Спаковани као сардина у конзерви, добићете чашу воде, уколико затражите и скроман седвич који, за индијске прилике, солидно платите. На крају ћете заједно са ужурбаним и ефикасним домаћицама лета, покупити све остатке, како би авион, очишћен могао одмах да узлети ка некој новој дестинацији на подконтиненту прерушеном у државу.

Сардар Валабаи Пател међународни аеродром у Ахмедабаду је модерно и светло здање, које је, као и све већи број ваздушних лука у Индији, приватизовано. Осми аеродром у земљи по броју путника у финансијској 2014-2015. (1. април-31. март), удаљен је 15-так километара од центра седмомилионског Ахмедабада. До града води добро одржавани аутопут, један од показатеља домаћинског односа према инфраструктури, заштитни знак Гуџарата који је међу 10 најразвијенијих савезних држава у Индији. То је био један од адута дугогодишњем главном министру Гуџарата Нарендри Модију да убедљиво победи на парламентарним изборима у Унији у априлу 2014. и постане премијер Индије.

Време у Гуџарату је почетком календарске године много пријатније него у североисточнијем делу земље. Сунце сија из ведрог неба за разлику од Њу Делхија који је често у магли и тешком смогу, са јутарњом температуром од неколико једноцифрених степени Целзијусових (C). Зима је право време за посету Ахмедабаду када је температура између 14 и 20 степени C, па су увече и ујутро потребни џемпер или јакна којих се ослободите током дана. Лети зна да буде паклено, од 34 до 44 степена C. Тада су у возилима укључени расхладни уређаји, стално се котролише притисак у гумама и додаје моторима више уља.

Три дана боравка у Ахмедабаду или како га све више његови предоминантни житељи Хиндуи називају Емдавад, довољна су за најповршнији утисак да је реч о фасцинантном велеграду. Утемељен пре 607 година, временом је растао из града занатства и продаје роба у важан центар трговине, индустрије и културе Гуџарата и Западне Индије. Његови житељи су остваривали задивљујућа достигнућа и у другим областима па је Ахмедабад данас центар образовања, информационих и технологија и природних наука.

Ахмедабад је пети највећи град у другој најмногољудијој земљи на свету (1,25 милијарди становника) и седмо по величини метрополско подручје. Познат је и по живахности и слављењу живота, а нарочито по предузетничком духу Гуџаратанаца, са којим могу тешко да се мере Јевреји, Кинези, Енглези, Шкоти или Либанци.

Амерички магазин Форбс је Ахмедабад сврстао на треће место листе градова који су се најбрже развијали у свету протекле деценије. Град је проглашен за један од три у Индији који се налазе у најбољој позицији за напредак и раст у новом времену урбанизације.

Историја Ахмедабада

Ахмедабад је 1411. основао султан Ахмад Шах (владао између 1411. и 1442), у близини старијег хинду града Асавала. Ахмадабад се ширио и постајао богатији. Напредак је настављен и пошто га је могулски цар Акбар освојио 1572. Но, после смрти могулског владара Аурангзеба 1707, почело је пропадање града, настављено и после британске анексије Гуџарата 1818. Онда су између 1859. и 1861, отворене прве фабрике за предраду памука па је Ахмадабад израстао у један од најнасељенијих градова и највећих индустријских центара копненог дела Индије.

Стари град лежи источно од реке Сабармати, док су дуж западне обале настали новији делови. Ахмедабад је постао привремена престоница Гуџарата 1960, али је државна администрација пресељена у оближњи новосаграђени Гандингар 1970. Ахмедабад је 2001. погођио снажан земљотрес и тада је око 20.000 људи погинуло, а стотине кућа уништено, међу њима и неколико историјских здања.

                                                           
Динамична историја Ахмадабада учинила га је местом у коме се укрштају хиндустанска, муслиманска и архитектура ђаина (следбеника старинске индијске религије у чијем су средишту ненасиље и поштовање свих живих бића. Та древна архитектура града је у великом раскораку са модерним ткачницама и фабрикама у новијим деловима града. Поред прераде памука, једне је од најобимнијих у Индији са чувеним производњом џинза, остале су индустрије фармацеутских производа, компјутерског софтвера, биљног уља, брашна, сапуна, шибица, стакла, дувана, чарапа и тепиха.

У Ахмадабаду се налазе Универзитет Гуџарат (1949.), Лалбаи Далпатбаи Институт за Индолошка истраживања и централа удружења власника ткачница (1951.-1954.). У светски чувеном Калико музеју су колекције конфекцијске и ручно ткане одеће, те осталих текстилних роба, као и изложбе ретких таписерија, костима и разбоја.

Сваког 14. јануара је велики Хинду фестивал Макар Санкранти током кога се одржава међународни фестивал папирнатих змајева, омиљене забаве младих и средовечних у Ахмедабаду. Атракција за домаће и госте са стране је и шетња око језера Канкариа у југоисточном делу града, Вредно је посетити Сабармати, део града у коме је седиште ашрама Махатме Гандија, вође индијске бобе за независност у 20. веку и неколико грађевина које је пројектовао славни француско-швајцарски архитекта Ле Корбизје.

 (наставља се...)

Извор: Кућа добрих вести