у порти манастира Раковица.

После 30 година архијерејства у Епархији рашко-призренској, које је провео у служби народа Косова и Метохије, 1. децембра 1990. године примио је патријарашко жезло и панагију Светог Саве, али и обавезу да својим присуством и сваком изговореном речи одбрани чистоту и смисао Јеванђеља.

"Закон Јеванђеља мора се применити на закон државе", наглашавао је патријарх, поручујући да је "невоља  било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи".

„Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем само да не буде злочина... пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво!“, речи су блаженопочившег патријарха.

,,Човек не може бирати време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у којем народу и од којих родитеља".

„Чувајмо се од нељуди али се још више чувајмо да и сами не постанемо нељуди"

„Чувајмо се од нељуди али се још више чувајмо да и сами не постанемо нељуди“, неуморно је понављао архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки, патријарх српски Павле чије је духовно присуство, без сумње, обележило последњу деценију 20. века и прву у трећем миленијуму.

Хрватски и словеначки медији у чијим је земљама боравио 2005 године подједнако су истицали његову мудрост сагласни са већ више пута и са више страна изреченим да је српски патријарх "светац који хода".

На његов предлог додељиван је орден Светог Саве и државницима и политичарима у Србији и ван ње, поглаварима цркава и свим "људима добре воље" које је увек подсећао на заједничку "одговорност пред живим Господом и Сином Његовим".

Говорим, а ћутим

Поводом 100 година од рођења патријарха Павла, 11. септембра 1914. године на велики хришћански празник Усековање главе Светог Јована Крститеља , Његова светост патријарх српски Иринеј данас је у Централном холу Народне библиотеке Србије, свечано отворио репрезентативну изложбу Личне библиотеке патријарха Павла „Говорим, а ћутим”.
Народна библиотека Србије реализовала је изложбу у сарадњи са Библиотеком Српске патријаршије, а уз подршку и покровитељство Министарства културе и информисања Републике Србије.

Доктор Богословља

Патријарх Павле бавио се и научним радом а међу његовим објављеним делима је Монографија о манастиру Девич, као и ,,Студије из литургике" објављене 1972. у Гласнику СПЦ од које је касније настало тротомно издање "Да нам буду јаснија нека питања наше вере", објављено 1998.године. Исте године објављена је збирка његових беседа "Молитве и молбе".

Поглавар СПЦ дуго је био председник комисије Светог Синода за превод Светог Писма Новог завета којег је црква званично одобрила и објавила 1984, а потом објавила и исправљено издање 1990. године.

У заслуге патријарха Павла убраја се рад на обнови и оснивању нових епархија , обнови Богословије на Цетињу, отварању Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу.

У његово време основана је Академија СПЦ за уметност и конзервацију у Београду, враћена је веронаука за све вероисповести у јавне школе, а Богословски факулетет у окриље Београдског универзитета.

Имајући у виду многобројне заслуге патријарха Павла, посебно његов научни и богословски рад, Богословски факултет СПЦ у Београду, доделио му је 1998. године звање почасног доктора богословља.

Јер, како је рекао једном приликом патријарх Павле: ,,Кад се човек роди, цели свет се радује, а само он плаче. Треба живети тако да, кад умре, цели свијет плаче, а само он се радује". 

Извор: Кућа добрих вести