Кућа Добрих Вести

Login

Два дива и светска привреда

Оцените овај чланак
(3 гласова)

kinaisrbijayajednoТрговински односи између две највеће економске силе света, Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине представљају темељне интересе два народа, али су и у основи напретка и стабилности међународне заједнице.

 

Отуда најзначајнији билатерални међудржавни трговински односи на свету јесу покретач укупних спона САД и НР Кине, али у неком тренутку могу оптеретити сарадњу две привредно најмоћније државе.

 

У недавно објављеној белој књизи Државног савета (владе) НР Кине о текућим економским и трговинским консултацијама са администрацијом председника Доналда Трампа се наводи да је од успостављања дипломатских односа између Пекинга и Вашингтона 1979. године, билатерална сарадња у тим областима прешла дуг пут и успон на виши ниво. Сковани су међусобно корисни односи и добици за обе стране, са снажном комплементарношћу и узајамно повезаним интересима, од чега корист имају не само САД и НР Кина, већ и читаво човечанство.

 

САД су данас мерено реалним домаћим производом (БДП, када се не рачуна инфлација) највећа економија света вредна 20.8 билиона долара, према процени Међународног монетарног фонда (ММФ) за 2018. годину. Са толиким БДП, али мерено паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама), САД су на другом месту у међународној привреди.

 

НР Кина је опет, са реалним БДП од 14,2 билиона долара процењеним за 2019. на другом месту. Но, са БДП мереним сходно PPP, а процењеним за 2019. на 27,3 билиона долара, та држава је прва у свету.

                               traktotototo

Уопште, збирни БДП НР Кине и САД чини око 40 одсто светске приведе. Према кинеским подацима, та земља доприноси расту светске привреде са око 35 одсто.

 

САД и НР Кина, водеће привредне силе света

 

Иако становништво САД (310 милиона људи) чини само 4.3 одсто од укупног у свету, та земља поседује 30,9 одсто свег богатства на планети Земљи, највећи удео у оквиру једне државе. НРК Кина са 1,4 милијарде становника или 18,41 одсто укупног у свету, поседује 16,34 одсто целокупног богатства човечанства.

 

Кина је од 2009. године највећи извозник роба на свету, а од 2013. и највећа трговинска сила. Током 2018. су из НР Кине широм света извезене робе вредне 2,494 билиона долара. Тај доларски износ је представљао повећање од 6.5 од одсто од 2014. Између 2017. и 2018. је вредност кинеског извоза повећана за 10.2 одсто.

                                gumekolutovo

 

НР Кина је и други највећи увозник роба на свету. Прошле године је увезла из света робе вредне 2,135 билион долара. Та доларска вредност је представљала повећање од девет одсто од 2014. У односу на 2017. је увоз у НР Кину порастао током 2018. За 15.8 одсто.

 

САД су, опет, највећи увозник роба на свету, а други највећи извозник. За САД, подаци из 2017. показују да је земља извезла у инострантво робе у вредности од 1,25 билиона долара, а увезла за 2,16 билиона.

 

Историја привредних односа САД и НР Кине

 

Историја трговинских и економских односа између САД и НР Кине бележила је успоне, али и падове и тешкоће. Између САД и НР Кине постоје разлике у степену привредног развоја и у економским системима. Отуда је неизбежно да две велике и многољуде државе имају, такође, разлике и неслагања у узајамној економској сарадњи. Но, до сада су две земље усвајањем рационалног и кооперативног приступа успеле да реше спорове, премосте разлике и кроз дијалог и консултације учине билатералне економске односе зрелијим.

 

У ствари су, у данашњем глобализованом свету и с обзиром на економску структуру и степен привредног развоја у НР Кини и САД, као и на реалност међународне поделе рада у индустрији, привреде двеју држава високо интегрисане и заједнички чине читав производни ланац. Две економије су спојене у заједницу, билатерална трговина и инвестиције су на обострану корист, па су обе добитници, наводи се у белој књизи владе у Пекингу.

 

                                busotinasdf

 

Кинa и САД су једна другој највећи економски партнери и важан извор инвестиција. У 2018. је билатерална трговинска размена робама и услугама премашила 750 милијарди америчких долара. Директне инвестиције у оба смера приближиле су се бројки од 160 милијарди долара. Све то је донело значајну корист обема државама и народима, оцењују у Пекингу.

 

Када су две земље оснажиле дипломатске односе 1979, трговина робама између Кине и САД износила је мање од 2,6 милијарди долара. Прошле године је, према Кинеској царини, робна размена достигла 633,5 милијарди долара. То је повећање од 252 пута током 40 година.

 

Током 2018. су САД биле НР Кини највећи трговински партнер и извозно тржиште, а шести по величини увоза. Према Министарству трговине САД, у 2018. је Кина била највеће тржиште за америчке авионе, соју, аутомобиле, интегрисана кола и памук.

 

Раст размене роба и услуга

 

Током десет година, од 2009 до 2018, Кина је била једна од најбрже растућих извозних тржишта за америчку робу, са просечним годишњим повећањем од 6,3 посто и укупним растом од 73,2 посто. То је више од просечног раста од 56,9 посто колико су имали други региони света.

 

Трговина услугама између Кине и САД буја и веома се допуњава. Две земље воде широку и продубљену сарадњу на обострану корист у туризму, култури, и интелектуалној својини. За туристе из САД је Кина најпопуларније одредиште у Азијско-пацифичком региону. САД су, пак, најзначајнија прекоморска дестинација за кинеске студенте.

 

Према кинеским статистикама, трговина услугама у оба смера порасла је са 27,4 милијарди долара у 2006, првој години из које су доступни подаци, на 125,3 милијарди долара у 2018. У 2018. је дефицит у трговински услугама Кине са САД достигао 48,5 милијарди долара.

 

Током протеклих 40 година, инвестиције у два смера између Кине и САД су порасле са приближно нула долара на око 160 милијарди. Ова сарадња се, према мишљењу званичног Пекинга показала плодоносном.

 

Према кинеском министраству трговине (MOFCOM), до краја 2018. су укупна кинеска пословна директна улагања у САД премашила 73,17 милијарди долара. Брз раст кинеских пословних инвестиција у САД допринео је локалном економском расту, отварању радних места и пореском приходу.

 

Према MOFCOM, инвестиције САД у Кини су до краја 2018. износиле 85,19 милијарди долара. У Кини су компаније са улагањима из САД оствариле током 2017. укупан годишњи приход од продаја вредан 700 милијарди долара, уз профит који је премашио 50 милијарди долара.

 

Стога, уколико се трговина робама и услугама, као и инвестиције у оба смера узму у обзир, трговински и економски односи између Кине и САД су на обострану корист, сматрају званичници у Пекингу.

 

(Наставља се)

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено понедељак, 17 јун 2019 13:20
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија