Кућа Добрих Вести

Login

Инвестициони сајам у Кини

Оцените овај чланак
(7 гласова)

NingbonaslovnaНИНГБО, Југоисточна Кина, - У приморском граду Нингбоу на југоистоку Народне Републике Кине данас почиње Први инвестиционо-трговински ЕXПО те државе и земаља Централне и Источне Европе (ЗЦИЕ). Петодневни сајам се одржава у оквиру Београдских смерница за сарадњу између НР Кине и ЗЦИЕ које су на самиту у главном граду Србије у децембру 2014. потписали премијер Ли Кећианг и државници из 16 земаља у региону.


ЕXПО спонзоришу Министарство тгровине и влада провинције Ђеђианг, а домаћин је администрација Нингбоа, једног од настаријих градова у НР Кини у чијем ширем подручју живи 7,6 милиона људи и који је шеста највећа поморска лука у свету. Истовремено ће бити одржани 14. Кинески међународни сајам робе широке потрошње и 17. Симпозијум о улагањима и трговини у Џеђијангу, једној од најразвијенијих провинција у другој највећој националној привреди на свету.


НР Кина према проценама за 2015. има номинални (када се не одбије инфлација) укупан домаћи производ (БДП) од 11,2 билиона долара, одмах иза Сједињених Америчких Држава. Мерен према паритету куповне моћи (ППП, по тржишним ценама), БДП НР Кине је највећи у свету и процењен језа ову годину на готово 19 билиона долара.


Поред многобројнијих домаћих, организациони одбор је на привредне манифестације позвао 5.160 иностраних предузетника и 57 пословних делегација из 77 земаља. Међу њима су и представници свих са листе магазина Форчун 500 водећих компанија у свету.


Очекује се да ће на ЕXПо чији је слоган „Веће отварање, сарадња и заједничка изградња Пута свиле“ доћи функционери влада ЗЦИЕ, њихових региона и градова. ЕXПО ће посетити и група од 50 гостујућих новинара из ЗЦИЕ.

 Ningbo2

 

Главне активности на ЕXПО


Главне активности на ЕXПО обухватају преговоре о инвестирању, изложбе, пословне састанке и форуме, те скупове посвећене сарадњи у култури. Фокус је на произвођачима из ЗЦИЕ за које се сматра да је логично да буду изузетно заинтересовани за тржиште НР Кине с обзиром на огромну потрошњу у најмногољудијој земљи на свету (1,35 милијарди становника) и обећавајући тржишни потенцијал.


На изложбеном простору од 5.000 квадратних метара, ове године ће бити постављено преко 250 штандова на којима ће бити више од 200 излагача. Организацијски одбор је потписао и споразуме набавки са 10 кинеских покрајина и градова, а предвиђа се да ће 30-ак групација и 1.000 добављача посетити сајам ради наруџбина.


ЕXПО ЗЦИЕ ће представити робе по којима је привреда Нингбоа позната, као што су бела техника, одећа, бродоградња и индустријска производња. Компаније из ЗЦИЕ ће представити производе пољопривредне индустрије, поготово животињске и прехрамбене.


Иначе је у Сталној изложбеној дворани за ЗЦИЕ на ЕXПО већ заступљено укупно 36 фирми. Оне су изложиле 3.000 производа из 13 ЗЦИЕ.
Према информацијама, први ЕЏПО инвестиција и трговине НРКине и ЗЦИЕ је одредио Пољску и Хрватску као главне почасне госте. Ове две земље ће организовати низ активности током ЕXПО.


Поред серије економских и трговинских активности, у фокусу ће бити и сарадња између Нингбоа и ЗЦИЕ у туризму и образовању. Власти Нингбоа желе да привуку више студената из ЗЦИЕ како би учили у граду и повећали академску и културну размену. Четири локалне високошколске институције, укључујући Универзитет Нингбо, као и две основне и средње школе потписаће споразуме са школама из ЗЦИЕ за више од десет програма сарадње у образовању и пројекте размене.

 Ningbo3

 

НР Кина нови партнер ЗЦИЕ


НР Кина је у низу ЗЦИЕ поздрављена као нови партнер који доноси свеже фондове и могућности. Таква подршка НР Кине долази у важном тренутку када је ограничена подршка Европске Уније неким од мањих привреда ЗЦИЕ, опхрваних тешкоћама. Наиме ово је време изазова после глобалне финансијске кризе 2008. године.


Опет за НР Кину је регион ЗЦИЕ више од тржишта за робе из “светске фабрике” и њен извоз. У оквиру много веће слике, у Пекингу на ЗЦИЕ гледају као на важну капију у ширењу свог присуства у Западној Европи.
Од првог самита државника НР Кине и ЗЦИЕ 2012, земље региона су убрзано јачале везе са новим сувереним партнером из Азије. Тада је у Варшави, НР Кина понудила кредитну линију од 10 милијарди долара намењену инфраструктурним пројектима. Према изворима из НР Кине, мање од 1,7 милијарде долара је остало неискоришћено. Постоје такође планови за нови инвестициони фунд вредан три милијарде долара за инвестиције у регион кроз јавно-приватна партнерства те допринос Пекинга од још милијарду долара за Инвестициони фонд НР Кине И ЗЦИЕ.


Лондонски економски дневник Фајненшел тајмс је у марту писао да је НР Кина до сада инверстирала у Србију више од две милијарде долара и да је наменила 1.5 милкијарду евра за модернизацију пруге између Београда и Будимпеште. Нови аутопутеви у Црној Гори и Македонији се финансирају са преко милијарду евра средства из НР Кине.


Поред тога, медији пишу како НР Кина планира да уложи милијарде долара у реализацију своје визије о новим трговачким аутопутевима између Азије И Европе. Такозвани “Нови Пут свиле” би имао две компоненте: Прва је железничка линија брзих пруга која би из НР Кине пролазила преко Немачке и Холандије пре него што би се спустила у Венецију. Друга су побољшане луке И поморске саобраћајнице за тзв. “Поморски Пут свиле 21. века", који преко Пиреја треба да буде такође окончан у Венецији.

 

Кинеска стратегија „један појас, један пут“

 

У НР Кини се та стратегија „један појас, један пут“, која подразумева јачање копненог и поморског саобраћаја између Источне Азије, Блиског Истока, Африке и Европе, сматра новим подстицајем сарадње са ЗЦИЕ и пружа велике могућности за развој. Иницијатива “Један појас, један пут” је добитна комбинација за све учеснике, будући да се састоји од конкретних акција које могу донети користи свима, казала је недавно у Будимпешти Хуо Јуђен, специјални изасланик НР Кине за сарадњу са регионом.


Амбасадорка Хуо је рекла како званични Пекинг предвиђа, између осталог, сарадњу у трговини, улагањима, финансијама, туризму, образовању, пољопривреди и међусобним посетама људи. Подсетила је да је 2015. проглашена годином Промоције туризма између НР Кине и ЗЦИЕ, а да је почетком маја отворена директна ваздушна линија између Пекинга и Будимпеште.


Хуо, донедавно амбасадорка НР Кине у Румунији, је, такође, изнела да је трговинска размена између НР Кине и ЗЦИЕ у 2014. достигла 60,2 милијарде долара. Две стране планирају да закључно са 2018. удвоструче узајамну трговинску размену. Стране директне инвестиције (СДИ) из НР Кине у ЗЦИЕ су достигле пет милијарди долара, а у обрнутом правцу 1,1 милијарду.


Си Сјаофенг, заменик начелника Европског одељења у Министарству трговине у Пекингу изјавио је, пак, уочи ЕXПО да је извоз из НР Кине у ЗЦИЕ порастао 12,6 одсто, а увоз 24,6 одсто. По званичнику Сију, компаније из НР Кине улажу у ЗЦИЕ углавном у областима машиноградње, хемијске индустрије, интернетских технологија, телекомуникација, финансија, нових извора енергије и пољопривреде и активно учествују у пројектима изградње нуклеарних електрана, термо-електрана и ауто-путева. Он је додао и да НР Кина и ЗЦИЕ раде на програму средњорочне сарадње.


Према подацима Привредне коморе Србије, током 2014. је извоз из наше земље у НР Кину достигао 14,4 милиона долара, 50-ти по величини међу 165 земаља које су продавле робу у источноазијској држави. За прва четири месеца је извоз из Србије вредео готово 6,8 милиона долара.
НР Кина је пак четврти највећи извозник у Србију. Прошле године је овде продала робе за 1,75 милијарди долара, а у прва четири месеца 2015, за 511 милиона.


Опет амбасадорка Хуо је подвукла важност изградње пруге брзих железница између Београда и Будимпеште, дела саобраћајнице од грчке луке Пиреј где пристају трговински бродови из НР Кине, ка Централној Европи. Пишући о сарадњи са ЗЦИЕ, медији у НР Кини, пре свега, истичу изградњу моста Земун-Борча, први такав инфраструктурни пројекат у овом процесу.

 Ningbo4

 

Зашто Нингбо


Нингбо је одабран за домаћина првог ЕXПО зато што остварује снажну трговинску сарадњу са ЗЦИЕ, са обимом који је у 2014. изнео 2,4 милијарде долара. Крајем 2014. су 34 компаније и организације из Нингбоа пословале у ЗЦИЕ, уз одобрене инвестиције вредне 20,37 милиона долара и са стварним инвестиционим обимом од 14,3 милиона долара, високо пласиран међу кинеским градовима.


Нингбо је проглашен за једну он најбољих дестинација за инвестиције у НР Кини током 2013. То је био један од првих градова који су се отворили према свету за време династије Кинг (1644-1911) и још увек има снажне економске везе са другим деловима света.


Нингбо је одавно познат по својим динамичним приватницима. Приватни сектор учествује са готово 80 одсто у БДП Нингбоа и омогућава 85 одсто радних места у граду.


Веома пријатељска пословна атмосфера у Нингбоу делимично потиче из локалне предузетничке традиције која има корене у историји старе Кине. Тај град је познат по неколико “први”: У њему је оформљена прва кинеска банка у коју су средства уложили Кинези, ту је била прва паробродна компанија у приватном власништву и у Нингбоу је прорадила прва фабрика вунених тканина у Кини.


Према локалној статистици, Нингбо има преко 160.000 приватних компанија, од којих су 21 на листи 500 водећих приватних предузећа у НР Кини. У граду је више од 360.000 породичних фирми. Познати по прагматизму, отворени за нове идеје и новине, становници Нингбоа су претходних 30 година свој град претворили у значајан производни центар. У Нингбоу се производи више од осам одсто конфекцијских производа у НР Кини, 25 процената канцеларијског материјала и трећина машина за пластику. Град је значајан произвођач и кућевних апарата, машинских преса и калупа.


У граду делује неколико индустријских зона и паркова. Ту су бесцаринске зоне и неколико производних зона намењених извозу, које су основа за инвеститоре широм света. Највећи трговински партнери Нингбоа су Сједињене Америчке Државе, а потом Тајван, Јапан и Аустралија.


Нингбо има глобализовану привреду и око 1,4 милиона становника је ангажовано у индустријама оријентисаним ка извозу или спољној трговини. Они уживају низ погодности које је централна влада у Пекингу сачинила за тај град. Још 1984, Нингбо је био одређен као један од првих 14 градова у НР Кини чија ће привреда бити отворена за глобалну трговину и у граду је оформљена национална привредна и технолошка развојна зона.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 08 јун 2015 11:54
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија