Кућа Добрих Вести

Login

Кинески градови и потенцијали развоја

Оцените овај чланак
(2 гласова)

rezanazgradakinaПосле лета на југоисток из Ханџоуа, једног од најлепших кинеских градова, на аеродрому у Џенгџоу, гравном граду централне провинције Хенан, дочекала нас је својеврсна пешчана олуја.

 

 

Кроз прозирне облаке прашине пролазили смо поред непрегледних градилишта стамбених зграда са 30 и више спратова и ушли међу блокове новосаграђених пословних, услужних и туристичких објеката са чијих високих кровова су сијале рекламе. Пред удобним хотелом“Џонгџуо Гарден” олуја је престала.

 

Модеран град а са најдужом историјом у Кини, Џенгџоу је смештен на источној падини кинеске свете планине Сонгшан и на обали највећег водотокаи за кинеску цивилизацију најважније, Жуте реке. Географски, налази се у средишту најнастањенијег дела најмногољудије земље на свету, источне и централне Кине.

 

Џенгџоу је окружен планинама Фуниу и Беименглинг. Околне равнице препуне су водотокова, попут Донгфенг канала, река Ђиншуи, Кили и Сионер; као и језера Силиу, Лонгжи и Јанминг, што све доприноси лепоти места.

                                                              kupaygradaa                                        

Град прастар и најновији

 

Град је истовремено веома стар и нов, тек један век. Стар, јер претци кинеског народа никада нису напустили ово место пошто су га одабрали за пребивалишта пре 100.000 година. Ту су, према локалним историчарима, основали најстарије кинеско село, најстарији град, прву династију и поставили темеље кинеске цивилизације.

 

Савременост Џенгџоуа, десетомилинског града на простору од преко 7.500 квадратних километара, починје доласком железнице раних 1900-тих, а нарочито са изузетним економским достигнућима последних деценија. Данас је то успешан модел нове машине која покреће економски раст земље са преко 1,4 милијарде становника и треће напространије на свету, близу 9,7 милиона квадратних километара, која је у процесу брзе урбанизације. Укупан донаћи производ (БДП) Џенгџоуа је у 2018. вредео око 143 милијарде долара.

                                                       futuririrjrjrajjaja

 

 

Џенгџоу је незаобилазан у настанку кинеске цивилизације

 

Кинеска цивилизација је зачета пре 15.000 година, а оформљена пре 5.000 година. Кинеско друштво је почело преображај из племенског друштва у националну цивилизацију пре четири до пет миленијума. У том процесу који је одвијао од Старог каменог до Новог каменог доба, од номадског и живота у пећинама до настаљивања градова, од рођења пољопривреде до поделе индустрије, развоја од малог места до престонице, Џенгџоу је у пуној мери учествовао и искусио га.

 

Богата култура Жутог императора (2717.-2599. пре нове ере) и његовог племена у области Џенгџоуа, које је преношена од Старог доба, постала је основа кинеске цивилизације. Хуангдија или Жутог императора, легендарног хероја, Кинези сматрају заједничким претком. Кренувши са подручја Џенгџоуа император Хуанг је ујединио сва племена средишње равнице дуж Жуте реке, кинеске Мајке реке. Тако је оформљена кинеска нација.

 

Кинези сваке годинеславе трећи дан трећег месеца лунарног календара као рођендан Хуангдија и дан када је он ујединио земљу. То је један од великих догађаја за преко милијарду Кинеза који славе своје претке. „Исти корен, исти претци и исто порекло; Мир, склад и хармонија“су тема велике свечаности која се одржава у Џенгџоу и треба да послужи трагању за заједничком основом и самоидентитетом кинеске нације.

 

Од насеља до престонице

 

Да Ју, први цар династије Сја (од 21. до 16. века п.н.е.) основао је пре 4.000 година престоницу у Јанченгу, данашњем Денгфенгу, граду у саставу Џенгџоуа, чиме су уједињене цивилизације различитих држава. Потом је неолитска династија Шанг (1600.-1046. п.н.е.) успоставила престоницу у Џенгџоу после чега је кинеска бронзана цивилизација достигла свој врхунац.

 

Место је напредовало, па локални историчари констратују како је језгро данашње Кине укорењено у Џенгџоу, да је ту заживео оквир уједињене и разнолике кинеске цивилизације. Током првих 2.000 година историје кинеске националне цивилизације, Џенгџоу је био или престоница династије или главни град краљевстава Гуан, Гуо, Куаи, ДЖенг и Хан којка су се борила за превласт током династије Џоу (1029.-256. п.н.е.) и Периода Зараћених држава (476.-221. п.н.е.). Локални историчари сматрају да је тај град исписао уводно поглавље историје развоја народа и престоница у Кини.

 

У савременој административној подели НР Кине је Џенгџоу је град из тзв. другог круга, има статус префектуре, мањи од провинције, а виши од општине. Град-префектура има право да управља околним општинама („градови унутар града“) и по пространству подсећа на администраивне области префектуре. У пракси су градови-префектуре (има их 40-так у НР Кини) толико велики да и нису градови у традиционалном смислу речи.

                                                                   cinijwkinwnwkww

 

Џенгџоу, расакршће и извориште култура у Кини

 

Због повољног положаја у централној Кини, Џенгџоу одавно представља важно раскршће кинеских културних размена. Упијајући културе из различитих делова домовине, људи у Џенгџоуа су саградили велике споменике, утемељили рану кинеску филозофију, почели да успостављају главне принципе конфучијанства, будизма и таоизма и певали широко распрострањену Књигу поезије.

 

У Књизи поезије која обједињава народне песме 15 краљевстава, једна шестина потиче са подручја Џенгџоу, наводе локални извори. По њима, из народног стваралаштва са подручја Џенгџоуа је настао дух поезије током династије Танг (618.-907. н.е), која се често сматра Златним добом кинеске стиховне књижевности.

 

Још раније су антички учењаци у Џенгџоу подигли на виши ниво развишљање кинеског филозофа и политичара Конфучија (551- 479. п.н.е), кога због његовог етичког система вредности сматрају једним од најутицајнијих и најважнијих појединаца у историји човечанства. На моћној планини Шонгшан која се дуж 64 километра простире између Џенгџоуа и још једне историјске престонице Луојанг, настала је древна кинеска филозофска и религијска традиција која наглашава живљење у хармонији са Таом. Тао је фундаментална идеја већине кинеских филозофских школа, а у том учењу означава принцип који је извор, облик и суштина свега што постоји. Шонгшан планински форум, који су основали национално познати научици, постаје најутицајније место разматрања традиционалне кинеске културе.

 

                                                           kibalavaf

 

Астрономија, свила, керамика...

 

Џенгџоу је место где су се први пут у Кини одвијале активности везане за астрономију. Многи реликти са обојеним цртежима о астрономским феноменима откривени су у остацима села Дахе, у североисточном предграђу Џенгџоуа. а датирају од пре 6.000 година. Археолози су недавно открили 5.000 година старе показатеље " Великих кола" у Ћингтаи рушевинама у Џенгџоу. Величина сваког од показатеља, у основи, одговара јачини светлости тела небеског сазвежђа и представ вља рани доказ о „осматрању појава и одређивању времена“ у Кини.

 

Пре 3.000 година је Војвода од Џоуа изградио кулу како би измерио сенку сунца у ондашњем Јангченгу. Астроном Гуо Шонђинг током династије Јуан (1271.–1368. н.е.) изабрао јеЏенгџоу за место иградње звездарног опсерваторија. Гуо је створио Шуши календар који се разликује од данашњег за само 26 секунди.

 

Целадон, порцелан бледе пролећнозелене боје представља велику кинески проналазак, и најранији нађени примерци потичу изЏенгџоуа. Елеганцију кинеског првобитног порцелана дочаравају многобројне посуде пронађене у гробницама династије Шанг.

 

Покрајински музеј ризница

 

Кинеска бронзана цивилизација, са својим посебним карактеристикама, такође је достигла је врхунац у Џенгџоу. Бронзани четвртасти котао из Дулинга, најранија кинеска драгоценост из бронзаног периода, откривена је усред истоимене улице у овом граду.

 

Када је бронзана цивилизација почела да опада, популарна је постала употреба гвожђа. Женгжу је израстао центар израде производа од челика, и ковнице тог метала су се простирале на 100.000 м2 по деловима града. Вештина ковања гвожђа прихваћена је у граду више од 2000 година пре него у Европи.

 

Џенгџоу је и постојбина кинеске свиле. Постоје многе легенде како су Жути император и његова супруга Леизу гајили свилене бубе да би добили свилу. Различите врсте свиле откривене у рушевинама Кингтаи, у Џенгџоу, такође представљају најраније свилене производе у Кини.

 

Музеј Провинције Хенан. представља ризницу артефаката који сведоче о хиљадама година историје и цивилизације у тој кинеској провинци и њеном главном граду Дженгджоу. Музеј историје и археологије, смештен у модерном здању насталом 1997, на простору већем од 9.300 м2, вредно је посетити. Поседује збирку од преко 130.000 реликата људске културе током различитих епоха. То је и природњачки музеј са многим предметима попут скелета диносауруса и фосила.

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 12 октобар 2019 18:39
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија