Идеја о дану наставника зачета је у Индији, 1962. УНЕСКО 1994. године препознаје значај обележавања датума те врсте. Дан просветних радника прихваћен је широм света, у преко 100 земаља. Међутим, дан обележавања се разликује од земље до земље. Свуда је узет датум везан за битан моменат од значаја за националну просвету конкретне средине.

Отуда је у Србији као Дан просветних радника прихваћен Митровдан, за који се верује да је дан рођења Вука Караџића.

Дан просветних радника, просветни радници у Србији дочекују са много нерешених питања.

Осим материјалног статуса, који још увек није на одговарајућем нивоу, имају проблема и са актуелном пандемијом, организацијом предавања на даљину, опремљеношћу техничким средствима и уређајима. Многи од њих користе сопствене компјутере, телефоне и лаптопове за рад са ученицима, а ни услови у школама и поред настојања да у свакој школи буде обезбеђен интернет и дигитална учионица, још увек су далеко од задовољавајућег, нарочито у сеоским срединама, где још увек не постоји интернет конекција.

Синдикати просветних радника покушавају да поправе стање, али се оно нажалост, није значајно поправило последњих година.

Имајући у виду да је образовање као и начуни, истраживачки и технолошки развој, кључни чинилац у напретку једног друштва очекивања од новог министра просвете су велика.

Видећемо да ли ће се у нарендом периоду, нека од тих очекивања и остварити.

Губитак стандарда у образовању имплицира бројне последице од којих је најтежа заостатак у прогресу и задржавање на реповима европског развитка.

Први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја и Бранко Ружић честитао је запосленима у образовању Дан просветних радника Србије.

„Околности изазване Ковид- 19 наметнуле су нове изаове када су у питању системи образовања у целом свету. Наш образовни систем и ви који сте његов темељ и покретач показали сте да сте способни да се брзо прилагодите новим условима рада и да на најбољи могући начин изнесете образовни процес. Борба са вирусом још траје и остаје нам свим и даље као приоритет заштита здравље ђака, студената и запослених, али морамо да наставимо да се старамо да живот и процеси образовања иду даље. Дужни смо да као држава и образовни систем то обезбедимо грађанима“, рекао је Ружић.

Први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Брако Ружић, навео је да смо дужни и да се мењамо на боље, да наставимо реформе и у оваквим околностима.

„У овом послу просветне раднике и њихове синдикате видим као партнере, а Министарство као место где се одвија дијалог, гаји добра комуникација и разумевање и заједно ради у интересу запослених, као и на бољем квалитету образовања.Држaва је у претходном периоду обезбедила секторска повећања и показала да је однос према просветним радницима промењен и да се њихов рад цени. С обзиром на то да је образовање кичма једне државе, у договору са синдикатима и другим надлежним инстиутуцијама сагледаћемо могућност наставка позитивног тренда повећања плата. Велика захвалност за велики труд који просветни радници, али и сви остали запослени у систему образовања улажу да школе и факултети раде и да се настава одвија“, истакао је Ружић.

Извор: Кућа добрих вести