Кућа Добрих Вести

Login

Упознати боље Малезију и посетити ту земљу

Оцените овај чланак
(2 гласова)

malezijajajajajУпознати Малезију, значи заволети је, поновио је у неколико махова протеклих дана Ник Ади Арман Мохд Камил, отправник послова те земље из Југоисточне Азије у Србији.

 

 

Петодневна манифестација “Ужици Малезије 2017” (“Malaysian Delights 2017”) у Београду била је велики корак у том правцу.

 

Амбасада Малезије у Београду је организовала разноврсна догађања од 18-22 октобра 2017. у Radisson Blu Old Mill хотелу у Београду. Приређена у сарадњи са партнерима – турском националном авиокомпанијом Туркиш Ерлајнз, малезијским произвођачем палмовог уља Muhabah Palm Products Sdn Bhd и Radisson Blu Old Mill хотелом - манифестација је за циљ имала промовисање у Србији малезијског туризма, кухиње и културе.

 

Неколико стотина гостију је имало прилику да ужива у аутентичним малезијским специјалитетима које је припремио познати кувар из те земље Дато’ Исмаил Ахмад, извођењу њених традиционалних народних игара, као и у изложбама малезијских уметнина, рукотворина и других културних добара. Манифестација “Ужитци Малезије 2017” је, такође, обухватила туристички семинар, кулинарске демонстрације и Ноћ малезијске културе.

 

                                    nasjemajaniskuvera

Туристички семинар

 

Туристички семинар је окупио више од 30 домаћих и иностраних тур оператера. Господин Мехмет Алагоз, генерални директор Туркиш Ерлајнза за Србију и његов колега за Малезију Мухамед Хамза Арслан су такође учествовали у семинару.

 

Учесницима је представљена Малезија, мноштво њених туристичких атракција, као и погодности које Туркиш Ерлајнз нуди за путовање на ову дестинацију. Представници Мухибаха, произвођача врхунских производа од палминог уља, дочарали су мали део Малезије, њену богату и разноврсну традицију, културно наслеђе и начин живота. Програм семинара је такође обухватио и интерактивни квиз са наградама за победнике, као и изложбу неколико традиционих малезијских ношњи.

 

У говору на семинару је Отправник послова Ник Ади Арман приметио да је 2004. године, када је амбасада Малезије поново успостављена у Београду, мало људи у Србији знало о Малезији и још мање путовало у ту земљу. Од тада, амбасада тесно сарађује са партнерима као што су Малезијски туристички биро, локални тур оператери и агенти, као и авио компанијама и пријатељима у медијима. „Непрестано радимо не само на промотивним активностима, већ и на поједностављивању процеса добијања виза,“ навео је Ник Ади Арман.

 

Отправник послова је казао да су заједнички напори допринели порасту туристичке размене, оличене у сталном повећању броја људи из Србије који посећују Малезију, по просечној стопи од 18 процената годишње током последње деценије.  До краја августа ове године број српских туриста у Малезији превазишао је укупан број Срба који су путовали у Малезију у читавој 2016. “С обзиром на постојеће напоре малезијске и српске владе на потписивању уговора о укидању виза, у будућности се може очекивати пораст размене туриста између двеју земаља,” сматра Отправник послова.

 

                       hranamalezija

 

У исто време, настојања за што већу разноврсност малезијског туризма створила су додатна тржишне сегменте и нове потенцијале у тој индустрији. „То је допринело да Малезија буде представљена не само као врхунска дестинација са тропским плажама у време летњих одмора, већ много више од тога,“ закључио је Ник Ади Арман на семинару.

 

Ноћ малезијске културе

 

Ноћ малезијске културе је био својеврстан културно-уметнички и гастрономски доживљај. Представљен је тек делић малезијске културе, мешавине главних азијских етничких група и социјалног језгра модерне државе – Малајаца, Кинеза и Индуса. Малезијска култура је даље разграната под утицајем традиције аутохтоних заједница у тој земљи.

 

Ноћ малезијске културе и читава манифестација „Ужитци Малезије 2017“, су по Отправнику послова Ник Ади Аману мали али важан покушај да се припадници две различите културе, његове земље и Србије боље разумеју “уз помоћ арома и укуса малезијске хране, једног од обележја малезијског стила живота и неизбежног дела у доживљавању Малезије”. За то је он посебно захвалио специјалном госту шефу Дато’ Исмаилу Ахмаду „који је посветио живот очувању и промоцији малезијске традиције кроз јединсвено кулинарско умеће и кухињу”.

                                                                    kuvarmalezija

 

 

Отправник послова је у надахутом поздравном говору рекао “да се дух Малезије и њенa привлачност не могу лако набројати, описати или пренети. Могу бити само доживљени и осетити се”. “Када говоримо о духу Малезије, главна особина моје земље је далеко од онога што се може видети голим оком. Дух Малезије чини душа њеног народа; гостопримство топло као сунчан тропски дан и срца велика као њихови осмеси,” рекао је Ник Ади Аман.

 

“Овај дух Малезије је далеко најизузетнија и најфасцинантнија црта моје земље, заносан исто као и изванредне природне лепоте и безбројне туристичке атракције. Јединствена, привлачна и магична атмосфера Малезије делује на емоције посетилаца толико дубоко да се многи од њих више пута враћају у Малезију,” закључио је Отправник послова.

malezija

 

Главна атракција на догађају је било извођење обреда малезијског венчања које је укључило и демонстрацију силата (малезијске борилачке вештине), благосиљање младенаца (Merenjis) и сплет традиционалних малезијских плесова као што су Инанг и Запин које је извело амбасадино културно-уметничко друштво Рајске птице (Chenderawasih).

 

Врхунац догађаја је било извођење популарног малезијског плеса “Joget Kelantan” коме су се прикључили и гости, шефови дипломатских мисија у Србији са супругама и остале званице и посетиоци хотела.

 

Кулинарске демонстрације

 

У склопу манифестације „Malaysian Delights 2017“ су одржане и две живе кулинарске демонстрације, током којих је шеф Дато’ Исмаил Ахмад показао како да спреме специјалитете као што су пржене нудле (Mee Goreng), уштипке са луком (Cucur Bawang), мариниране ражњиће са сосом од кикирикија, краставцем и пиринчем (Satay) и популарни малезијски десерт – поховане банана са сладоледом (Cucur Pisang). Демонстрације су укључиле и припремање малезијског „вученог“ чаја (The Tarik) као и кратко објашњење о предностима коришћења палминог уља које је обезбедио Muhibah Palm Products Sdn Bhd.

 

                                  sarenooeoeoe

Амбасада Малезије у Београду је у саопштењу на крају манифестације изрекла мноиго хвале „партнерима и спонзорима на њиховом неизмерном доприносу манифестацији, пријатељима из медија на пропраћености и њиховој помоћи у промовисању Малезије у Србији, као и многобројним посетиоцима који су се придружили и учинили манифестацију ‘Malaysian Delights 2017’ успешном“.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 03 новембар 2017 09:49
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија