Кућа Добрих Вести

Login

НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ И МЕДИЦИНУ 2022: Шведски генетичар Сванте Пабо који истражује ДНК неандерталаца

Оцените овај чланак
(1 Глас)

svantepeboododododШведски генетичар Сванте Пабо добитник је овогодишње Нобелове награде за физиологију и медицину.

 

Образложићу награду, Нобелов комитет је саопштио да је Пебо „постигао нешто наизглед немогуће", када је секвенцирао први геном неандерталца и открио да се хомо сапиенс укрштао са неандерталцима.

 

Извео је, како су додали, „сензационални" подвиг јер је открио и раније непознату, а сродну врсту људима - Денисову.

 

Докази за његово откриће први пут су се појавили 2010. године, када је Пебо пронашао методе како да издвоји, секвенцира и анализира древни ДНК из костију неандерталца.

 

Захваљујући његовом раду, научници сада могу да упореде геноме неандерталаца са генетским записима данашњег човека.

 

Током деведесетих година 20. века, истраживања генетског кода била су ограничена, јер су се истраживачи ослањали на свеже узорке нетакнуте ДНК.

 

Шведског генетичара су занимали стари, деградирани генетски материјали наших предака.

 

Био је први који је успео да одвоји део ДНК материјала из дела костију неандерталаца старог 40.000 година.

 

Ти резултати показују да се неандерталци разликују како од савременог човека, тако и од шимпанзи.

 

Пабо се у истраживањима бави пре свега хоминима - модерној групи којој припадамо и ми, Хомо сапиенси, али и наши изумрли преци.

 

„Откривајући генетске разлике између свих људи и изумрлих хоминина, његови проналасци пружају основу за истраживање оног што нас чини јединственим људима", наводи се у образложењу Нобеловог комитета.

 

Даља поређења ДНК неандерталаца и људи из целог света показала су да је њихов ДНК ближи људима који долазе из Европе или Азије.

 

Ово нам говори да је Хомо сапиенс имао сексуалне односе и децу са неандерталцима пошто је мигрирао из Африке пре око 70.000 година.

 

Неандерталци су били посебна врста људи која је насељавала Европу стотинама хиљада година све док нису изумрли пре 40.000 година,

Трагови тога се и данас могу видети.

 

Тако између једног и четири одсто ДНК, модерни људи су наследили од неандерталаца што се најбоље манифестује у способностима нашег тела да одговори на инфекцију.

 

Кост прста

 

Научници су 2008. године пронашли кост прста стару 40.000 година у пећини Денисова у Сибиру.

 

Професор Пабо је успео да секвенцира узорак ДНК и резултати су показали да се ради о раније непознатом хоминину - познатом као Денисови.

 

Секвенцирање генетичког кода је процес који указује на који начин се организам развија, расте и настаје.

 

Истраживања су показала да се Хомо сапиенс размножавао са Денисовима.

 

Шест одсто становника југоисточне Азије има ДНК Денисова.

 

Шведски генетичар је за вест да је добитник Нобелове награде сазнао тек јутрос када га је позвао Томас Перлман, секретар Нобеловог комитета за физиологију и медицину.

 

„Био је одушевљен, остао је без речи. Веома срећан", рекао је професор Перлман.

 

Награду додељује Шведска академија науке, а добитнику следи и 10.000.000 шведских круна (око 912.000 евра).

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 03 октобар 2022 22:35

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија