Кућа Добрих Вести

Login

Изазови Азијског змаја

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kinakrovovov

Наставак четвртог дела:

У Белој књизи Државног савета НР Кине се примећује како развој те државе можда неће тећи глатко, а тешкоће, чак и ризици су неизбежни. Но, уверење је да ће, шта год донела будућност, НР Кина “одолети изазовима, претварајући ризике у могућности и отварајући нова поглавља.”

 

Такође, НР Кина остаје посвећена свом путу, без обзира на промену спољашњих околности. Основно решење евентуалних економских и трговинских тешкоћа је јачање националне привреде кроз реформу и отварање. Уз огромну потражњу домаћег тржишта, дубље структуралне реформе за подстицање потрошње ће значајно повећати конкурентност кинеских производа и компанија.

 

Уверење је аутора Беле кињиге да НР Кина “и даље има значајан простор за маневре у фискалној и монетарној политици. Кина може да очува и чврст моментум одрживог и здравог економског раста, па има светлу економску перспективу,”наводи се у документу.

                                               brojkeeeee

 

Статистике говоре

 

Према управо објављеном извештају Националног бироа за статистику у Пекингу, током протеклих седам деценија од оснивања НР Кине, национална привреда је бележила просечну годишњу стопу раста од 8,1 одсто. Укупан домаћи производ (БДП) НР Кине је у 2018. достигао 90.03 билиона јуана (око 13.14 билиона америчких долара) и представљао је 16 одсто укупног у свету. То је велико достигнуће у односу на националну привреду из 1952. године када је БДП НР Кине вредео само 67,9 милијарди јуана.

 

Између 1979. и 2018. је кинеска привреда расла по стопи од 9,4 одсто, знатно више од светског просека који је износио 2,9 процената. Током тог периода је привредни напредак НР Кине допринео са око 18 перцената укупном расту светске привреде, одмах иза Сједињених Америчких Држава. Просечан национални доходак по становнику у НР Кини је 2018. достигао 9.732 америчких долара, што је више него ниво забележен у земљама са средњим примањима.

 

Током тих седам деценија је НР Кина и фискално веома ојачала, а девизне резерве су порасле. Фискал приходи су скочили на 18.34 билиона јуана, у поређењу са 6.2 милијарде јуана 1950. и 113.2 милијарде 1978. Девизне резерве су на крају 2018. вределе 3.07 билиона долара, највеће на свету већ 13 година узастопно. Насупрот томе, 1952. године су девизне резерве НР Кине износиле само 108 милиона долара.

 

У првом кварталу ове године је стопа раста БДП изнела 6,4 одсто, у односу на исти период 2018. и тиме су благо премашена очекивања. Таква стопа је била равна оној у последња три месеца 2018, од 6,4 одсто. Уопште, званичници у Пекингу предвиђају ове године стопу рата у распону од 6,0 до 6,5 одсто, док је остварени циљ за 2018, био 6,5 одсто.

                                                 trampustatatata

 

Пошто је раст националне привреде почео да успорава, у НР Кини су предузети кораци за њено подстицање. Смањени су порези, убрзани грађевински пројекти и умањен ниво обавезних резерви које банке морају да држе. Истовремено је појачан опрез да не буду повећани дугови.

 

Стопа раста остварена у првом кварталу 2019. је уследила после наглог повећања индустријске производње која је само у марту достигла 8,5 одсто. Малопродаја је повећана у марту 8,7 одсто у односу на годину дана раније, а улагања у трајни капитал су порасла за 6,3 одсто на годишњем нивоу.

 

"Са убрзањем раста кредита и побољшаним расположењем, кинеска привреда ће почети да се опоравља, уколико то већ није,” оценио је Џулијан Иванс-Причард, сарадник Capital Economics China, огранка водеће светске незвисне компаније за економска истраживања.

 

Наставак придубљивања реформи и отварања

 

Према Белој књизи, НР Кина ће наставити са продубљивањем реформи и отварањем. Врата те земље неће бити затворена, чак ће и шире бити отворена.

 

Председник Си Ђинпинг је објавио у кључном говору на церемонији отварања Другог форума о међународној сарадњи Појаса и пута да ће Кина усвојити одређене велике реформе и мере за отварање, оснажити институционалне и структуралне споразуме, и промовисати отварање на вишем нивоу. Међу мерама које ће бити предузете спадају проширење уласка на тржиште НР Кине за стране инвеститоре у пограничним областима, јачање међународне сарадње о заштити интелектуалне својине, повећање увоза роба и услуга, спровођење ефикасније међународне сарадње у макроекономским политикама, и веће усредсређивање на спровођењу политике отварања. Отворенија Кина имаће више позитивних међусобних интеракција са светом, што ће заузврат поспешити развој и напредак како Кине тако и међународне заједнице.

 

Већ су отварање и реформе Кине током протеклих 40 година ојачали раст те државе, подигавши њену економију до првог места у свету, мерено паритетом куповне моћи (PPP, када се БДП рачуна по тржишним ценама). Кина је на многим пољима светска сила.

                                                    metropola

 

У домену привреде, Кина је дубоко повезана са светом. У динамичним односима између НР Кине и глобалне заједнице, национална привреда је ипак и даље ослоњена на домаћу потрошњу и продубљивање домаћих ланаца снабдевања у трговини, технологији и капиталу. Кинески раст је све више подстицан домаћом потрошњом – а кинеске компаније су у успону по квалитету и иновацијама. У 11 од 16 квартала од 2015, потрошња је учествовала са више од 60 процената у укупном кинеском расту ГДП, показује истраживање Глобалног института Мекинси.

 

У међувремену је изложеност света према Кини порасла. То указује на све већи значај Кине као тржишта, снабдевача и добављача капитала. Кина обезбеђује 35 процената светске производње и више од 20 процената светске потрошње у 17 од 20 производних категорија. Кина је највеће тржиште на свету у многим категоријама, укључујући аутомобиле, луксузну робу, мобилне телефоне и, уопште, представља 30 процената (или више) светске потрошње.

 

Удео Кине у светској трговини робом је 11 процената, али само шест процената у трговини услугама. Ипак су кинески банкарство, вредносни папири и тржиште обвезница, по величини, сврстани у прва три на свету.

 

Кина има 110 компанија на листи Global Fortune 500, америчког економског магазина Форчун, а мање од 20 процената њиховог прихода долази из иностранства. Кина је друга на свету по потрошњи за истраживање и развој (R&D), али још увек увози шест пута више интелектуалне својине него што извози.

 

НР Кина и глобална привреда су веома интегрисани

 

Кина и међународна заједница су ипак и данас веома међусобно интегрисани и зависе једнИ од других на много поља. Технологија - која је вероватно у средишту промене односа – је преседан. Данас, у НР Кини, домаћи произвођачи обезбеђују до 80 процената проучених технологија, али та земља још увек користи достигнућа страних мултинационалних компанија за преостали део.

 

На пример, Кина се ослања на критичке компоненте као што су редуктори (уређај или механички преносник помоћу кога се смањује брзина вртења погонског вратила, радног вретена и другог) у роботици и енергетска електроника за електричне аутомобиле. У исто време, та земља је постала значајан иноватор, а осталом делу света је потребна кинеска технологија. Г5, вештачка интелигенција или квантни компјутери представљају три примера у којма НР Кина одређује темпо.

                                                   huavei

 

Кинески сектор потрошње је дуго био отворен према свету – роба више него услуга. Продор страних мултинационалних компанија на кинеска потрошачка тржишта износи 40 процената, у поређењу са 26 процената у САД. Конкуренција између страних и домаћих играча се интензивира пошто кинеске компаније окренуте потрошачу стичу капацитет и повећавају квалитет. Стране мултинационалне компаније губе удео у 11 од 30 посматраних категорија, како је оцењено на интернет страници Светског економског форума (WEF) из Давоса.

 

Међутим, постоји још увек много могућности за сарадњу. Приходи расту, кинески купци су жељни куповине и све више траже већи избор и виши квалитет. Страни и домаћи играчи се могу прилагодити овим трендовима. Наставак повезивања НР Кине и међународне заједнице може донети обострану корист, али само уколико обе стране удвоструче напоре за охрабривање веће, а не мање економске сарадње, закључују стручњаци WEF.

 

Закључак Беле књиге

 

Отуда се у Белој књизи Државног савета НР Кине закључује да сарадња представља једини исправан избор за ту земљу и САД, а обострана корист је једини пут који води у бољу будућност. Тамо где се одвијају економске и трговинске консултације између Пекинга и Вашингтона, Кина гледа у будућност, а не у прошлост. Препирке и конфликти на пољу трговине и економије, на крају дана, морају да буду решени кроз дијалог и консултацију.

 

Постизање споразума на обострану корист служи интересима Кине и САД и испуњава очекивања међународне заједнице. Званичници у Пкингу се надају да ће САД ићи у истом смеру као и Кина и, у духу међусобног поштовања, једнакости и обостране користи, пронаћи решења за економске и трговинске разлике, оснажити трговинску и економску сарадњу, и удружено унапредити односе између две водеће глобалне привредне силе, на основу координације, сарадње и стабилности на добробит обе земље и света.

                                                                 dolariijuan

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 07 јул 2019 13:48
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија