Кућа Добрих Вести

Login

Ослањање Кине на властите снаге

Оцените овај чланак
(1 Глас)

manificturesНаставак трећег дела:

У свом укупном, па тако и привредном развоју се НР Кина ослањала превасходно на властите снаге. Отуда и усредсређивање на домаће новине, између осталог и технолошке.

 

“Технолошка новина је корен живота пословања”, изјавио је председник НР Кине и генерални секретар Комунистичке партије (ККП) Си Ђинђинг почетком маја током посете провинцији Ђиангси на југоистоку земље. “Само уколико поседујемо властиту интелектуалну својину и базичне технологије, можемо да производимо конкурентне робе и нећемо бити надмашени у све жешћем надметању,” казао је кинески председник.

 

У НР Кини истичу како је њихова нација иновативна и вредна. У Кини је током 5.000 година створена високо развијена цивилизација која је значајно допринела напретку људског рода. Од успостављања НРКине 1949, и нарочито од почетка реформи и отварања 1978, кинеска научна и технолошка достигнућа су се одвијала кроз серију фаза. Почела су са ниске тачке, напредовала су током реформи, да би кроз многобројне продоре остварила низ достигнућа.

 

У Белој књизи коју је Државни савет (влада) НР Кине недавно објавио, наведено је да је та држава остварила значајан напредак протеклих неколико деценија, попут електронске трговине, е-плаћања и вештачке интелигенције. То је било могуће, између осталог, захваљујући огромном домаћем тржишту, отворености њених потрошача за нове технологије и великом броју упорних талентованих иноватора.

 

                                        manifakturesdelovi

Програм за индустријски успон НР Кине

 

НР Кина тежи да буде глобална сила у новим технологијама. Зато је 2015. године је амбициозан план за индустријски успон ове земље , Програм “Made in China 2025”, усредсређен на 10 главних индустрија.

 

У НР Кини је 2017. прозведено више електричних возила него осталом делу света, укупно 579.000. За то време је у САД произведено 200.000 е-возила, а у Јапану 98.000. Кина је у 2018. била највећи светски произвођач индустријских робота – машина које аутоматизују производне линије – шесту годину заредом, са 147.682 произведене јединице, према подацима кинеског интернет портала за високотехнолошке индустрије Ofweek.

 

Кину сматрају и водећом земљом вештачке интелигенције (AI). У 2018. су пословни људи из НР Кине поднели Светској организацији за интелектуалну својину (WIPO) 373 од укупно 608 патената AI, као и трећину свих изума у вези блокчеина (blockchain), база података које су међусобно дигитално повезане, а садрже информације о дигиталним трансакцијама било које врсте. Такође, према извештајима медија, влада НР Кине улаже милијарде долара у подршку фирмама које развијају AI, поред тога што са две милијарде долара гради развојни парк за AI у Пекингу.

 

НР Кина, такође, предводи човечанство са 219 суперкомпјутера или 43,8 одсто свих рангираних на најновијој листи Top500, док су САД друге са 116. Листу Top500 два пута годишње састављају стручњаци са Универзитета америчке савезе државе Тенеси и националне лабораторије Лоренс Беркели, при универзитету Калифорније.

                                                             cslovov

 

 

Суперкомпјутети, који су постали отеловљење технолошке моћи, се, традиционално, користе за сложене, рачунарски интензивне задатке попут пројекције људског генома, временске прогнозе и симулирања нуклеарних експлозија. Суперкомпјутери се све више користе у комерцијалном истраживању, од масивних нумеричких калкулације и прорачуна на рачунарима до истраживања енергије, стварања видео игара и AI.

Кина је била на челу листе најбржих суперкомпјутера од 2013. до 2018. године, после чега су то место заузеле САД. Према најновијој листи Top500 два суперкомпјутера IBM-а, Самит и Сиера су и даље на врху, а прате их два кинеска система, Sunway TaihuLight и Tianhe-2A.

Кинеска улагања у истраживање и развој

 

У Белој књизи се указује да је, поштујући законе тржишне економије, НР Кина активно унапређивала систем политике новина, континуирано повећавајући инвестиције за истраживање и развој убрзавајући развој новина и јачајући на свестран начин међународну сарадњу на пољу технолошких иновација. По питању неких кључних иновационих показатеља, НР Кина је већ један од кључних светских играча, наводи се у документу.

У 2017. су укупна кинеска улагања у истраживање и развој достигла 1.76 билион ренминбија (RMB, скоро 256 милијарди америчких долара), по чему је та држава била друга у свету. Како Кина буде настављала да остварује серију великих научних и технолошких достигнућа, њене индустрије ће наставити да се развијају у средње и високо развијене и међународни утицај земље значајно расти, оцењују медији.

 

Неки кинески медији, међутим, примећују како има домаћих стручњака који сматрају да је недовољан напредак остварен у базичним технологијама, попут оних које се користе у изради аутомобилских мотора, високо прецизних лежајева, платформи за бушење, чипова и компјутерских оперативних система. Неки од тих стручњака наводе како су током протекле више од деценије, базична истраживања учествовала са тек пет до 5,6 одсто у трошковима годишњих укупних улагања у истраживања и развој. Недовољан напредак у неким кључним технологијама је последица усредсређивања на примењена уместо на базична истраживања, сматрају ти кинески научници.

 

                                  kutijaaa

 

Кина одбацује отпужбе за крађу интелектуалне својине

 

Но, укупно узев, остварења на плану технолошког развоја у НР Кини су препозната широм света. “Историјски показатељи потврђују да достигнућа Кине у научним и технолошким иновацијама нису нешто што смо украли или насилно узели од других; она су заслужена кроз ослањање на сопствене снаге и напоран рад,” указано је у владином документу. Отуда у Пекингу одбијају као неосноване оптужбе на рачун Кине за крађу интелектуалне својине као потпоре развоју земље.

 

У Белој књизи се истиче да је НР Кина у потпуности посвећена заштити интелектуалне својине. Успоставила је правосудни систем за заштиту интелектуалне својине који је у складу са преовлађујућим међународним правилима и прилагођен унутрашњим околностима Кине. Медији, пак, преносе како је на многе од брига иностраних компанија које послују у Кини већ одговорено кроз законску реформу и оснажен механизам примене.

 

“Кина поштује водећу улогу законских мера у заштити интелектуалне својине и остварила је импресивне резултате,” нводи се у Белој књизи. “Схватање важности интелектуалне својине у јавности и пословној заједници у Кини је повећано, значајно је увећана вредност ауторских хонорара плаћених иностраним носиоцима права, као и број пријава интелектуалне својине и регистрација.”

                                                             carrrrrr

 

Председник Си је на управо завршеном самиту Групе 20 најразвијенијих и највећих привреда у успону (Г20) подсетио да ће у НР Кини од 1. јануара 2020. почети примена новог закона о страним улагањима. “Успоставићемо механизам за кажњавање оних који крше права интелектуалне својине и надокнадићемо онима који су претрпели губитке,” казао је шеф кинеске државе у Осаки, граду у Јапану.

 

У Пекингу наводе да је суштинско деловање заштите интелектуалне својине Кине препознато у међународној заједници. Арпад Богш, бивши генерални директор WIPO, специјализоване агенције Уједињених нација створене 1967, је нагласио како су кинеска достигнућа „без премца у историји заштите интелектуалне својине“.

 

Наводи се и да је Економска комора САД констатовала да НР Кина остварује конкретан напредак у стварању окружења заштите интелектуалне средине, прикладног 21. веку. У Извештају о истраживању пословног окружења у Кини за 2018, Америчка економска комора у Кини забележила је да је међу главним изазовима са којима се суочавају њене чланице које послују у тој земљи, забринутост због интелекталне својине опала са петог у 2011. на 12. место у 2018. Иначе, према подацима из Пекингса, у НР Кини постоји 19.000 компанија са улагањима из САД.

 

У чланку објављеном у интернет магазину Дипломат (The Diplomat) из Токија, предвиђа се да ће Кина постати лидер у глобалној интелектуалној својини.

 

НР Кина је прва у свету по броју патената

 

Број поднесака за патенте је у 2017. достигао 1.382.000, по чему је прва у свету седму годину за редом. Број одобрених патената достигао је 327.000, за 8,2 посто више него у претходној години. Кина се налазила на трећем месту у свету по броју валидних иновацијских патената.

 

Већ 2018 је број захтева за патенте у НР Кини премашио 1,5 милиона. Међу њима су 148.000 били захтеви страних држављана у Кини.

 

"Садржај патента је отворен за јавност,” навео је помоћник министра трговине и заменик кинеског представника за међународну трговину Ванг Шувен. “Уколико је украден, људи ће то одмах открити и захтев неће моћи да буде испуњен.”

                                                           export

НР Кина, такоће, увози огромне количине патената из других земаља. Прошле године је Кина платила преко 30 милијарди долара за стране патенте и технологије, повећање од готово четири пута у односу на период пре 10 година, или по просечној стопи куповине од 13,2 одсто, навео је даље заменик министра Ванг.

 

(Наставља се)

 

 


Последњи пут измењено недеља, 30 јун 2019 15:12
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија