Кућа Добрих Вести

Login

Московски Фестивал науке

Оцените овај чланак
(2 гласова)

moskva-uvodnaМОСКВА - Традиционални Московски Фестивал науке је усмерен на најшири аудиторијум, а његови главни циљеви су популаризација науке и развијање интересовања за науку и истраживачки рад међу младима.

У оквиру фестивала, који је ове године одржан по седми пут у главном граду Руске Федерације, и то у термину од 12. до 14. октобра, као централни догађај II Сверуског фестивала науке. одржана су четири конкурса за младе научнике, студенте и ђаке.

Теме су биле: "Година руске историје“, на којем су учествовали литерарни радови, конкурс за дечије цртеже "Свет науке очима деце“, конкурс под називом "Фестивал иновационих технологија“ и конкурс за истраживачке пројекте "Научници будућности“.

Генерални партнер Фестивала науке је ове године био „Лифт у будућност“, заједнички пројекат Московског државног универзитета "Ломоносов“ и индустријско-финансијске групације "Система“. То је општеруски омладински интернет-портал са елементима друштвене мреже чији је циљ проналажење младих талената у земљи и дијаспори како би им била обезбеђена подршка у њиховом даљем развоју.

"Лифт у будућност“ је на затварању фестивала уручио у своје име награде на четири поменута конкурса: штап за навођење за слабовиде, нови начин обнављања нерава после претрпљене трауме, писмо потомцима и идеју коришћења мехурова од сапунице као превозних средстава, преноси руски портал „Филантроп“ (philanthropy.ru).

 

Штап за навођење за слепе и слобовиде

 

Шестнаестогодишњи Павел Курбацки из Армавира је освојио прво место на конкурсу за научно-истраживачке радове средњошколаца из земаља ЗНД "Научници будућности“ са својим вишенаменским штапом за навођење слепих и слабовидих.

Он је на идеју да конструише такав штап дошао бавећи се волонтерским радом у домовима за слепе и слабовиде особе. "Схватио сам да на те људе остали не обраћају пажњу, да су лоше прилагођени за кретање у свом окружењу и да се зато боје да изађу на улицу“, каже Павел.

Схвативши проблеме слабовидих, он је конструисао штап који скенира препреке на које те особе наилазе у кретању на три нивоа – главе, струка и стопала – и о њиховој удаљености обавештава корисника.

Штап је, поред тога, опремљен ГПС (GPS) системом, помоћу којег слабовида особа може да направи аудио записе који се потом користе за оријентацију у простору.

Павелов штап за слепе има још једну функцију – може да се користи као "мачје око“. Наиме, ако особа која га користи прелази, на пример, улицу по мраку,  може трипут да подигне штап, после чега ће он почети да светли. То ће његовом власнику осигурати бољу уочљивост, а самим тим и већу безбедност.

 

Лекар и дечак

 

На конкурсу "Фестивал иновационих технологија“ специјална награда "Лифта у будућност“ је припала 24.годишњем Артуру Моргасову из Владивостока, лекару војне болнице у том граду, због усмерености његовог пројекта на решавање практичних проблема.

Артура је заокупио проблем састављања покиданих нерава. Они се сада пришивају концима, што преношење сигнала чини лошим. Артур је пошао од претпоставке да би њихово састављање златним нитима побољшало пренос сигнала, а испитивања која је до сада извео на кунићима дала су позитивне резултате.

Најмлађи победник којег је прогласио пројекат "Лифт у будућност“ је деветогодишњи Алексеј Жаров из Зеленограда. Он је добио награду на конкурсу "Година руске историје“ у категорији "Временска капсула“. Алексеј је, иако мали, написао писмо потомцима. "Волео бих да се људи у будућности односе другачије према води и ваздуху. Сада велике фабрике и аутомобили загађују земљу, а њу треба да чувамо. Мој друг је чак смислио специјални аква-аеромобил, који ничим не загађује природу. Надам се да ће људи у будућности користити сличне ствари“, казао је Алексеј.

 

Мехури као превозно средство

 

На конкурсу "Свет науке очима деце“ награду "Лифта у будућност“ добио је  15- годишњи Московљанин Игнат Новиков за цртеж на којем су представљени мехурови од сапунице као транспортна средства која ће користити људи у будућности.

"Хтео сам да нацртам неко ново превозно средство, али нисам хтео да то буде ракета или авион“, објаснио је Игнат. Oнда су ми на памет пали мехурови од сапунице. Мислим да би њихово коришћење за кретање било и економично и еколошки исправно“.

Ко зна, можда ће заиста за неколико деценија садашње аутомобиле заменити мехурови од сапунице и аква-аеромобили! Једно је сигурно: Фестивал науке је показао да су будући лекари, програмери и конструктори спремни да решавају горуће проблеме друштва, као што су интеграција особа са ограниченим способностима, рехабилитација после траума или рањавања и заштита животне средине. Најважније је да имају знање које је потребно за напредак цивилизације, закључује „Филантроп“.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 13 децембар 2012 15:44
Мирјана Јовановић

Рођена 1973. године у Београду. Дипломирани професор шпанског језика. Више од десет година радила као преводилац у Новинској агенцији Танјуг. Осим шпанског, служи се енглеским и руским језиком.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија