Кућа Добрих Вести

Login

Божић у Техерану

Оцените овај чланак
(4 гласова)

MAJKABOZJAПостоје предрасуде, чак изреке по којима хришћанске цркве имају незахвалан положај у Исламској Републици Иран. Побија их макар и кратак боравак у древној земљи Персијанаца.

 

У централном делу пословног средишта мегаполиса Техерана, на углу једног од главних булевара Карим Кан Занд (по оснивачу персијске династије Занд, владару од 1751 до 1779.) и дугачке Неђатолахи улице, успиње се катедрала Светог Саркиса Јерменске апостолске цркве. Названа по Светом Саркису ратнику, завршена је 1970, као катедрала Јерменске диоцезе Техерана, једне од три у Ирану.  

 

Катедрала је највећа хришћанска црква у Техерану, висока 36,5 метара. Једнобродој бетонској грађевини су спољни и унутрашњи зидови прекривени белим мермером. Красе је два звоника, а у унутрашњости је галерија за црквени хор. Градња црква је почела 1964. средствима јерменског добротвора и његових синова, а обновљена 2000. и 2006.

 

У дворишту је споменик поводом Јерменског геноцида, такође од белог мермера. На постољу су натписи на персијском и јерменском језику, са датумом 24. април 1915, познатим као Црвена субота. Тада су турске власти, по јерменском тумачењу, почеле депортацију њихових националних интелектуалаца.

 

Попут других православних цркава, полукружни олтар је на источној страни катедрале. На обе стране олтара су улази у ђаконикон. Зидови изнад олтара и са обе његове стране су прекривени сликама библијских тема: Богородица са Исусом, Вазнесење Господње, Свети Јован Крститељ крсти Исуса, Распеће Христово. Стилом подсећају на Микеланђелове радове у Сикстинској капели Апостолске палате у Ватикану.

 

Са плафона се спуштају раскошни лустери у тиркизној боји. Лепе слике висе на зидовима или су на витражима прозора цркве, све са библијским и националним јерменсским сценама, те Исусовим портретима.

 

Група новинара из Србије је посетила катедралу усред радног дана крајем августа 2017. Без других посетилаца, одисала је миром и спокојем.

                                                      iranprosvlsonva

 

Јерменска православна црква, једна од најстаријих на свету

 

Домаће колеге кажу да је катедрала живахно место окупљања Јермена из Техерана и њихових пријатеља или радозналаца Иранаца током Причешћа у ноћи и јутро пред Божић, а раније дочекујући Нову годину по грегоријанском календару. Пред Божић су на прозорима према булевару Карим Кан Занд цртежи у бојама, а испред цркве окићене јелке. Многи хришћани и муслимани се сликају крај украса.

 

Национална црква Јермена је православна и једна од најстаријих хришћанских заједница. Краљевина Јерменија је била прва држава која је усвојила хришћанство као званичну религију, 301. године нове ере (н.е), током краља Тиридата III (владара између 283. и 333). Према традицији, црква је настала 46. године н.е. деловањем апостола Вартоломеја и Тадеја, њених заштитника.

Јермени преко 1.000 година живе на територијама савременог Ирана. Неколико пута у историји су северозападни делови Ирана били део Јерменије. Неке од најстаријих јерменских цркава и манастира су на територији Ирана.

 

Манастир Светог Тадеја и Јермени у Ирану

 

Такав је манастир Светог Тадеја, у планинама иранске провинције Западни Азербејџан, 20 километара од града Чалдирана. Град је чувен по Битки код Чалдирана 1514 између војски отоманске Турске и сафавидске Персије која је одредила историју Блиског истока наредна четири века.

 

Манастир је знан и као “Црна црква” (Kara Kilise), јер су његови најстарији остаци од црног и белог камена. Према легенди, грађевина посвећена Светом Тадеју је првобитно настала 68 године н.е.

 

Манастир Светог Тадеја са типичним јерменским конусним кровом се види издалека. Мало је остало од оригиналне грађевине, пошто је увелико обновљен после земљотреса 1319. Неки делови олтарске апсиде потичу из 10. века. Велики део садашње структуре је настао 1811. када је принц из владајуће иранске каџарске династије Абас Мирза помогао обнову манастира.

                                            manastiriiran

Иран понекад зову и “Капија нација.” Тако је данашња Република Јерменија била део Ирана до 1828. Иран је, до почетка 20. века, имао са отоманском Турском најмногољудију јерменску дијаспору.

 

Током 19. и 20. века су Јермени били активни и утицајни у модернизацији Ирана. “Јермени су увек били позитиван чинилац у Ирану, са много предузетника и градитеља,” приметио је свештеник у Катедрали Светог Саркиса у Техерану. Истакао је колико је много Јермена, у односу на удео у становништву, погинуло током “Свете одбране”, иранског назива за сурови рат са Ираком између 1980. и 1988.

 

Уз Јермене су међу хришћанима у Ирану Асиријци (етнорелигиозна и лингвистичка мањинска група, већином следбеници Асиријанске Цркве Истока), католици, протестанти и англиканци. Јермени су највећа хришћанска религиозна мањина, процењује се да их је између 70.000 и 200.000, међу преко 80 милиона становника Ирана. Уз Техеран, у коме је више од 46.000 Јермена, нарочито су присутни у Табризу, на северозападу и Џофли (Nor Juga), делу Исфахана, града у средишту земље.

 

Весела прослава Божића

 

Током празника у славу Исуса се у деловима градова у Ирану у којима живе, осећа дух хришанства, препознају његови знаци и трагови. Постављене су борове јелке, а у прозорима појединих продавница су кутије црвених, зелених и златних боја са поклонима, слике Девице Марије, Јосифа и бебе Исуса. Тржни центри и хотели су украшени, виде се фигуре Божић Бате, бомбоне лизалице и снежне кугле, а радосно празнично расположење се шири друштвеним мрежама. Свечано је и у Клубу Арарат у северном имућном техеранском суседству Ванак.

 

Хришћани у Ирану славе Божић више дана код куће и посетама рођацима и пријатељима. Та традиција подсећа Иранце на њихову прославу Норуза, 21. марта, првог дана пролећа и почетка Иранске Нове године.

 

Поглавар јерменске диоцезе Ирана епископ Саркис Давидиан указује да Јермени хришћани слободно обављају религијске обреде, друштвене и културне активности. Све божанске религије у Ирану имају представнике у парламенту, Мађлису, који су равноправни са осталим посланицима, навео је епископ.

 

Према уставу, шијитска верзија ислама је званична религија у Ирану. Истовремно, Исламска Република признаје зороастријанску, јеврејску и хришћанску религиозну мањину. Устав прокламује да је “забрањено испитивање верског определења” и да “ни на који начин неко не може бити повређен или кажњен само због своје вере.”

                                                Christians

 

Георгик Абрамиан, посланик иранских Јермена у Мађлису је истакао да, у складу са миленијумском традицијом Ирана, хришћани и следбеници других религија, мада мањине у држави којом доминирају муслимани, “имају узајамне и односе са муслиманком браћом и сестрама који су симбол толеранције и мирољубивог суживота.”

 

Мирољубив суживот, по Абрамиану, показује историјску повезаност и блискост међу религијама у Ирану. Опет, “у њиховој дугој историји у Ирану, хришћани су, скупа са осталим Иранцима, увек настојали да уздигну Иран,” истиче јерменски посланик.

 

(Наставља се)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 06 јануар 2019 23:39
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија